Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

11:51, 10. 3. 2022.

| BBC News na srpskom

Psi: Kako i zašto su postali naši najbolji prijatelji

Autor: BBC News na srpskom
An illustration shows a ancient human befriending a wolf
Getty Images

Naši odnosi sa psima protežu se duboko u prošlost.

Samo pitajte arheologe koji su pronašli dokaze da su ljudi sahranjivali pse pored njihovih vlasnika još pre 14.000 godina.

Ali poreklo našeg odnosa sa psima i dalje je izvor velike rasprave, uprkos brojnim dokazima da su kanini bili prve životinje koje su ljudi ikad pripitomili.

Priče o poreklu

Postoje dve glavne oprečne teorije o tome kako je savez između ljudi i kanina prvi put uspostavljen pre 15.000 do 40.000 godina u Evropi ili Aziji.

Wolf cubs
Getty Images
Mladunci vuka

Teorija o usvajanju između vrsta govori o tome kako smo slučajno pripitomili praistorijske sive vukove, zajedničke pretke svih pasa, zadržavši njihove mladunce kao kućne ljubimce.

Teorija o komenzalizmu pretpostavlja da su se vukovi praktično sami pripitomili zadržavajući se oko ljudskih nastambi u potrazi za odbačenim ostacima hrane.

Jedan zagovornik ovog drugog argumenta je Krišna Viramah sa Univerziteta Stoni Bruk u Njujorku.

„Ti vukovi koji su pitomiji i manje agresivni bili bi uspešniji u tome", objašnjava on.

„Iako ljudi isprva nisu izvukli nikakvu korist iz ovog procesa, tokom vremena bi razvili neku vrstu simbiotskog odnosa s ovim životinjama, koje su se na kraju razvile u pse koje imamo danas."

Pet Šipman, penzionisana profesorka antropologije i cenjena stručnjakinja za istoriju interakcija ljudi i životinja, kaže da se potom razvila jaka veza između vrsta koje su prethodno nalazile malo zajedničkog interesa u međusobnom društvu.

„Kad pomislimo na sve te izume koje smo stvorili i prečice koje smo pronašli da bismo mogli da uradimo neke stvari, pripitomljavanje životinja je izuzetan primer."

„Ali pripitomljavanje vukova nije bila očigledna stvar. Ne samo da su bili opasni, već su se i takmičili sa ljudima za resurse", dodaje Šipman.

A stray dog scavenging in India
Getty Images

Penzionisana profesorka objašnjava da su i vukovi i ljudi na kraju uvideli zajedničku korist od saradnje.

Za ljude, vukovi su postali korisni čuvari od neprijatelja, kao i lovački partneri koji su pružali šapu pomoći u potrazi za krupnijom divljači.

Kao što pokazuje arheologija, vukovi/psi su postali širi članovi ljudske porodice - pored grobnih mesta, postoje praistorijski pećinski crteži koji ih opisuju kao kućne ljubimce.

Šipman je čak iznela teoriju u knjizi Naši najstariji pratioci da je saradnja sa psima bila jedan od razloga koji bi mogao da objasni kako su homo sapiensi opstali a neandertalci, naši najpoznatiji rođaci, nisu.

„Ljudsko-vukovski savez je dominirao lancem ishrane", smatra ona.

Hipoteza o komenzalizmu nedavno je dobila još jedan podsticaj: u studiji objavljenoj u decembru prošle godine, finski istraživači postavili su teoriju da su lovci-sakupljači delili višak mesa sa vukovima jer ljudi nisu mogli - i još uvek ne mogu -da žive samo od proteina.

„Posle ovog prvobitnog perioda, prvi psi postajali su pitomi, korišćeni na brojne načine, kao lovački partneri, tovarne životinje i čuvari", napisali su istraživači.

Roditeljska briga

Illustration of pre-historical grey wolves
Getty Images

Džejms Serpel, stručnjak za ljudsko-životinjske odnose sa Univerziteta u Pensilvaniji, ne dovodi u pitanje uzajamnu korist od pripitomljavanja pasa.

Ali u studiji objavljenoj u aprilu prošle godine u časopisu Granice veterinarske nauke, Serpel tvrdi da je usvajanje između vrsta uverljivije objašnjenje za to kako su vukovi na kraju postali psi.

Za početak, ovaj stručnjak ističe da je veličina ljudske populacije bila stvarno mala pre desetina hiljada godina i ljudi su obično živeli u malim i raspršenim grupama, što za posledicu ne bi imalo mnogo otpadaka.

„Takođe, kad pogledate savremene lovce-sakupljače, vidite da oni prosto ne bacaju stvari", kaže Serpel.

„Ima mnogo primera u literaturi za to da lovci-sakupljači svesno sakrivaju životinjske ostatke da ih druge životinje ne bi našle."

Serpel veruje da naši preci „nisu želeli da krupni mesožderi redovno navraćaju do njihovih nastambi."

„U južnoj Africi, savremeni Bušmani lovci-sakupljači ulažu poseban napor da preplaše lavove, na primer", kaže on.

„Dakle, poslednja stvar koju bi ljudi u prošlosti želeli je da ohrabruju opasne životinje da se zadržavaju na obodima njihovih zajednica."

Međutim, Serpel i drugi zagovornici teorije o usvajanju između vrsta podozrevaju da se naši preci nisu toliko razlikovali od nas po simpatijama prema mladuncima.

A Welsh corgi puppy
Getty Images

Oni tvrde da bi drevni ljudi hvatali mladunčad vukova, a životinje bi se često vraćale u divljinu kad odrastu.

Ali nekim uhvaćenim štencima možda se dopadalo ljudsko društvo i bili bi spremni da ostanu.

„Jednom kad počnete da razmnožavate ove neobično pitome i prijateljski nastrojene vukove, dobijate tu novu vrstu životinje koja se veoma razlikuje od divlje vrste", tvrdi Serpel.

„Ali to se isprva desilo slučajno, a ne planski."

Prava životinja u pravom trenutku?

Prvobitno pripitomljavanje pasa desilo se pre suviše mnogo vremena da bude verovatno da jednog dana pronađemo definitivan dokaz kako se to desilo, tako da će to verovatno ostati obavijeno velom misterije.

Ali ono oko čega se stručnjaci iz oba tabora, i „usvajačkog" i „strvinarskog", slažu jeste da nijedna druga životinja sem vuka nije mogla da postane naš „najstariji prijatelj".

„Mi smo se prema vukovima odnosili kao prema kolegama lovcima", kaže Pet Šipman.

„Ono što smo želeli od života nije se radikalno razlikovalo od onoga što su želeli vukovi."

Cave painting of a hunter and what is believed to be his dog
Getty Images

„Većinu životinja smo pripitomili u ranoj istoriji čovečanstva zato što smo želeli da ih pojedemo ili koristimo za prenošenje stvari", dodaje ona.

Džejms Serpel se takođe slaže da su vukovi i ljudi bili „zaista dobar par".

„Neki naučnici tvrde da su vukovi i ljudi maltene bili unapred prilagođeni na zajednički život: jeli su iste stvari, imali su isti tip veličine zajednica i istu vrstu roditeljske brige", kaže on.

„Mnoge stvari u vezi sa nama i njima bile su prilično slične."


Pogledajte video: Upoznajte Pistaća


Pratite nas na Fejsbuku, i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Podeli sa prijateljima
KOMENTAR DANA

Ne. Nisam toliko bogat da letujem u Srbiji.

Aleksandar Stošić čitalac

Tekst: Od danas prijava za vaučere od 15.000 dinara