Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

19:03, 18. 3. 2022.

| BBC News na srpskom

Svetski dan spavanja i Srbija: „Proces koji podrazumeva rad i na emotivnom i na telesnom planu"

Autor: BBC News na srpskom
žena spava i drži telefon
Getty Images
Imate li problema sa nesanicom?

„Zašto opet nisam zaspala?"

Ovim pitanjem počinjali su dani Nevene Petković koja se sa problemom nesanice borila više od tri godine.

„Prihvatila sam da je to deo mene. Problem je i dalje tu, ali određeni napredak postoji", kaže ona za BBC na srpskom.

Ovaj poremećaj povećava se iz godine u godinu čemu je doprinela i pandemija virusa korona ističe doktor Dragan Hrnčić predstavnik Srbije u Komitetu za spavanje Svetskog društva.

„Karantinski uslovi, uz povećan nivo stresa doveli su do povećanog narušavanja kvaliteta sna, kako na svetskom nivou tako i u Srbiji", objašnjava za BBC na srpskom.

Svetski dan spavanja obeležava se svake godine trećeg petka u martu.

Cilj je da se ukaže na problem nedostatka sna i posledice (ne)spavanja u različitim društvenim aspektima.

„To se onda pretvori u agoniju"

Kada joj je otac preminuo, Nevena Petković studentkinja Filozofskog fakulteta u Beogradu gotovo da nije spavala.

„To je pratio ubrzan rad srca i ubrzano disanje", priča ona.

Sa nekvalitetnim spavanjem suočila se još kao dete, ali je u poslednjih nekoliko godina taj problem dostigao novi nivo.

Naučila je da zameni noć za dan i prilagodi se novonastaloj situaciji.

„Prihvatila sam da ću raditi poslove u tom vremenskom periodu", priča Petković.

Promena smeštaja i prostorija u kojoj ima puno ljudi takođe ju je sprečavalo da se uspava.

„Ako imam nešto važno i moram ustati rano i to je znalo da mi stvori pritiska.

„To se onda pretvori u agoniju, jer sam kompletno bez sna", priseća se ova studentkinja.

Pokušala je da ovaj zdravstveni problem reši i lekovima u dogovoru sa lekarom, ali se to pokazalo kao kratkoročno rešenje.

Sutradan bi se osetila iscrpljeno i bez koncentracije.

Šta sve izaziva oboljenja spavanja?

Stresne i emotivne životne situacije samo su neki od uzroka nesanice najčešćeg oboljenja spavanja pojašnjava Aleksandar Stojičić, psihijatar u niškom Kazneno-popravnom zatvoru za BBC na srpskom.

Pored nemogućnosti da se uspavate tu je, kako kaže, i prosnivanje kada se budite nekoliko puta u toku noći.

„Treća varijanta je jutarnje buđenje kada nemate problema da se uspavate, ali se budite zorom što takođe utiče na kvalitet sna. "

Ovaj doktor kaže da se sa nesanicom bori oko 30 odsto Evropljana, dok je ta cifra u Americi znatno veća - oko 56.

„Sklonije su joj žene, starije osobe i prisutnija je kod ljudi sa lošim materijalnim statusom", pojašnjava on.

Da bi se nešto definisalo kao nesanica potrebno je da se javlja najmanje tri puta nedeljno u toku jednog meseca.

Kako ću da zaspim i da li ću zaspati pitanja su koja muče osobe sa nesanicom ističe on.

„Stvara se začarani krug jer se javlja bojazan od nesanice i samo se o tome razmišlja."

To je praćeno osećajem anksioznosti, depresije, a posle neprospavane noći ne mogu se adekvatno obavljati svakodnevne aktivnosti.

Spavanje je lakmus papir, kaže doktor.

„Sve što se ne obradi u toku dana dođe na naplatu uveče, čovek onda vodi duhovne ratove sa ljudima iz okruženja."

Njegov kolega Dragan Hrnčić ističe da se to menja i s godinama ali da veliki uticaj ima i životna sredina.

Savremena tehnologija takođe ostavlja traga na spavanje pre svega „velika količina plave svetlosti koju emituju pametni uređaji, a kojima smo svakodnevno izloženi".

