Masakr 700 sledbenika kulta „smaka sveta" dve decenije nekažnjen u Ugandi

Džudit Ariho ne pušta suzu dok se priseća crkvenog masakra u kom su se njena majka, brat i sestra i četvoro drugih rođaka našli među najmanje 700 ljudi koji su izgubili živote.

Pre tačno 20 godina, u jugozapadnom ugandanskom okrugu Kanungu, oni su bili zaključani u crkvi, čija su vrata i prozori bili zakovani spolja. Potom je crkva zapaljena.

Dve decenije kasnije, užas tog događaja i dalje je previše za Ariho, koja izgleda kao da može da se nosi sa tom traumom samo ako potpuno isključi sve emocije.

• „Odgajan sam u kultu i verovao u smak sveta"
• Žena koja ohrabruje poklonike da zamisle smrt
• Uhapšena Kineskinja koja je usvojila 118 dece

Mrtvi su bili članovi „Pokreta restauracije deset božjih zapovesti" - kulta smaka sveta koji je verovao da će doći do apokalipse na prelasku u novi milenijum.

„Kraj sadašnjih vremena", kako je to jedna knjiga formulisala, stigao je dva i po meseca kasnije, 17. marta 2000. godine.

Dvadeset godina kasnije, niko još nije krivično gonjen u vezi sa masakrom a lideri kulta, ukoliko su živi, nikad nisu pronađeni.

Ana Kabeireho, koja i danas živi na padini iznad zemljišta nekad u vlasništvu kulta, nije zaboravila miris koji je obavio dolinu tog petka ujutro.

„Sve je bilo prekriveno dimom, čađi i smradom spaljenog mesa. Imali ste utisak da vam ulazi direktno u pluća", priseća se ona.

• Indijski guru osuđen na doživotni zatvor
• Dan kada sam nenamerno ubila jednog dečaka

„Svi su trčali u dolinu. Požar je i dalje buktao. Bilo je na desetine tela, spaljenih do neprepoznatljivosti.

„Prekrili smo noseve aromatičnim lišćem da bismo se odbranili od mirisa. Mesecima kasnije nismo mogli da jedemo meso."

Kanungu je plodna i mirna regija puna zelenih brda i dubokih dolina, prekrivena malim farmama isparcelisanim ognjištima.

Jedini način da se spustite u dolinu koja je nekada bila sedište Pokreta je peške.

Odatle se lako vidi kako je ova verska zajednica mogla da vodi živote daleko od očiju suseda.

Pesma ptica odbija se o brda, a čuje se i zvuk obližnjeg vodopada. To je idealno okruženje za kontemplativni život.

Ali danas ništa nije ostalo od zgrade koja je polivena benzinom i zapaljena. Na ivici mesta gde je stajala nalazi se duguljasta humka zemlje, jedino obeležje masovne grobnice u kojoj su sahranjeni posmrtni ostaci stradalih u požaru.

Raspopljeni sveštenici i kaluđerice

Vernike su privukli harizmatični lideri Kredonija Mverinde, bivša konobarica i seksualna radnica, i bivši vladin službenik Džozef Kibvetere, koji su tvrdili da im se osamdesetih ukazala Devica Marija.

Registrovali su Pokret kao grupu čiji je cilj da poštuje Deset zapovesti i propoveda reč Isusa Hrista.

Hrišćanske ikone nalazile su se na istaknutim mestima u kompleksu Pokreta a kult je imao neznatne veze sa rimokatoličkom crkvom budući da su među njegovim liderima dominirali brojni raspopljeni sveštenici i kaluđerice, uključujući Ursulu Komuhangi i Dominika Kataribaboa.

Vernici su živeli uglavnom u tišini, povremeno koristeći znakovni jezik za komunikaciju.

Pitanja bi se slala Mverinde napismeno. Poznata kao „programski vođa", priča se da je ona bila mozak iz rada ustanove i ona bi slala nazad pisane odgovore.

Ariho (41) se pridružila Pokretu sa porodicom kad je imala 10 godina.

Njena majka udovica mučila se da odgoji troje dece, od kojih je jedno patilo od hroničnih glavobolja. Kibveterina grupa nudila im je molitve i osećaj pripadnosti, kaže ona.

Ova samoodrživa zajednica primala je u svoje okrilje čitave porodice, namirujući svaku njihovu potrebu. Članovi su uzgajali vlastitu hranu i koristili svoje veštine da doprinesu zajednici radom.

• Misterija holandske farme: Otac napravio sektu i godinama držao decu u podrumu
• Zašto je toliko teško stati na put kultu

Porodica Ariho vodila je ogranak crkve sa oko 100 članova u njihovom kompleksu dva kilometra od grada Rukungirija.

„Život se vrteo oko molitve, mada smo se bavili i zemljoradnjom", kaže ona.

„Radili smo sve što je u našoj moći da izbegnemo greh. Ponekad, ukoliko biste zgrešili, naložili bi vam da izmolite krunicu 1.000 puta."

„Morali ste to da radite, ali i da molite prijatelje i porodicu da vam pomognu, sve dok ne odslužite kaznu."

Iskazivanje vernosti Pokretu redovno je podrazumevalo hodočašće do obližnjeg strmog kamenog brda. Nakon teškog uspona kroz šumu eukaliptusa, viseći sa stena i pridržavajući se za busenove trave, vernici bi stizali do stene za koju su verovali da predstavlja Devicu Mariju.

