Sjedinjene Države i izbori u Džordžiji: Posle tesne borbe demokrate osvojile većinu u Senatu

Demokratska stranka novoizabranog predsednika SAD Džozefa Bajdena osvojila je većinu u Senatu i uopšte u Kongresu pošto su prebrojani rezultati ponovljenih izbora u južnoj saveznoj državi Džordžija.

Demokrate Rafael Varnok i Džon Osof pobedili su republikanske protivkandidate 5, januara.

Demokrate će voditi oba doma parlamenta i Belu kuću prvi put posle 2009.

Odlučujući su bili glasovi četiri miliona stanovnika Džordžije, gde je glasanje ponovljeno jer u novembru nijedan kandidat nije imao više od 50 odsto glasova koliko je neophodno.

To predstavlja dodatni udarac za republikanskog predsednika Donalda Trampa.

• Objavljen snimak: Tramp tražio da mu „nađu" glasove za preokret u Džordžiji
• Zašto je Donald Tramp izgubio
• Bajden posle potvrđene pobede: „Okrećemo novi list“

Varnok će postati prvi crni senator države Džordžije - države koja je zadržala ropstvo do američkog građanskog rata - i tek 11. crni senator u istoriji SAD.

I sam uveren u pobedu, Varnok je u ranijem obraćanju govorio o majci Verlen, koja je kao tinejdžerka radila kao radnica na farmi.

„Pre neki dan - jer je ovo Amerika - 82-godišnje ruke koje su nekad brale tuđi pamuk izašle su na biralište i izabrale njenog najmlađeg sina za američkog senatora", rekao je on.

Iako bi demokrate trebalo da zauzmu oba mesta da bi stekle potpunu kontrolu nad Kongresom, Republikanska stranka odlazećeg predsednika Donalda Trampa samo treba da osvoji jedno da bi zadržala Senat.

Ko su bili kandidati?

U obe trke se takmiči aktuelni republikanski predstavnik protiv demokratskog kandidata.

Senator Dejvid Perdju (70) protiv Džona Osofa (33)

Perdju je džordžijski senator od 2015. godine. On je bivši izvršni direktor kompanije Ribok i stari pristalica Donalda Trampa, koja mu je ostao privržen sve do danas.

On se trenutno suočava sa optužbama oko multimilionske trgovine deonicama kompanija koje spadaju u njegov delokrug kao senatora. Perdju odbacuje optužbe.

Osof je kampanju vodio uz podršku poznatog borca za ljudska prava Džona Luisa, koji je preminuo ovog leta.

Pre nego što je stao na čelo produkcijske kuće koja snima dokumentarne filmove Insight TWI, Osof je pet godina radio za kongresmena Henka Džonsona, demokratu iz Atlante.

Tada je često koristio svoje filmadžijsko umeće, a pokrenuo je kampanju na Snepčetu i TikToku.

Smrt Džordža Flojda: Čovek koji je zaštitio 80 demonstranata

Senatorka Keli Lofler (50) protiv pastora Rafaela Varnoka (51)

Lofler je juniorka među senatorima za Džordžiju, a i u politici je novajlija. Ona je u američki Senat imenovana u decembru 2019. godine pošto je tadašnji senator Brajan Kemp podneo ostavku.

Lofler je među najimućnijim članovima kongresa, a ima vlasnički udeo u ženskom NBA timu Atlanata Drim. Pošto se republikanska senatorka usprotivila aktivnostima pokreta Životi crnaca su važni, igrači NBA lige zatražili su da proda svoj udeo.

Varnok je pastor baptističke crkve u Atlanti, gde je nekada propovedao građanski vođa Martin Luter King. Zajedno sa Stejsi Abrams, demokratskom zvezdom u usponu, osnovao je organizaciju koja se bavi pravima glasača, Projekat za Novu Džordžiju (New Georgia Project).

Organizacija je trenutno pod istragom koju vodi Kabinet državnog sekretara u Džordžiji, jer su aktivisti navodno slali prijave za glasanje nerezidentima.

Zašto su izbori u Džordžiji tako važni?

Senat, gornji dom američkog Kongresa, pod kontrolom je republikanaca od 2014. godine.

Za donošenje zakona, postavljanje ministara i sudija Vrhovnog suda pravde važno je ko je na čelu Kongresa.

Sad posle pobede demokrate imaju kontrolu nad odlukama u Senatu.

I demokrate i republikanci imaju po 50 senatora, dok je izuzetno retko da senatori glasaju protiv stava svoje partije.

U Kongresu trenutno ima 46 demokrata i dva nezavisna senatora - Berni Sanders i Angus King, a obojica najčešće glasaju za predloge demokrata.

Ako bi odnos bio 50:50, demokratska potpredsednica Kamala Haris imala bi odlučujući glas.

Analiza

Entoni Zarčer, reporter za Severnu Ameriku

Ako demokrate osvoje dva mesta i postignu odnos 50:50 u gornjem domu, i dalje neće biti sigurno da će Bajden uspeti da uvede onako radikalne promene u zakone koji se odnose na životnu sredinu, zdravstvo i ekonomiju kao što je predlagao tokom uspešne predsedničke kampanje.

Da bi u tome uspeo, on će morati da osigura podršku centrista poput senatora iz Zapadne Virdžinije i Arizone.

Ipak, novi predsednik bi imao šansu da sprovede svoje zamisli u delo, a bilo bi mu značajno olakšano postavljanje ministara i federalnih sudija.

Međutim, ako pobede republikanci, to će značiti još dve godine sa podeljenom vladom i, verovatno, administrativni zastoj.

U tom slučaju, demokrate će se uzdati u dobru volju Miča Mekonela i nekolicine umerenih republikanaca.

Kako je tekla kampanja?

Svi kandidati uložili su ogromne svote novca u kampanju, a za demokrate je to novi rekord.

Nametanje između Lofler i Varnoka privlači više medijske pažnje, jer je glasnije i temperamentnije.

Ona ga optužuje za „radikalni liberalizam" i priklanjanje marksizmu, kao i za nameru da osiromaši policiju.

Varnok se drži poruke da treba ulagati u zdravstvo i saniranje posledica pandemije.

On je popularan među Afroamerikancima, a Džordžija statistički ima više crnih glasača nego prosečna američka država.

Prema popisu iz 2019. godine, u Džordžiji ima oko 52 odsto nehispanskog stanovništa i 32 odsto crnaca.

• Svet u 2020 - pandemija, poraz Trampa i smrt Maradone
• Melanija Tramp: Neobična, tradicionalna prva dama

Crni glasači čine skoro polovinu novih 1.9 miliona glasača koji su u Džordžiji registrovani od 2000. godine, pokazuju podaci Istraživačkog centra Pju.

Crnci su 2019. godine činili trećinu svih glasača u Džordžiji.

Bajden i Haris su prve demokrate koje su u ovoj američkog državi pobedile u poslednjih 30 godina.

Tramp o Kovidu-19: Šta je sve Tramp rekao o virusu

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]