Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

21:09, 30. 7. 2019.

| BBC News na srpskom

Superbakterija se širi Evropom, otporna na antibiotike

Autor: BBC News na srpskom
Researcher and bacteria
Getty Images
Više od 2.000 ljudi je preminulo tokom 2015. od problematične bakterije

U bolnicama širom Evrope sve veći problem pravi superbakterija otporna na antibiotike koji se bolesnicima daju u hitnim situacijama, pokazuje istraživanje.

Lek karbapenems lekari prepisuju pacijentima u trenutku kada nijedan drugi lek ne pomaže protiv infekcije.

Međutim, bakterija klebsiella pneumoniae je otporna na taj lek, što „ekstremno zabrinjava", navode istraživači sa Sanger instituta.

Oni upozoravaju da bi ta otpornost mogla da pređe i na druge bakterije.

Šta je klebsiella pneumoniae?

Bakterija koja može da živi potpuno normalno u telu.

Ipak, u trenutku pada imuniteta može da se „aktivira" i izazove velike probleme, poput upale pluća ili meningitisa.

Da li postaje problem?

„Veliki je problem što je ova bakterija otporna na jedan od ključnih antibiotika koji su poslednja linija odbrane", kaže za BBC doktorka Sofija Dejvid sa Sanger instituta.

„Infekcije tom bakterijom se povezuju sa visokom stopom smrtnosti.

„Veoma zabrinjava što je 2.000 ljudi umrlo od toga 2015. godine i ako se ništa ne preduzme ta brojka će samo nastaviti da raste".

Tokom 2007. od klebsiella pneumoniae u Evropi je život izgubilo 341 ljudi, a 2015. čak 2.094.

Problem je i što bi bakterija mogla otpornost prenese na druge bakterije.

Šta kaže istraživanje?

Reč je o najvećem istraživanju otpornosti bakterije na lek karbapenems - učestvovalo je 224 bolnica od Izraela do Irske.

Naučnici su od uzoraka iz zaraženih pacijenata analizirali DNK bakterije i njen genetski kod.

„Nalazi pokazuju da su bolnice ključni faktori zaraze i da bakterija baš tamo prelazi sa osobe na osobu", kaže doktorka Dejvid, ističući da je bakterija problem širom Evrope.

Rezultati su objavljeni u naučnom magazinu Nature Microbiology.

Šta dalje?

Najbolji način borbe, naravno, jeste da se uopšte ne zarazite.

„Optimistični smo", kaže profesor Hadžo Grundman, sa Univerziteta u Frajburgu.

„Sa dobrom bolničkom negom, koja uključuje rano otkrivanje bakterije i izolaciju pacijenata, mogli bismo ne samo da sprečimo širenje bakterije, već i da je uspešno kontrolišemo.

„Važna je i da pratimo razvoj bakterije, kako bismo primetili nove otporne vrste i borili se protiv njih".

Podeli sa prijateljima