Srbija, Amerika i Tramp: Šta bi za Srbiju značila poseta američkog predsednika

Josip Broz Tito sedi u Ovalnoj sobi sa Ričardom Niksonom.

Godina je 1971, a Tito je Niksonov gost u Vašingtonu.

Tito je zapalio tompus, iako se u Beloj kući u tom trenutku ne puši više od dve decenije.

On je zapravo samo uzvratio posetu, jer je Ričard Nikson 1970. godine bio prvi američki predsednik koji je posetio SFR Jugoslaviju tog 30. septembra - pre tačno pola veka.

„Američki predsednici dolaze u neku zemlju tek kada su odnosi sa tom zemljom stabilni ili su na putu da postanu stabilni", kaže za BBC na srpskom Milan Mišić, nekadašnji dopisnik iz Vašingtona lista Politika.

„Tako je i Niksonov dolazak 1970. godine bio značajan za Jugoslaviju jer je pokazao da SAD prihvataju jugoslovenski princip igre nultog zbira (kada su dobici ili gubici jednog jednaki dobicima ili gubicima drugog) usred Hladnog rata".

• Šarm, smirenost i prsti u piramidi - šta su Tadić i Vučić naučili od Kenedija
• Ko su bili ambasadori Jugoslavije i Srbije u Vašingtonu
• Nije lako biti prvi čovek Amerike - predsednici i mentalno zdravlje

U prethodnih 50 godina, odnosi Beograda i Vašingtona su bili i hladni i topli, i nešto između.

„Za vreme socijalističke Jugoslavije, Tito je bio važan pregovarač i američki i komunistički saveznik", kaže Radina Vučetić sa Odeljenja za savremenu istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu.

„O srdačnosti, ali i otvorenosti ovog prostora za Ameriku svedoči i atmosfera Niksonove posete Beogradu, kada Nikson sa Titom prolazi otvorenim kolima kroz centar grada, što bi danas bilo potpuno nezamislivo", dodaje Vučetić.

Ako Donald Tramp i naredne godine bude predsednik SAD, i ispuni obećanja da će posetiti Srbiju - Beograd će prvi put posle četiri decenije zvanično ugostiti prvog čoveka Bele kuće.

Američka plesna muzika i decenija poseta

Ričard Nikson je 1970. godine otvorio deceniju čestih poseta američkih predsednika Beogradu.

On je u Jugoslaviju došao u vreme takozvanog detanta - perioda tokom sedamdesetih godina prošlog veka kada je došlo do generalnog poboljšanja odnosa Sovjetskog saveza i SAD.

Slobodan Marković, profesor na Fakultetu političkih nauka, koji se kroz karijeru bavi odnosima Srbije i SAD, kaže za BBC na srpskom da je „status Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, nakon što je proterana iz sovjetskog bloka 1948. godine, bio značajno bolji u Americi".

„To se vidi i iz medija, ali i iz sve višeg ranga ambasadora koji su slati u Jugoslaviju za vreme Titove vladavine".

Tako novinar američke Nacionalne geografije piše da „Amerikanci u Beogradu i pre Titovog raskida sa Rusijom govore o značajnim promenama".

„Stanovnici Zapadne Evrope i Amerikanci dobijaju jugoslovenske vize bez kašnjenja, a zapadni dopisnici mogu slobodno da se kreću zemljom.

„Staljinove slike su nestale, mada se Marks i Lenjin i dalje prikazuju", piše u članku iz 1951. godine.

Novinar je primetio i da jugoslovenske radio stanice i štampa direktno izveštavaju o vestima uz sveta.

„Američka plesna muzika je prihvaćena, a strani filmovi dolaze sa Zapada.

„U Zagrebu sam primetio da od 14 bioskopa, u sedam daju američke filmove. Tarzan je bio hit na blagajnama", dodaje se u tekstu.

• Ko je sve bio na Titovoj sahrani

U uslovima Hladnog rata posebno je, kaže Marković, Tito stekao povoljan imidž.

„Te godine kada Nikson dolazi u Jugoslaviju, američki mediji pišu da je Titov smeli potez dao Jugoslaviji značaj u međunarodnim odnosima koji je izvan svake proporcije sa veličinom zemlje", objašnjava Marković.

„Sa višim životnim standardom, više ličnih sloboda i dostupnosti zapadnih dobara masovne proizvodnje, Jugoslavija je bila dobra reklama za zapadni svet".

Radina Vučetić, koja je i upravnica Centra za američke studije Filozofskog fakulteta, kaže da su nesporazumi između dve zemlje razrešeni još 1963. godine, kada je Tito otišao u SAD na razgovore sa Džonom Kenedijem.

„Jugoslaviji je vraćena Klauzula najpovlašćenije nacije, i usledili su mnogobrojni povoljni ekonomski aranžmani", kaže ona.

„O važnosti Jugoslavije u hladnoratovskom svetu svedoči podatak da je ovo bila prva poseta lidera jedne socijalističke države Americi, kao i da je Tito bio poslednji državnik kog je primio Kenedi, pre atentata u Dalasu 1963. godine".

