Tramp i opoziv: Šta pokušavaju demokrate i zašto su im imale šanse za uspeh
Funkcioneri američke Demokratske stranke žele da pokrenu proces opoziva predsednika Donalda Trampa - takozvani impičment.
Ako bi taj postupak bio uspešan, zaista bi mogao da dovede do promene na čelu države, ali radi se o neverovatno teškom procesu, pogotovo ako se uzmu u obzir političke podele u Vašingtonu.
Proces je, u stvari, toliko težak da nikada kroz istoriju nije bio uspešan.
Nensi Pelozi, najviša funkcionerka demokrata i predsednica Predstavničkog doma, prvobitno je odbijala ideju o procesu opoziva, možda i zbog straha da će to ugroziti šanse umerenih demokrata za reizbor sledeće godine, a time i većinu.
Mala je verovatnoća da će cela zamisao uspeti i može kao bumerang da se vrati demokratama.
Zašto je proces opoziva tako komplikovan i zašto su demokrate spremne da rizikuju?
Komplikovano
Teško je skloniti predsednika sa funkcije zbog načina na koji proces funkcioniše - potrebno je da prođe kroz oba doma Kongresa.
„U Predstavničkom domu potrebna je prosta većina. Ako demokrate imaju kontrolu, svakako mogu da opozovu predsednika, pogotovo republikanca ako dokažu da je počinio ozbiljan zločin ili prekršaj", rekao je za BBC Džonatan Tarli, profesor prava na Univerzitetu Džordž Vašington.
Sledeći korak je da Senat odluči da je predsednik kriv. Ako se to desi, predsednik će biti opozvan sa funkcije. Ali tu nije dovoljna prosta većina.
„Mala je verovatnoća da Senat, u kojem republikanci imaju većinu, proglasi krivim predsednika Trampa. A pogotovo što u Senatu za opoziv mora da glasa dve trećine ukupnog broja članova", ističe profesor Tarli.
U brojevima - to je 67 od 100.
U sadašnjem sastavu republikanci imaju 53 predstavnika.
Kroz istoriju procedura za opoziv pokrenuta je protiv samo dva predsednika - Endrua Džonsona 1868. i Bila Klintona 1998. Obojica su u Senatu oslobođena krivice.
Zašto se, onda, sada pokreće ova procedura?
Odbrana vladavine prava
„Verujem da je za jedan deo članova Kongresa jedini motiv - očuvanje vladavine prava. Odnosno, ideja da niko nije iznad zakona, pa ni predsednik", navodi za BBC profesorka Kimberli Nalder, stručnjakinja za politiku na Kalifornijskom državnom univerzitetu u Sakramentu.
„A ako nema reakcije iz Kongresa, to suštinski otvara vrata sadašnjem i budućim predsednicima da slobodno krše ustav", dodala je ona.
Kada je saopštila da će zvanično biti pokrenuta procedura za opoziv predsednika, Nensi Pelozi je istakla da „niko nije iznad zakona" i da Tramp „mora da snosi odgovornost" za postupke.
Jednostavno poštovanje principa može da bude motivacija za pokretanje procedure, čak i ako su male šanse za uspeh.
Tramp se, odmah po stupanju na dužnost, suočio sa brojnim kritikama.
„Priča o opozivu prati Trampa još od prvih dana na funkciji... Posle svakog novog otkrića i optužbe stizali su zahtevi da Kongres reaguje", kaže Entoni Zarker, reporter BBC Severne Amerike.
Najnovije kontroverze oko Trampovog telefonskog razgovora sa predsednikom Ukrajine dodatno su uzburkale strasti.
„Ukrajinska priča i mogućnost da je Tramp iskoristio predsedničku moć da izvrši pritisak na stranu vladu da našteti svom protivniku, među demokratama je stvorila voljni momenat da krenu u proceduru opoziva", dodaje on.
To bi mogao da bude načelni motiv. Ali možda postoje i neki drugi.
Demokrate žele da izbace Trampa iz koloseka
Nema sumnje da ova tema i procedura u Kongresu mogu da utiču na položaj predsednika jer on mora da uloži mnogo energija i da se skoncentriše na odbranu.
Poslednje dve godine drugog Klintonovog mandata upravo je obeležio opoziv.
Mnogi Klintonovu vladavinu pamte, pre svega, po seks skandalu sa Monikom Levinski i svemu što je istraga o tome donela. A ta priča pratila je Klintona i po odlasku sa funkcije.
BBC dopisnik Nik Brajant veruje da je taj slučaj naneo veliku štetu i Klintonovoj supruzi Hilari u predsedničkoj kampanji 2016. jer „su birači razmišljali da li žele da opet budu svedoci predsedničkog mandata ljudi sklonih skandalima."
A možda je cilj ometanje u predsedničkoj kampanji
Predsednik Tramp je već započeo kampanju za reizbor. Izbori za predsednika Amerike održaće se 3. novembra sledeće godine.
On je kampanju zvanično počeo 18. juna u Orlandu na Floridi.
Borba koju će morati da vodi tokom procedure opoziva svakako može da nanese štetu njegovim šansama za uspeh.
Trampova aktivnost na Tviteru nagoveštava da on provodi dosta vremena razmišljajući o optužbama.
Mnogi analitičari smatraju, međutim, da će i demokrate priča o opozivu primorati da se više bave ovim pitanjem, a manje drugim temama u predizbornoj kampanji.
Demokrate smatraju da će Tramp da popusti pod pritiskom javnosti
Iako zbog republikanske većine u Senatu, predlog opoziva možda neće proći, cela procedura mogla bi da utiče na javno mnjenje.
U istraživanju koje je sproveo YouGov, čak 55 odsto ispitanika podržalo bi opoziv ako se potvrdi da je Tramp suspendovao vojnu pomoć Ukrajni kako bi izvršio pritisak na tamošnju vlast da pokrene istragu o Džou Bajdenu, koji slovi za prvog favorita među demokratskim kandidatima za predsedničke izbore 2020.
Moguće je da ovo predstavlja samo grudvu koja može da se pretvori u lavinu i poziciju predsednika učini neodrživom. A postoji istorijski presedan.
„Ako pogledate primer Votergejta i predsednika Niksona, kada su počela saslušanja u Kongresu, samo 19 odsto građana smatralo je da bi on trebalo da napusti funkciju".
Ali kako je javnost vremenom saznavala sve više detalja o slučaju, taj procenat je rastao.
„Kada se procedura završila, Nikson je, u stvari, ostavkom izbegao opoziv jer je 57 odsto građana bilo je za njegov odlazak", rekla je Nadler.
Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
DO NOT DELETE - DIGIHUB TRACKER FOR [49840700]
15. 4. 2024.
Obično se policija ne meša u svoj posao. Kako se ovo desilo?
Žika čitalac