Književnost i Srbija: NIN-ova nagrada za roman godine Svetislavu Basari

Pisac, bivši ambasador Srbije i kolumnista Svetislav Basara dobitnik je 67. NIN-ove nagrade za najbolji roman na srpskom jeziku.

Basara je dobio jedno od najprestižnijih domaćih književnih priznanja za roman „Kontraendorfin", a u konkurenciji je bilo još šest dela.

U najužem izboru bili su i romani - „Sloboda govora" Vladana Matijevića, „Što na podu spavaš" Darka Cvijetića, „Ljudi bez grobova" Enesa Halilovića, „Prekrasne ruševine" Sava Stijepovića, „Ništa nije ničije" Bojana Savića Ostojića, kao i „Pod oba sunca" Ognjena Spahića.

Petočlani žiri koji je dodelio nagradu činili su književna kritičarka Marija Nenezić, pesnik Branko Kukić, književnik Ivan Milenković, pesnik Marjan Čakarević i novinar Teofil Pančić.

• NIN-ova nagrada: Roman godine je „Pas i kontrabas" Saše Ilića
• Književna nagrada razbuktala strasti u Srbiji
• Kog je pola NIN-ova nagrada

„Basarin roman sačinjen je od nemogućih scena i nedopustivih zaključaka, kojima se pretresaju temelji ne samo Srbije, nego i savremenog sveta uopšte.

„Ovim romanom čitalac se izvodi iz zone komfora", navodi se, između ostalog, u obrazloženju žirija koje je na onlajn konferenciji pročitao predsednik žirija Teofil Pančić.

Zbog epidemiološke situacije ceremonija proglašenja pobednika održana je putem Zuma.

U užem izboru bilo je 17 dela, među kojima i roman „Siroti mali ratovi" Uroša Dimitrijevića, novinara BBC na srpskom.

Za 67. NIN-ovu nagradu konkurisalo je ukupno 212 dela.

Za „Kontraendorfin" glasali su Kukić, Milenković i Čakarević. Marija Nenezić se opredelila za roman „Što na podu spavaš", a Teofil Pančić glasao je za „Pod oba sunca".

Basara je sada dvostruki laureat NIN-ove nagrade.

Prethodno je priznanje osvojio za roman „Uspon i pad Parkinsonove bolesti" (2006), a bio je i u najužem izboru za ovu nagradu sa romanom „Majn kampf" (2012).

• Peter Handke: Od govora na Miloševićevoj sahrani do Nobela

Radnja romana

Kroz ispovest izvesnog Stojkovića, slikara koji je prestao da slika, u trenutku kada predoseća svoj kraj 2009. godine ispoveda se naratoru Kaloperoviću i postaje mu neka vrsta vodiča kroz (alternativnu) istoriju Srbije od Drugog svetskog rata do trenutka kada razgovaraju.

U ovom, kako navodi izdavač romana Laguna, „vrhuncu Basarinog opusa u demontiranju srpskih mitova", ispisanom kroz Basarin prepoznatljiv stil, kroz ironiju, hiperbole i grotesku, likovi su i fikcionalizovane istorijske ličnosti poput Ive Andrića, slikara Mira Glavurtića, Milovana Đilasa.

Šta je rekao Basara?

Manjim delom jesam, ali većim delom nisam očekivao da ću dobiti Ninovu nagradu, rekao je Svetislav Basara po objavi da je dobio NIN-ovu nagradu.

„Sumnja mi je bila veća od nade. Moji romani se povlače po izborima za Ninovu nagradu od 1989. godine, ulazili su i u najuži izbor, a od tih 39 godina dobio sam je, evo, drugi put.

„Veća je u tom smislu šansa da se ne dobije nego da se dobije", navodi Basara, prenosi N1.

Kontraendorfin, ime nagrađenog romana, objašnjava kao„hormon nesreće".

„Kontraendorfin je termin iz fiktivne endokrinologije, hormon je nesreće, i njime se objašnjavaju uzroci posrtanja u istoriji, dakle kao da nisu posledica istorijskih okolnosti, nego kao da nam je potrebna medicinska pomoć", rekao je Basara uz osmeh.

Reagovanja

„Nije mi iznenađenje, jer je Svetislav Basara ima kontinuitet u kvalitetu, ne postoje oscilacije koje bi mogle da nas začude, u slučaju kada mu se dodeli neka nagrada", kaže urednik portala Glif i pisac Danilo Lučić za BBC na srpskom.

Dodaje da sa takvim opusom i prisustvom u književnoj i društvenoj sceni, Basara zaslužuje da bude dvostruki laureat.

„U njegovom radu ne postoje jasne faze, samo mali pomicaji, tu se uvak radi o nijansama.

„Još od famozne "Fame o biciklistima" on je veran svojoj poetici, uvek satirički nastrojen, kritičan prema društvu kroz čestu upotrebu alternativne istorije, groteske i cinizma.

On, dodaje Lučić, nema problem da se „obračunava" sa velikim figurama iz naše istorije kao što u ovom romanu Ivo Andrić.

„Setimo se da je Basara nekad bio i veliki protivnik i kritičar Vukove reforme jezika. To nam potvrđuje da on ima smelosti da preispituje 'neupitne' vrednosti.", kaže Lučić.

Biografija Svetislava Basare

Rođen je u Bajinoj Bašti 21. decembra 1953. godine

Autor je više od 40 književnih radova, romana, novela, knjiga priča, eseja, drama i korespondencije (u dva toma sa Miljenkom Jergovićem).

Za roman „Fama o biciklistima" dobio je nagradu „Željezare Sisak".

Dobitnik je „Nolitove nagrade" za knjigu „Mongolski bedeker".

Roman „Uspon i pad Parkinsonove bolesti" doneo mu je Ninovu nagradu za roman godine 2006, kao i nagradu Narodne biblioteke Srbije za najbolju knjigu od 25 najčitanijih u mreži narodnih biblioteka Srbije u 2008. godini i nagradu „Laza Kostić" 2007. godine.

Za roman „Anđeo atentata" dobio je 2015. godine nagradu Srpskog književnog društva „Biljana Jovanović" i nagradu „Isidora Sekulić".

Prvi je dobitnik nagrade Fonda „Borislav Pekić".

Kao kolumnista lista „Danas", dobio je 2010. godine nagradu „Stanislav Staša Marinković".

Njegov roman „Majn kampf" ušao je u najuži izbor za Ninovu nagradu 2012. godine.

Basara je bio ambasador SR Jugoslavije od 2001. do 2005. godine na Kipru.

Od nedavno je kolumnista lista „Kurir".

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]