Ipak, obe Titove posete Americi 1960-tih, bez obzira na prisnost predsednika, protekle su u znaku antitioističkih i antikomunističkih demonstracija.

Jugoslovenska emigracija - pripadnici i simpatizeri četnika i ustaša - demonstrirala je u Njujorku tokom Titovih poseta.

Nosili su transparente: „Tito je ubica", „Ne verujte mu", „Tito je moskovski Trojanski konj", „Tito je ovde - naše blago je u opasnosti", „Pomaganje Titu je pomaganje komunizmu", „Titove ruke su krvave".

Niksonov „uvaženi prijatelj"

Sedamdesete su donele mnogo bolju i srdačniju atmosferu, koja se prelila i na ulice Jugoslavije i Amerike.

Nikson je, došavši u Beograd, tek drugi put zakoračio na tlo neke od socijalističkih evropskih država, posle posete Rumuniji dve godine ranije.

„Koliko je sastanak sa Niksonom za Jugoslaviju bio važan, najbolje govori činjenica da ga Tito nije odložio, uprkos tome što ga je to sprečilo da ode na sahranu bliskog prijatelja - egipatskog predsednika Gamala Abdela Nasera", kaže za BBC Stevan Nedeljković, asistent na predmetima međunarodnih odnosa na Fakultetu političkih nauka.

Ostalo je zapisano, kaže Nedeljković, da je „predsednik Nikson oslovljavao Tita sa 'moj uvaženi prijatelju'".

Radina Vučetić kaže kako su te godine „pored politički važnih tema Titovog posredovanja u krizama na Bliskom Istoku i oko Vijetnamskog rata", ovi razgovori bili važni i zbog daljih povoljnih ekonomskih aranžmana.

• Šta stranci zaista misle i znaju o Titu
• Pet stvari koje treba da znate o Titu
• Podeljena sećanja na Tita i Jugoslaviju

Posle Niksona, Beograd su posetili i Džerald Ford 1975. i Džimi Karter 1980. godine.

Za novinara Mišića postoje tri razloga zbog kojih su tri američka predsednika bila spremna ѕa posetu Beogradu.

„Prvi je uloga Jugoslavije na međunarodnom planu, drugi stabilni politički, a ne samo ekonomski odnosi u zemlji, a treći - naravno, Tito", dodaje on.

Kasniti na večeru u Beloj kući

Tito je bio tri puta u poseti SAD-u, a od 1962. godine svi američki predsednici su mu čestitali rođendan, kaže istoričarka Radina Vučetić.

„Tito je boravio u Kemp Dejvidu, privatnoj rezidenciji američkog predsednika, što je činjeno samo kada je domaćin hteo da pokaže posebno uvažavanje za gosta, a na ovakvom tretmanu su predano radili diplomate Bogdan Crnobrnja i Henri Kisindžer", kaže Vučetić.

„I večerao je u Beloj kući. O opuštenoj atmosferi svedočila je i Titova poseta Hjustonu i NASA (centru) i fotografije Tita sa kaubojskim šeširom, uz susret sa holivudskim zvezdama".

Renomirane dnevne listove u SAD zanimalo je baš sve o jugoslovenskom predsedniku - od vrste škotskog viskija koji je pio, do karakteristika prstena koji je nosio, kaže Nedeljković.

„Nije zaboravljeno da je Tito kasnio u svim prilikama tokom trodnevne posete, ali mu domaćin to nije zamerio", dodaje Nedeljković.

Titova smrt i „kruženje oko Srbije"

Posle Titove smrti, održavani su relativno bliski odnosi, kaže Slobodan Marković.

„Na nivou percepcije javnosti važan događaj je bio 1984. godine kada je Jugoslavija učestvovala na Letnjim olimpijskim igrama u Los Anđelesu uprkos sovjetskom bojkotu. Jedina druga komunistička država koja je to učinila bila je Rumunija.

„Sportisti su dočekani aplauzom", kaže on.

• Džonson, Klinton, Tramp (i Nikson): Svi članovi „ozloglašenog" kluba
• Koje zemlje vole najviše Trampa, a koje najmanje i gde je Srbija
• Džordž Buš stariji: Život u fotografijama

Američki predsednici su kasnije „kružili oko Srbije", kaže Mišić.

„Išli su u Mađarsku, Albaniju, Hrvatsku, predsednik Klinton je dva puta bio na Kosovu", kaže on.

„U odnosima Beograd - Vašington dve stvari su postale problematične, a to su paljenje ambasade Amerike i slučaj braće Bitići. Naravno, i činjenica da SAD smatraju da je nezavisnost Kosova samo nastavak raspada Jugoslavije".

Trojica braće Bitići - Iljij, Agron i Mehmet - američki državljani albanskog porekla, ubijeni su pre 21 godinu u Petrovom Selu kod Kladova.