Dok hodamo kroz njeno selo, pokazuje nam ognjišta najbližih komšija. „Tamo su izgubili majku i jedanaestoro dece, a u onoj kući tamo umrli su majka i njeno osmoro dece", kaže ona, spustivši pogled ka zemlji.

Ariho nije otputovala u Kanungu zato što se 2000. godine udala u porodicu koja nije bila deo Pokreta.

Ali ona se seća da su lideri držali vernike u sveobuhvatnom stisku, rekavši da su Mverinde i Komuhangi delovale kao da su svesne svakog greha počinjenog u najdaljim ograncima crkve.

Kad bi neki sledbenik prekršio pravila, dvema ženama pošle bi krvave suze na oči, tvrdi ona.

Ali čini se da su lideri kulta učestvovali u ubistvima i mučenjima još pre konačnog masakra.

U Kanunguu postoje brojne široke i duboke jame u kojima je nekoliko dana posle požara pronađeno na desetine tela za koja se veruje da su tamo ubacivana u periodu od nekoliko godina.

Iza objekta koji deluje kao ruinirana poslovna zgrada nalaze se još dve jame, za koje se kaže da su služile kao prostorije za mučenje. Jame su pronađene i u blizini drugih ogranaka crkve.

• Da li je sedam osoba umrlo zbog egzorcizma
• Pogubljeni svi članovi kulta Aum Šinrikjo

Šta je pretvorilo obične pripadnike društva u ubistvene lidere kulta i dalje nije najjasnije.

Pre njegovih ukazanja, Kibvetere je bio uspešan čovek i redovan član rimokatoličke zajednice.

Tofer Šemereza, danas predstavnik lokalnih vlasti, doživljavao ga je kao očinsku figuru.

„On je bio uzoran član zajednice i pronicljiv biznismen. Nisam imao posao kad sam završio fakultet, tako da mi je ponudio da prevozim lokalni ilegalno pravljen alkohol, koji smo prodavali po obližnjim okruzima", objašnjava on.

Nekoliko godina kasnije, Kibvetere je obavestio štićenika da više neće prodavati alkohol. Stariji čovek i njegove kolege lideri kulta proveli su dve nedelje u Šemerezinoj kući u državnom vlasništvu sve do večeri kad su pošli za Kanungu, gde će osnovati sedište Pokreta.

„To je poslednji put da sam ga video. Čovek kog sam znao nije bio ubica. Nešto mora da ga je promenilo", kaže on.

Nakon osnivanja Pokreta, reči Kibveterea i njegove religijske organizacije proširile su se jugozapadom Ugande, pa i dalje od toga.

Zajednica se nije izolovala od ostatka društva, a nekoliko ljudi na poziciji moći - uključujući policajce i lokalne nosioce vlasti - znali su za sve njihove aktivnosti. Ali malo toga je preduzeto protiv samog kulta pre izbijanja katastrofalnog požara.

Iako je Interpol izdao nalog za hapšenje šestoro lidera kulta u aprilu 2000. godine i dalje se ne zna da li je neko od njih stradao u požaru ili su još živi i negde se kriju.

Policijski izveštaj iz Ugande iz 2014. godine ukazuje na to da je Kibvetere možda pobegao iz zemlje. Ali drugi sumnjaju da je njegovo zdravlje moglo da mu dozvoli da to učini.

Bez spomenika

Duhovni pokreti koji nose obeležja kulta Kanungu, u kojima sledbenici bezpogovorno veruju da sveštenici mogu da vaskrsavaju mrtve ili da sveta voda može da ih izleči od raznih bolesti, nastavili su da niču širom kontinenta.

Njihova privlačnost je očigledna, prema rečima doktora Padija Musane sa Katedre za studije religije i mira na Univerzitetu u Makerereu.

„Kad postoji neki problem ili potreba koju postojeće institucije kao što su tradicionalne vere ili vlada ne mogu lako da ispune, a pojavi se neko ko tvrdi da ima rešenje, hiljade ljudi će se okupiti oko njih", kaže on za BBC.

„Kult Kanungu je ukazivao na zla toga doba… i propovedao obnavljanje ili ponovno otkrivanje vere."

• Porodica devet godina živela u tajnom podrumu - čekala kraj sveta
• Japan pogubio kultiste zbog napada sarinom
• Kurs isterivanja đavola sve popularniji

Doktor Musana kaže da čovek ne mora mnogo da traži da bi pronašao sličnu misao u porukama današnjih samoproklamovanih proroka.

„'Isusovska industrija' postala je investicioni poduhvat. Današnji propovednici pričaju o zdravlju i velnesu, zbog brojnih bolesti i javnog zdravstvenog sistema koji jedva da funkcioniše", kaže ovaj akademik.

On tvrdi da vlada mora da radi više na kontroli ovih duhovnih pokreta.

Dve decenije kasnije, zemljište od 48 jutara kod Kanungua sada se koristi kao plantaža čaja, ali lokalni biznismen Benin Bjaruhanga kaže da ima planove da ga pretvori u spomenik.

Do sada mrtvima iz Kanungua još ni na koji način nije ukazana nikakva počast. Oni koji su izgubili najbliže nikad nisu dobili nikakve odgovore.

„Mi se molimo za naše najbliže sami. Trpimo naš bol u tišini", kaže Ariho, prisećajući se smrti majke, brata i sestre.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]