Prisluškivanje na Balkanu: Metod istrage ili politički spin

U političkim borbama na Balkanu, jedno tradicionalno oružje je svevremeno - prisluškivanje je tema na kojoj se ruše vlade, cepaju države, diskredituje vlast ili opozicija.

Mehanizam koji se zvanično nalazi pod kontrolom i mora se koristiti u skladu sa zakonom, pokazuje sve slabosti kada počne da se koristi u političkim obračunima.

„Mi se tog problema uvek setimo kad izbiju neke afere s prisluškivanjem, u pogodnim političkim trenucima kad se takve afere zloupotrebljavaju", kaže Jelena Pejić iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, BCBP.

Gotovo da nema nijedne naslednice socijalističke Jugoslavije čiju nedavnu prošlost nije obeležila bar neka afera prisluškivanja.

Od „afere Špegelj" u početnoj fazi raspada zajedničke države, preko navodnog prisluškivanja vlasti i opozicije u Srbiji, makedonskih „bombi" kojim je srušena vlast Nikole Gruevskog, saznanja iz „uhvaćenih" razgovora koja su gotovo blokirala odnose Slovenije i Hrvatske zbog Piranskog zaliva, pa sve do navoda u uticaju kosovskog premijera Hašima Tačija ili premijerke Republike Srpske Željke Cvijanović na javni sektor ili poslanike - prisluškivanje je zajednička tema u svim državama.

BBC na srpskom donosi pregled pet slučajeva koji pišu istoriju ovih prostora.

1. Srbija: Kad vlast prisluškuje opoziciju - ili obrnuto

Gotovo sa cikličnom pravilnošću, tema prisluškivanja vraća se u srpsku javnost od dolaska Srpske napredne stranke na vlast 2012. godine.

Bivši predsednik Tomislav Nikolić, funkcioneri naprednjaka, kao i pojedini mediji u nekoliko navrata iznosili su saznanja da su osnivači i lideri SNS-a prisluškivani dok su bili u opoziciji, ali i u radikalsko-socijalističkoj vlasti devedesetih godina prošlog veka.

Ipak, nijedna nadležna državna institucija nikada nije izašla sa zvaničnom potvrdom ovih tvrdnji, niti je bilo ko odgovarao za eventualno nepoštovanje zakona.

„Nije sporno da li je bilo prisluškivanja ili nije - već da li je ono po zakonu ili nije.

„Potrebno je da postoji sudski nalog, u kome treba da stoji ko, zašto i koliko dugo se prisluškuje.

„Svrha prisluškivanja mora da bude opravdana, a sama mera mora da bude krajnje sredstvo - tek ako na bilo koji drugi način ne može da se spreči pretnja", objašnjava mehanizme Pejić.

Srpska javnost svedočila je prethodnih godina i objavljenim razgovorima tadašnjeg lidera opozicije Bojana Pajtića. Kao predsedniku Izvršnog veća Vojvodine, Pajtiću su se predstavnici kompanije Kontinental vind žalili na reketiranje od strane tadašnjeg direktora Elektromreža Srbije Nikole Petrovića, inače kuma Aleksandra Vučića.

• Da li makedonska tužiteljka strada zbog estrade
• Diplomatija na Balkanu: Rešenja koja se čekaju

Slučaj nikad nije dobio epilog, dok je aktuelna premijerka Ana Brnabić upravo iz ove kompanije ubrzo došla na ministarsko mesto u Vladi Srbije.

U jeku afere, ona je stala na stranu aktuelnih vlasti, demantujući da je kompaniji tražen reket - što se kosilo sa tvrdnjama koje je u javnosti izneo Bojan Pajtić.

„Prisluškivanje je oblast koja ima i pravnih i praktičnih manjkavosti - čak i mehanizmi koji su zakonom predviđeni, nisu dovoljno korišćeni", pojašnjava Pejić.

Ona kaže civilna kontrola koju treba da sprovode poslanici Skupštine Srbije često izostaje zbog odsustva njihove zainteresovanosti ili znanja da sprovedu kontrolu na adekvatan način.

Pitanje je kako će proći i tvrdnje lidera Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja da su radikali u opoziciji, preko tadašnjeg člana Aleksandra Vučića, nabavili privatni uređaj za prisluškivanje kojim su pratili političke protivnike, ali i članove njihove stranke.

Navode da ga je Aleksandar Vučić prisluškivao dok je bio u opoziciji izneo je i nekadašnji predsednik Srbije Boris Tadić.

2. „Afera Špegelj"

Kada su se 25. januara 1991. godine na tadašnjoj Televiziji Beograd pojavili crno-beli snimci hrvatskog generala Martina Špegelja dok iznosi planove za ilegalno naoružavanje hrvatskih snaga Teritorijalne odbrane, izgledalo je da odnosi u Jugoslaviji poprimaju dramatičan tok.

„Sadržaj te emisije nije nikoga posebno iznenadio - svi su znali da u Hrvatskoj ima nekakvog naoružavanja, jedino detalji nisu bili poznati.

„Ovo je bio primer medijske propagande u kome se protivnik demonizuje, a takvih primera bilo je sa obe strane - sa ciljem da se javnost pridobije na stranu", priseća se za BBC na srpskom hrvatski istoričar Hrvoje Klasić.

Klasić događaje smešta u kontekst „balvan revolucije" - pobune lokalnih Srba u Hrvatskoj protiv centralnih vlasti u Zagrebu i njihovih težnji za osamostaljenjem.

