Korona virus, budućnost i mentalno zdravlje: Planiranje budućnosti kao lek protiv stresa

Prošle nedelje su dve moje bliske prijateljice zvanično otkazale venčanja zakazana za drugu polovinu godine.

„Znam da je ovo odavno trebalo da uradim", rekla je jedna u poruci koju je poslala meni i drugim deverušama, „ali nastala bi mi rupa u stomaku svaki put kad bih krenula da pošaljem poruku."

Tokom prve polovine godine, zbog neizvesnosti oko širenja pandemije bilo je gotovo nemoguće predvideti da li će se bilo šta desiti onako kako smo zamislili.

„Mislim da nam je svima nedvosmisleno dato do znanja da je kontrola koju smo mislili da imamo možda krhkija nego što smo verovali", kaže Ševon Nupert, profesorka psihologije sa državnog Univerziteta u Severnoj Karolini.

• Korona virus, samoća i usamljenost: Najteže je onima koji nisu birali da budu sami
• Mentalno zdravlje i korona virus: Kako da pregurate pandemiju i pobedite strah
• Život posle korone: „Anksioznosti među decom će biti - ali to je prirodno“

Međutim, staviti budućnosti na listu čekanja na neodređeno može da bude opasno po mentalno zdravlje.

Studije su pokazale čvrste veze između neizvesne budućnosti i anksioznosti, a netrpeljivost prema neizvesnosti pokazalo se da ima visoku korelaciju sa depresijom.

Zato je, prema skorašnjoj studiji koju je u saradnji uradila Nupert, važno nastaviti praviti planove - čak i ako se ispostavi da su bili uzaludni.

Ako to budete radili, moglo bi da vam pomogne da ostanete u pozitivnom mentalno raspoloženju i da vas zaobiđe stres.

Na kraju krajeva, planiranje nam je u prirodi.

„Kao ljudi, mi smo jedinstveno sposobni da razmišljamo o budućnosti", objašnjava Nupert.

„Mi smo jedina vrsta koja ulaže ovoliko mnogo moždane energije u planiranje unapred", dodaje ona.

Planiranje kao odbrambeni mehanizam

Zakazivanje stvari može da pomogne da odagna stres pre nego što se on desi preko kognitivnog procesa poznato kao „proaktivna borba".

„Ona sadrži bihevioralne komponente i misaone komponente", kaže Nupert.

„Bihevioralni primer je kad otvorite fond za hitne slučajeve. Misaona komponenta je planiranje", dodaje.

U njenoj studiji, Nupert je pratila više od 200 učesnika više od devet godina, nadzirući kako se oni bore sa svakodnevnim stresom.

Oni koji su se upuštali u proaktivnu borbu - što će reći, njihovo razmišljanje bilo je usmereno ka budućnosti, a oni su anticipirali i planirali kako da se bore sa potencijalnim nedaćama - manje su reagovali na stres.

• Možemo li se izgubiti u gubljenju vremena
• Jesu li ljudska bića prirodno lenja
• Zašto sve vreme pogrešno govorimo „izvini"

Studija bi trajala malo više od nedelju dana, ali Nupert kaže da načela njenih nalaza mogu da se primene na mnogo duže periode stresa.

„Planiranje ume da bude moćan oblik proaktivne borbe", objašnjava ona.

Zakazivanje budućih događaja je prihvatanje da će budućnosti biti i da ćete, kad ona stigne, vi biti u stanju da radite stvari koje želite da radite.

Nuport sugeriše da se odaberu stvari „koje deluju kao povratak starom sebi".

To može da znači zakazivanje termina kod frizera ili manikira, na primer, nekog nasumičnog dana za mesec ili dva, čak i ako niste sigurni da ćete moći da postignete zakazani termin.

„To mogu da budu veoma personalizovana iskustva planiranja", kaže ona.

„Odlazak u salon ili samo planiranje odlaska u salon u svakom je smislu velika briga o sebi."

Možete da dobijete mentalnu i emocionalnu korist od toga, a da i ne stavite konkretne datume i vremena u vaš kalendar.

Umesto toga, možete da napravite spisak aktivnosti - od banalnih do velikih životnih želja - koje biste voleli da zakažete kad stvari postanu predvidivije.

Dovoljno je, kaže Nupert, samo „priznati koje stvari želite da radite - iščekivanja nečeg dobro zaista je moćna stvar."

Kad imate spisak stvari koje ste se obavezali da uradite, čak i ako ne znate kad ćete ih uraditi, to je samo po sebi umirujuće.

Zašto mrzimo nedovršene stvari

A opet nam planiranje pruža više od nečega čemu se radujemo.

To može i da umanji našu anksioznost napravivši red u našem kognitivnom neredu.

• Letovanje kod kuće: Kako uživati u odmoru bez putovanja
• Seksualni terapeuti: Kako popraviti loš seks
• Zašto bindžujemo serije

Naširoko prihvaćeni model mentalne obrade po imenu „teorija kognitivnog opterećenja", prvi put skovana krajem šezdesetih, ukazuje na to da je ljudski mozak u svakom trenutku sposoban da obradi ograničenu količinu informacija.