„To treba svesti na minimum, posebno u noćnim satima", dodaje.

telesni sat ilustracija
Getty Images
Telesni sat menja svoj ritam u zavisnosti od toga koliko i kada spavamo

Nesanica nije jedino oboljenje spavanja

Preterano spavanje - hiperinsomnija, poremećaji ciklusa sna kada se menja dan za noć i parasomnija koja podrazumeva hodanje u snu ubrajaju se takođe u oboljenja spavanja, navodi se u enciklopediji Britanika.

Doktor Aleksandar Stojičić, napominje, da su to ređa oboljenja i da je najrasprostranjenija i najčešća nesanica.

„Može se javiti samostalno, ali i u okviru drugih bolesti, uglavnom su to psihološka oboljenja", ističe.

Narušeno spavanje dovodi do pojave depresije, anksioznosti, pa čak i do promene hormona.

„Smanjuje libido čega ljudi često nisu svesni", upozorava njegov kolega sa Medicinskog fakulteta u Beogradu Dragan Hrnčić.

Okidač je za kardio-vaskularna oboljenja, insulinsku rezistenciju i gojaznost.

„Nema sistema organa u ljudskom organizmu koji će ostati bez posledica usled neadekvatnog spavanja", dodaje doktor Hrnčić.

Zašto je važan dobar san?

Spavanje je vitalno važan fiziološki proces čija je osnovna uloga da se mozak i telo odmore od svakodnevnih aktivnosti, kaže doktor Hrnčić.

„Preporučena doza spavanja je negde oko osam sati i mi spavamo u ciklusima koji traju oko 90 minuta", dodaje.

Zato je, kako kaže, važno da ne spavamo isprekidano.

Psihijatar Aleksandar Stojičić, pak ističe, da osam sati jeste preporučeno ali da kod nekih ljudi i manje sati sna ne znači da oni imaju neki problem.

„To su 'kratki spavači' koji minimalno vremena provedu u spavanju, ali nemaju problema sa nesanicom", objašnjava Stojičić.

„Oni se ne osećaju umorno, jer njihovom organizmu nije potreban taj osmočasovni san."

Dodaje da njih ne treba mešati sa onima koji spavaju manje, ali nevoljno.

Bez adekvatnog spavanja nema ni uspeha na sportskom terenu kaže profesor Hrnčić.

„Utiče na povećanje mišićne mase, vraća snagu i pruža dodatnu energiju."

Nespavanje smanjuje radni učinak i povećava rizik od infekcija.

„Povrede na radu i saobraćajne nesreće su učestalije", upozorava doktor.

Kako lečiti nesanicu?

Profeosor Dragan Hrnčić ističe da se to čini metodama higijene spavanja.

„Naizgled jednostavna stvar - dobar, udoban krevet namenjen samo spavanju", objašnjava.

Pravo vreme za odlazak u krevet jeste pre ponoći, jer se tada luči najveća količina hormona melatonina koji je važan za održavanje kvaliteta i dubine sna.

Soba u kojoj se spava treba biti izolovana od buke i valjalo bi smanjiti gledanje u ekran pametnih telefona, koji su nam postali svakodnevnica, pojašnjava.

On napominje da nam i hrana može otežati spavanje, ukoliko je teška i masna kao i kofeinski napici.

Šoljice kafe
Getty Images
Kafa može uticati na san

Nevena Petković priznaje da je često pila kafu u noćnim satima što je dodatno uticalo da ostane budna cele noći.

Zato je u poslednjih nekoliko meseci odlučila da i to eliminiše promeni i režim ishrane.

Pre dve godine krenula je i na terapiju.

Rezultati su uočljivi, ali joj se i dalje dešava da dočeka jutro bez ijednog sata sna.

„To je jedan proces koji podrazumeva rad kako na emotivnom planu tako i na zdravstvenom telesnom delu", ističe.


Pogledajte i video o tome zašto vam duže spavanje vikendom produžava život


Pratite nas na Fejsbuku, i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Podeli sa prijateljima
KOMENTAR DANA

Ne. Nisam toliko bogat da letujem u Srbiji.

Aleksandar Stošić čitalac

Tekst: Od danas prijava za vaučere od 15.000 dinara