Prethodno su pokušali da pomognu dvema romskim porodicama iz Prizrena da sa Kosova pređu u centralnu Srbiju.

Tada su uhapšeni zbog „ilegalnog ulaska u zemlju" i sledećeg dana prekršajno osuđeni pred sudom u Prokuplju na 15 dana zatvora.

Odobreno im je da iz pritvora izađu tri dana ranije, ali su, umesto da budu pušteni na slobodu, odvedeni u bazu Specijalnih antiterorističkih jedinica MUP-a Srbije u Petrovom Selu gde su ubijeni, a potom pokopani u masovnu grobnicu u kojoj su već bila tela kosovskih Albanaca.

Njihova tela su otkrivena jula 2001. sa vezanim rukama i s ranama od ispaljenih metaka na potiljcima.

Najbliže je Srbiji 2011. godine bio Barak Obama - koji je posetio Atinu.

Iako su pozivi neprestano upućivani, odsustvo poseta pokazivalo je sve manji strateški značaj Srbije, rekao je Stevan Nedeljković.

„Srbija tu nije izuzetak. Poslednja poseta američkog predsednika nekoj od država bivše Jugoslavije bila je 2008. godine kada je predsednik Džordž Buš mlađi posetio Sloveniju", kaže Nedeljković.

Štap za „šampione demokratije"

U suprotnom pravcu - srpski predsednici i premijeri su išli.

„Posete lidera SR Jugoslavije, Državne zajednice Srbija i Crna Gora i Srbije nisu bile propraćene takvom pompom, a i ton razgovora bio je bitno drugačiji", kaže Nedeljković.

„Iako je naša država posle demokratskih promena bila nazivana 'šampionom demokratije', prve posete srpskih zvaničnika bile su sve samo ne slavljeničke i protokolarne".

Pred premijera Zorana Đinđića su u Vašingtonu tokom februara i marta 2001. godine stavljeni, dodaje on, jasni zahtevi - saradnja sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju i izručenje Slobodana Miloševića do 31. marta 2001, kao i poštovanje Dejtonskog sporazuma i prekid finansiranja Vojske Republike Srpske iz jugoslovenskog budžeta.

Na listi su bili i poštovanje ljudskih prava i puštanje albanskih zatvorenika iz srpskih zatvora.

• Šta je Đinđić govorio godinu dana pred smrt

„To je bio preduslov za normalizaciju ekonomskih odnosa Jugoslavije i SAD i američku razvojnu pomoć, a 'štap' je bio pojačan i pretnjom da će američka delegacija biti protiv naših zahteva u institucijama kao što su Međunarodni monetarni fond i Svetska banka", objašnjava Nedeljković.

„Hapšenje Slobodana Miloševića 30. marta je donekle relaksiralo tenzije, ali ne sasvim".

Kao najznačajniju posetu Nedeljković pominje novembar 2001. godine, kada se Đinđić sastao sa predsednikom Bušom mlađim u Beloj kući, a tada je otpisano više od polovine jugoslovenskog duga Pariskom klubu.

„U Beloj kući su pre Aleksandra Vučića bili i Zoran Đinđić i Vojislav Koštunica, koje je 2001. godine primao Džordž Buš mlađi", kaže Mišić.

„Te posete treba razlikovati od onih kada su Boris Tadić i Tomislav Nikolić ili Vučić ranije bili u Vašingtonu tokom posete Ujedinjenim nacijama, kada predsednici SAD prave zvaničan prijem za sve".

Beograd i gubitak izbora

Poslednji američki predsednik koji je, makar zvanično, ušao u Beograd bio je Džimi Karter 1980. godine. On je tada zatvorio deceniju učestalih poseta na relaciji Beograd - Vašington.

Iako je pozvao ambasadu SFRJ u Vašingtonu da izjavi saučešće, Karter nije došao na Titovu sahranu.

„S obzirom na hladnoratovsko pogoršanje američko-sovjetskih odnosa, Karter nije bio na Titovoj sahrani, da bi izbegao susret s Brežnjevom, ali je obišao Titov grob već u junu 1980", kaže istoričarka Vučetić.

Ipak, ova poseta nije ostavila nikakvog traga jer je malo posle nje Karter izgubio izbore, smatra Mišić.

„Slično će biti i sada, ako Tramp bude izgubio izbore u SAD u novembru ove godine, obećanja o njegovoj poseti Beogradu biće zanemarljiva.

„Ako pak pobedi - biće potrebno najmanje godinu dana da se ta poseta isplanira, bezbednosno i na svaki drugi način".

Ukoliko do posete i dođe, Tramp će doći u politički totalno drugačiju zemlju.

„Posle izuzetno velike pauze u ovakvim susretima, tokom koje su se promenili i svet i Amerika, nestala je Jugoslavija, a Srbija lutala u svojoj spoljnoj politici", kaže Vučetić,

„Nadajmo se da najava ove posete nije samo deo predizborne kampanje Donalda Trampa".

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]