Polarni medvedi: Šta sve otkriva otisak šape

Naučnici iz Švedske su uspeli da izvuku DNK podatke iz otisaka šapa polarnih medveda sa Aljaske.

Za ovu tehniku kažu da bi mogla da predstavlja prekretnicu u proučavanju ovih životinja - manje je agresivna i mogla bi da pomogne u prikupljanju preciznijih podataka o broju i kretanju polarnih medveda.

Kako bi došli do DNK iz životne sredine (eDNA), naučnici prikupljaju biološka tkiva iz okruženja, kao što su koža i sluz.

• Sprejom iscrtali polarnog medveda u Rusiji
• Polarni medvedi „preplavili“ rusko selo
• Vanredno stanje zbog gladnih polarnih medveda

Naučnici, a sada i konzervatori, sve više koriste ovakve uzorke kako bi analizirali genetske podatke i identifikovali koje vrste žive na određenim mestima.

Ovakvo prikupljanje tkiva pomaže naučnicima da utvrde prisustvo opasnih vrsta, ali i dokažu da je nekim životinjama potrebna zaštita.

Genetičarka Mikaela Helstorm iz Akvabiota laboratorije u Švedskoj, radila je sa Svetskom fondacijom za prirodu na Aljasci i odeljenjem za upravljanje divljinom u Utkiaviku (nekadašnjem Barouu), kako bi prikupljala sneg iz otisaka šapa polarnih medveda.

Tehnika je testirana na polarnim medvedima u švedskim i finskim parkovima.

„Shvatili smo da po prvi put možemo da dođemo do nuklearne DNK unutar ćelija. Spoljašnji materijal može da otkrije koja je vrsta u pitanju, a ima 1.000 ili 2.000 kopija. Ali, DNK u nukleusu koja identifikuje jedinku postoje samo dve kopije, zbog čega izdvajanje dovoljne količine materijala iz ovih snežnih otisaka predstavlja ogroman izazov", rekla je ona.

„U pitanju je isti princip kao kod testova za utvrđivanje očinstva kod ljudi."

Tim stručnjaka je takođe radio sa lokalnim stanovništvom - Inupijatima koji većinom žive od lova i ribolova.

• Čuvar kruzera ubio polarnog medveda
• Jednoj od pet životinja preti istrebljenje

„Oni zaista brinu o životnoj sredini i ne vole kada naučnici dolaze da uspavljuju polarne medvede i rade im analize krvi, jer smatraju da će to uticati na životinje i veoma je agresivno.

„Zato smo pomislili da metod pronalaženja tragova nije opasan ni za naučnike ni za polarne medvede", kaže Helstorm.

Izazovni uslovi

DNK iz životne sredine se razlaže pod sunčevim ultraljubičastim (UV) zracima, pa su naučnici radili u mraku.

Ali, vreme je bilo vrlo vetrovito i temperature su padale i do minus 40 stepeni Celzijusa.

„Polarni medvedi žive u udaljenim oblastima u kojima vladaju ekstremni vremenski uslovi i provode vreme na izuzetno opasnom morskom ledu, pa smo morali da budemo oprezni.

• Polarni medved ubio oca pred decom
• Lisica prešla put od Norveške do Kanade za 76 dana

„Putovali smo motornim sankama sa inupijatskim lovcima i oslanjali se na njihove veštine i stručnost. Ogroman deo ovog rada ne bi bio moguć da nije bilo njih", kaže glavni istraživač Endru von Djuk iz Odeljenja za upravljanje divljinom Aljaske.

Ali, ekstremna hladnoća je promenila i ponašanje polarnih medveda.

„Shvatili smo da je bilo toliko hladno da su se polarni medvedi kretali drugačije od onih u parkovima - izgledalo je kao da plešu", kaže doktorka Helstrom.

„Imaju dugačku dlaku ispod šapa kako im ne bi bilo hladno. Zabrinula sam se. Da bismo izvukli DNK iz dlake, potrebni su vam folikuli, ali pošto oni ne daju dovoljno dobar uzorak, morali smo da prikupimo uzorke iz 40-50 otisaka svakog medveda".

Jasni signali

Doktorka Helstrom kaže da su istraživači ipak sakupili dovoljno materijala.

„Ovo je bio izuzetno rizičan projekat jer niko nije uspeo da ovo izvede do sada, a još uvek smo u početnoj fazi. Ali sada imamo dokaz da je ovo moguće, pa možemo da radimo dalje i da se nadamo da ćemo imati prvu grupu jedinki za godinu dana", kaže ona.

Inupijati će takođe biti obučeni da sakupljaju uzorke.

„To znači da je lokalna zajednica - koja već zna baš dosta o polarnim medvedima - uključena u naše napore.

„Ovaj tim se nada da će raditi sa Svetskom fondacijom za prirodu u Rusiji kako bismo posmatrali polarne medvede u celoj oblasti Arktika i izradili porodična stabla, procenili veličinu populacije i mapirali putanje migracija da bi pokazali uticaj klimatskih promena", kaže Von Djuk.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Saznajte više o ovoj priči i o tome kako „DNK životne sredine" menja ono što znao o svetu prirode u programu „Troškovi Zemlje" na BBC Radiju 4 ili preko „Troškovi Zemlje" na BBC Radiju 4 ili onlajn preko „BBC Sounds".