Kad vam neizvesnost otežava da postižete stvari, na kraju možemo da nosimo sve te stvari istovremeno u našoj glavi.

„Stvari koje nikad nisu 'završene' samo krenu da se gomilaju na naš već postojeći teret", kaže Nupert.

Tad na snagu stupa ono što je poznato kao „Zajgarnikov efekat".

Nazvan po ruskom psihologu koji je prvi pisao o tom efektu krajem dvadesetih, odnosi se na našu tendenciju da se fiksiramo na nedovršeno - tendenciju koja je pojačana u ovom trenutku, kad se čini da ima mnogo više nedorečenog nego izvesnog.

„Neostvareni ciljevi se obično zadržavaju u glavama ljudi", kaže E.Dž.

Masikampo, vanredni profesor psihologije na Univerzitetu Vejk Forest u Severnoj Karolini, koji je proučavao kako planiranje može da ublaži Zajgarnikov efekat.

„U proseku, kad od ljudi tražite da zapišu sve trenutne ciljeve i šta treba da urade, u svakom trenutku postoji 15 različitih stvari o kojima ljudi razmišljaju i koje slede. Mnogo toga se dešava u podsvesnom", navodi on.

Sve te nerazrešene misli i ciljevi - od planiranja odlaska u kupovinu do razmišljanja o tome da li će de održati vaše venčanje - slažu se na kognitivnu gomilu.

To vrlo brzo ume da preoptereti čoveka, što dovodi do anksioznosti i izaziva napadne misli, prema Masikampovom istraživanju.

Šest meseci korona virusa: Kako je pandemija Kovida-19 preplavila svet

Postoje dva primarna načina da se to razreši.

„Možete da dovršite samu stvar ili je drugi način da to zadovoljite tako što ćete skovati konkretan plan", kaže Masikampo.

On i njegov koautor otkrili su da planiranje za postizanje nekog cilja ima isti umirujući efekat na napadne misli kao kad to zapravo uspete da obavite.

Može da bude od koristi čak i ako naprosto šutnete konzervu dalje niz ulicu.

„Odlaganje obaveze takođe je iznenađujuće efikasno", kaže Masikampo.

„To je obećanje samom sebi, recimo, 'ne mogu ništa da uradim po tom pitanju sada, pa ću čekati do 1. avgusta i onda krenuti da brinem oko toga."

Napravite plan, bilo kakav plan

Prosto rečeno, neizvesnost ume da uznemiri.

Studije pokazuju da se zbog nje osećamo nemoćno, što nas stresira.

Međutim, kad imamo plan - čak i potencijalno uzaludan plan koji se možda neće ostvariti - on nam pomaže da razbistrimo glavu i organizujemo misli.

To posebno važi za „planiranje sa visokim ulozima" kao što je venčanje, kaže Nupert.

„Za mnoge ljude, to je najveća, najsložnija stvar koju će ikada isplanirati."

Ali čak i ako ostavimo svadbu po strani, zamišljanje prostijih aspekata budućnosti i dalje može da pruži preko potrebno opuštanje od stresa.

„Neki ljudi su možda pod tolikim stresom da prosto nemaju sposobnost da razmišljaju tri meseca unapred", kaže Nupert.

„Ako možete, isplanirajte se za sutradan. Ako vam i to deluje naporno, pokušajte da isplanirate nešto kasnije tokom dana. Neke ljude zaista uspe da slomi anksioznost i depresija. Ukoliko uspete da isplanirate večeru, to onda mora da se proslavi."

To je dobar savet čak i ako u duši niste planer.

Aktuelna situacija i njeni izazivači stresa neprikosnoveni su i nikad do sada viđeni, i ako vaši drugi isprobani metodi protiv stresa ne funkcionišu, to je normalno.

„Možda je sada pravo vreme da promenite način vaše borbe sa tim", dodaje Nupert.

„Ukoliko niste bili veliki zakazivač ranije, probajte da napravite neke planove za budućnost, čak i ako se oni ponovo budu promenili."

Moja prijateljica je ponovo zakazala venčanje za isti vikend sledeće godine i mi smo svi to uneli u naše kalendare, savršeno svesni da bi mnogo štošta moglo da se desi u međuvremenu.

Možda će se njeno venčanje desiti 2021. godine onako kako je ona planirala ili će možda još jednom morati da se prilagodi.

Za sada, ona oseća veliko olakšanje - iako je razočarana - zato što makar postoji neki plan i nešto čemu može da se raduje.

Nauka o sreći kaže da treba da nastavite da pravite planove za žurke i putovanja i događaje koji unose radost u naše živote.

Samo prethodno proverite da li se depoziti vraćaju.

• ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
• MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
• DA LI ĆE BITI VAKCINA? Dosadašnji napredak u istraživanjima
• KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više
• STRES Mentalno zdravlje i korona virus: Kako da pregurate pandemiju i pobedite strah

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]