• Zaev za BBC: Referendum je pozitivna lekcija i za Evropu
• Špijun u vašem džepu

Ovaj istoričar podseća da je trenutak emitovanja snimka na TV Beograd posebno izabran.

U trenutku kada je Jugoslavija gledala u TV prijemnike, hrvatsko rukovodstvo - Franjo Tuđman i Stjepan Mesić - bili su na sednici Predsedništva SFRJ u Beogradu, na kojoj je baš tad proglašena pauza.

„Ostale su spekulacije da li je želja bila da se tom prilikom uhapse Mesić i Tuđman.

„Na kraju su uhapšeni brojni akteri, sem Martina Špegelja koji odlazi u Austriju", podseća Klasić.

I dok je sam Špegelj prošao put od potpunog negiranja autentičnosti snimka do priznanja njegove delimične istinitosti, ali i navoda da su delovi montirani, afera nije značajnije promenila tok istorije, smatra Klasić.

„Hrvatska nije prestala da se naoružava, Jugoslovenska narodna armija je nije sprečila u naoružavanju, pobuna srpskog stanovništva se nije zaustavila nego se dalje širila", zaključuje on.

3. Makedonske „bombe"

U februaru 2015. godine, pred novinarima se pojavio tadašnji lider makedonske opozicije Zoran Zaev, spreman da baci prvu „bombu" kako su simbolično nazvana saznanja do kojih je došao lider Socijaldemokratskog saveza Makedonije.

Zaev je optužio tadašnjeg premijera Nikolu Gruevskog za prisluškivanje više od 20.000 ljudi u Makedoniji, među kojima su bili brojni političari, novinari, aktivisti, građani.

„Afera sa prisluškivanjem je definitivno bila ključni udar na vlast bivšeg premijera Nikole Gruevskog i prekretnica koja je označila početak njegovog pada.

„Demokratska javnost u Makedoniji je tada pozdravila objavljivanje prisluškivanih razgovora koji su nudili uvid u razmere korumpiranosti vlasti, sa nadom da će se ostvariti u ono vreme popularni slogan nema pravde - nema mira", kaže za BBC na srpskom novinar Žarko Nastoski.

U nedeljama koje su sledile, Zaev je nastavio da iznosi saznanja do kojih je došao - sve do smene režima Gruevskog, ali i osnivanja Specijalnog javnog tužilaštva (SJT) koje se nije nalazilo u okviru redovnog sudskog sistema već mu je primarni zadatak bio da nezavisno istraži sadržaj „bombi".

„Brojne istrage i podignute optužnice koje su potekle od bombi su odbačene, a optuženi zvaničnici vlasti Nikole Gruevskog su amnestirani u političkim vratolomijama na koje je Zaev bio prinuđen prilikom glasanja za promenu imena države", kaže Nastoski.

On podseća i na činjenicu da se kredibilitet SJT-a dodatno urušava zbog novih prisluškivanih razgovora u kojima se tužiteljka Katica Janeva navodno povezuje sa slučajevima reketiranja makedonskih biznismena.

„Ona ista demokratska javnost koja je masovnim protestima, podstaknutim između ostalog i objavljenim bombama, pomogla Zaevu da dođe na vlast, sada se oseća razočarano i prevareno", zaključuje ovaj makedonski novinar.

4. Hrvatska i Slovenija: Prisluškivanjem protiv arbitraže

Pitanje Piranskog zaliva i granične linije zajednički je problem Zagreba i Ljubljane, zbog koga su dve članice Evropske unije završile i na međunarodnoj arbitraži.

Dugogodišnji spor suseda, ipak, nije uspeo trajno da reši ni sud.

U julu 2015. godine, hrvatski Večernji list objavljuje senzacionalne navode o prisluškivanim razgovorima slovenačkog člana sudskog veća i zvaničnog predstavnika Slovenije pred sudom.

Sve ovo navelo je hrvatske zvaničnike da već tada dovedu u pitanje legitimnost čitavog procesa.

Kada je sud 2017. godine doneo presudu kojim je Piranski zaliv većinski pripao Sloveniji, zvanični Zagreb odbacio je presudu žaleći se upravo na navode iz prisluškivanih razgovora.

Afera je ponovo aktuelna ovog leta kada su u javnost dospela saznanja da je slovenačke predstavnike na sudu kao i državne zvaničnike prisluškivala Sigurnosno-obaveštajna agencija Hrvatske.

Rešenja samog graničnog pitanja nema, a odluke suda i dalje nisu primenjene.

5. Kosovo: „Pronto" do poslova

Predsednik Vlade i šef poslaničke grupe vladajuće stranke telefonom dogovaraju ko će biti zaposlen u policiji, u državnim službama, kako će raditi sudovi i tužioci, kako će glasati poslanici.

Mediji na Kosovu tvrdili su da je baš to sadržaj razgovora tadašnjeg premijera Hašima Tačija i šefa poslaničke grupe njegove Demokratske partije Kosova (DPK) Adema Grabovcija.

Afera je dobila ime „Pronto", a rezultat je bio najpre ostavka „iz političkih i moralnih razloga" samog Grabovcija.

On je jedna od 11 osoba protiv kojih traje suđenje zbog učešća u ovoj aferi, čiji događaji datiraju još iz 2011. godine - ali presude nema ni osam godina kasnije.

Šest meseci pre objavljivanja prisluškivanih razgovora, Hašim Tači izabran je za predsednika Kosova.

Bez obzira na aferu u kojoj se veoma često pominjalo i njegovo ime, i dalje se nalazi na toj funkciji.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]