Male boginje: Bolest se ne smatra iskorenjenom u četiri evropske zemlje

Male boginje su se vratile u četiri evropske države, gde su se smatrale iskorenjenom bolešću do skoro, saopštila je Svetska zdravstvena organizacija.

Bolest se više ne smatra iskorenjenom u Albaniji, Češkoj, Grčkoj i Velikoj Britaniji.

„Vraćamo se u prošlost, nismo na dobrom koloseku", kaže Kejt O'Brajan iz odeljenja za imunizaciju pri Svetskoj zdravstvenoj organizaciji.

Male boginje su veoma zarazna i potencijalno smrtonosna bolest, koja izaziva kašalj, osip i visoku temperaturu.

• Zašto ljudi ne veruju u vakcine?

• Male boginje: Osam mitova o vakcinama

• Male boginje, a sve veći problemi

Bolest može biti sprečena primanjem dve doze MMR vakcine, koja je dostupna svoj deci.

Zemlje u kojima nema velikih boginja su one u kojima nije bilo novih slučajeva u poslednjih 12 meseci.

O'Brajan kaže da četiri evropske države koje su izgubile status iskorenjene bolesti imaju „veoma visoku pokrivenost" vakcinacijom.

„Ovo je upozorenje za čitav svet - visok stepen vakcinisanih u jednoj zemlji nije dovoljan, vakcinacija mora da se obavi u svakoj zajednici, svakoj porodici i svako dete mora da primi dozu", ona kaže.

Stručnjaci u oblasti zdravstva kažu da su laži o vakcinama doprinele da se bolest proširi u nekim zajednicama.

U Srbiji nema epidemije

Od početka oktobra 2017. godine, zaključno sa 27.avgustom 2019. godine na teritoriji Republike Srbije, registrovano je ukupno 5798 slučajeva malih boginja i 15 smrtnih ishoda koji se mogu dovesti u vezu sa ovom infekcijom, saopštili su nadležni iz Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr. Milan Jovanović Batut".

Intenzivna kampanja o značaju imunizacije koja je u prethodnom periodu sprovedena u Srbiji dovela je do povećanog broja vakcinisanih, što je usporilo tok epidemije.

Sve navedene mere su dovele do značajnog povećanja kolektivnog imuniteta prema virusu malih boginja. U toku 2019. godine prijavljeno je ukupno 15 obolelih, od čega su 4 osobe bile sa importovanom infekcijom (Rusija, Ukrajina, Austrija, Makedonija), dok se kod 11 zaražavanje desilo na teritoriji naše zemlje. Poslednji prijavljeni slučaj obolevanja od malih boginja bio je u junu 2019. godine u Boru.

Imajući u vidu da je prošao dvostruki maksimalni inkubacioni period za infekciju virusom malih boginja, stekli su se uslovi za odjavu epidemije malih boginja na teritoriji Republike Srbije, saopšteno je iz Instituta za javno zdravlje.

Šta kažu brojke?

Porast obolelih od malih boginja je u porastu u celom svetu, sem u Severnoj i Južnoj Americi, iako je u SAD zabeležen najveći broj obolelih u poslednjih 25 godina.

Blizu 365.000 slučajeva bolesti je zabeleženo širom sveta, kažu iz SZO, što je tri puta više u odnosu na prvu polovinu 2018.

Za povećan broj obolelih širom sveta, doktorka O'Brajan je okrivila širenje lažnih informacija o vakcinama i pozvala kompanije koje poseduju društvene mreže da obezbede „tačne, naučno proverene informacije".

• Jutjub uklonio reklame sa „antivakcinaških" video klipova

• Tinejdžer rešio da se vakciniše posle raspitivanja na internetu

• „Antivakcinaši greše" - kaže glavni doktor u Britaniji

Najveći broj obolelih od malih boginja je zabeležen u Demokratskoj Republici Kongo, Madagaskaru i Ukrajni.

Slučajevi malih boginja su bili u konstatnom opadanju do 2016. godine, kada je bolest počela ponovo da se širi.

Zvaničnici SZO kažu da razlozi za ponovnu pojavu bolesti zavise od zemlje do zemlje. U nekim zemljama nema dovoljno vakcina, u drugim se šire dezinformacije o bolesti i načinu njenog sprečavanja.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]