Stounhendž: Spomenik iz neolita otkriven blizu drevnog svetilišta

Prsten od velikih okna otkrivenih u blizini Stounhendža predstavlja najveći praistorijski spomenik otkriven u Britaniji, smatraju arheolozi.

Testovi izvršeni na iskopinama ukazuju da su ih iskopali ljudi iz mlađeg kamenog doba pre više od 4.500 godina.

Stručnjaci smatraju da je 20 ili više jama verovatno služilo kao granica oko sakralnog prostora koji je povezan sa kamenim krugom.

„Veličina jama i kruga je bez presedana u Ujedinjenom Kraljevstvu", rekao je profesor Vins Gefni, vodeći istraživač.

• DNK otkriva ko je izgradio Stounhendž
• Drevni Izraeliti „palili kanabis na bogosluženjima"
• Naučnica iz Srbije otkriva svet praistorijskih mama i beba

Krug širok dva kilometra koji se sastoji od velikih jama čije su dimenzije više od 10 metara u prečniku i pet metara dubine je znatno veći od bilo kojeg sličnog praistorijskog spomenika u Britaniji.

Tim akademika sa univerziteta iz Sejnt Endrouza, Birmingema, Vorvika, Bredforda, Glazgova i velškog univerziteta Triniti Sejnt Dejvid su radili na ovom projektu.

Jame okružuju drevno naselje kod zidina Darington, udaljeno tri kilometra od Stounhendža, a otkrivene su upotrebom tehnologije daljinskog ispitivanja i uzorkovanja.

Profesor Gefn, sa Univerziteta u Bredfordu je rekao da je otkriće pokazalo „kapacitet i želju neolitskih zajednica da zabeleže svoje kosmološke sisteme verovanja na načine, i u obimu, kakve nikada ranije nismo očekivali".

„Oblast oko Stounhendža je među najviše proučavanim arheološkim oblastima na planeti", dodao je.

„Izvanredno je što primena nove tehnologije još uvek može da dovede do otkrića ovako velike praistorijske strukture", rekao je on.

„Kada su ove jame prvi put primećene, smatralo se da su možda deo prirodnih odlika predela. Tek kroz geofizička istraživanja smo mogli da povežemo tačke i vidimo da postoji obrazac na ogromnoj skali."

Profesor Gefni je rekao da je potrebno „pravo iskopavanje" kako bi se otkrila tačna priroda ovih objekata ali i da tim smatra da su služili kao granica, možda obeležavajući zidine Darington kao posebno mesto, naglašavajući razliku između oblasti Daringtona i Stounhendža.

• Da li su arheolozi pronašli Romulov grob
• Savremeni čovek i neandertalac živeli zajedno duže nego što mislimo

On je rekao da je bilo teško spekulisati koliko dugo je bilo potrebno da se naprave, ali koristeći ručne kamene alate, morala je da postoji „znatna organizacija rada da bi se stvorile jame ove veličine."

„Jame su ogromne po svim procenama. Ono što možemo da kažemo jeste da su vertikalno poređane; odnosno, ne vidimo nikakva sužavanja. Neke od naslaga ukazuju na relativno sporo popunjavanje jama. Drugim rečima, iskopane su i ostavljene otvorene", dodao je profesor Gefni.

Dr Ričard Bejts, sa fakulteta iz Sejnt Endrouza za proučavanje Zemlje i životne sredine rekao je da im je otkriće dalo uvid u „još kompleksnije društvo nego što smo mogli da zamislimo".

Njegov kolega Tim Kinijard je rekao da su sedimenti u oknima omogućili arheolozima da „ispišu detaljne narative pejzaža Stounhendža u poslednjih 4.000 godina".

• Drevni „Ljubavnici iz Modene“ bili su muškarci
• „Kako sam u Srbiji pronašla još jednu 'Lejdi' i svetsku senzaciju"

Dr Nik Snašal, arheolog britanske organizacije Nacionalni fond za Stounhendž lokalitet svetske baštine, pozdravila je otkriće kao „zapanjujuće".

Rekla je: „Kako mesto gde su graditelji Stounhendža živeli i slavili, zidine Darington su ključne za odgonetanje priče o širem području Stounhendža, a ovo zapanjujuće otlriže nam nudi nove uvide u živote i verovanja naših neolitskih predaka"

„Arheološki tim Skrivenih pejzaža je spojio napredni, arheološki terenski rad sa dobrim starim detektivskim radom kako bi došao do ovog neverovatnog otkrića i napisali celo ovo poglavlje u priči pejzaža Stounhendža", dodala je ona.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]