Tristan da Kunja i korona virus: Kako je živeti na najzabitijem naseljenom ostrvu na svetu

„Ne bih živeo nigde drugde", izjavio je Harold Grin za BBC pre nekoliko godina.

Ali Tristan da Kunja, za meštane kraće TDC, nije za slabiće.

Malo je reći da se ostrvo nalazi daleko od svega.

• Ovi džemperi su uvek u modi
• Kako je zbog korone planinarenje u Srbiji zamenilo letovanje u inostranstvu
• Šta znamo o „bosanskim piramidama” koje je posetio Novak Đoković

Kad biste poželeli da odete tamo i iz prve ruke proverite kako izgleda najzabitije ostrvo na svetu, evo šta biste sve morali da uradite:

1. Odletite do Kejp Tauna u Južnu Afriku
2. Ukrcate se na jedrenjak
3. Putujete 18 dana po nekim od najnepristupačnijih mora na planeti, nadajući se da će se magla podići, kako biste mogli da ugledate impresivnu gromadu glavnog dela kopna
4. Počnete da radite na prilasku i molite se da će se vetrovi smiriti dovoljno dugo da možete da pristanete i siđete sa broda
5. Izvučete brod iz vode pre nego što ga talasi razbiju o stene ili se oprostite od njega - neko drugi mogao bi mogao da pokupi neki drugi dan, ako ostane čitav
6. Pozdravite Edinburg na Sedam mora, glavni grad Tristana da Kunje (i njegovo jedino naselje)

Naravno, uvek možete da se odlučite za „brzi" brod: samo šest dana putovanja na S.A. Aguljas - jedina mana je što se ovo putovanje od 2.810 kilometara dešava samo jednom godišnje, a prostor na brodu je prilično skučen.

Ili biste mogli da ustopirate jedan od veoma retkih ribarskih brodića koji povremeno dođu i odu.

Eto, toliko je teško stići do Tristana da Kunje. Ili otići sa njega.

Možda će vas zanimati i video o tome kako iz Srbije da putujete oko sveta za malo para

„Drugari za ceo život"

Svih 245 stanovnika Tristana da Kunje (133 žene i 112 muškarac, prema poslednjem popisu) žive zbijeni u Edinburgu na Sedam mora.

Ovo naselje ima kafić, salu za društvena događanja, poštu i pab po imenu „Albatros".

Tu su i moderna mala bolnica i škola.

„Ukoliko ne napustite ostrvo, vrlo brzo shvatite da su ljudi sa kojima idete u školu isto tako ljudi sa kojima ćete provesti ostatak vašeg života", kaže za BBC Alasder Vajli, koji je donedavno živeo i radio tamo kao savetnik za poljoprivredu.

Tu ćete najverovatnije sresti i svog supružnika, mnogo pre nego što uopšte počnete da razmišljate o braku.

Možda vas neće iznenaditi da je, ukoliko ste Tristanac, velika verovatnoća da ćete biti ponosni nosilac jednog od glavnih šest prezimena na ostrvu: Lavarelo, Repeto, Rodžers, Svejn, Grin ili Glas.

Postoje samo dva stanovnika koja nisu rođena na ostrvu: muškarac i žena koji su se pre mnogo godina venčali s ostrvljanima i odlučili da ostanu sa novom porodicom.

Tu su još i lekar i učitelj koji dolaze na rad na određeno vreme iz Velike Britanije, budući da mesto zvanično pripada Britanskim prekomorskim teritorijama.

Zabava

„Toliko je tiho ovde da možete da čujete kako raste trava", kaže Harold, koji obožava mir i tišinu svoje domovine.

I toliko je bezbedno da se ovde „vrata ne zaključavaju", dodaje on.

Ali je zato internet veza „loša ili veoma loša!", dobacuje jedan drugi meštanin.

Sa pozitivne strane gledano, svi prekomorski pozivi - kad telefon uopšte radi - besplatni su.

Postoji i jedan put koji vas vodi nekih tri kilometra uz obalu do niza malih polja zaštićenih kamenim zidovima od snažnih vetrova.

Tamo možete da uzgojite malo povrća, „uglavnom krompir, zapravo" , kaže jedan bivši stanovnik ostrva, „a u leto možemo tamo da odemo na mali izlet van grada."

Omiljena zabava je napraviti roštilj ili „braai" - uticaj iz „obližnje" Južne Afrike - i to je dobra prilika da se na najbolji način iskoristi lokalna živina.

Sviranje instrumenata i pevanje nekada je bilo veliki sastavni deo ostrvskog života, ali „ovih dana većina ljudi više voli svoje slobodno vreme da provodi pred ekranima", kaže Alasder.

Postoji i opcija šetnje i penjanja po ostrvu sa bujnim zelenilom - koje nigde nije šire od 10 kilometara - i uživanje u dramatično dubokim dolinama i grubim planinskim masivima koji se uzdižu na čak 2.062 metra nadmorske visine.

Štaviše, jedva da ima bilo kakvih ravničarskih delova, a čiste stenovite zidine koje se strmoglavljuju pravo u uzburkano more čine dve trećine ostrvskog krajolika.

Sastav kopna... i sva ta voda

Tristan da Kunja, ili samo Tristan, glavno je ostrvo u vulkanskom arhipelagu koji nosi isto ime.

Ostrva Slavuja su mesto na kom Tristanci ponekad odlaze kako bi uživali i plivali u manje opasnim vodama- ako ne računamo jake struje i ajkule.

A tu je i Nedostižno ostrvo (ime sve kaže) i divlje Ostrvo Gof, na kom Južna Afrika drži meteorološku stanicu u kojoj tokom godine boravi šačica meteorologa.

„Postoji sklonost da se romantizuje ostrvski život", kaže Alasder, ali to radite na vlastitu odgovornost: „Svakako je to mesto predivno, ali nije raj."

Tiha ostrva

Mimo zviždanja vetra i poneke krave koja muče na glavnom ostrvu, ne možete da čujete druge zvuke.

Jedna upečatljiva stvar u vezi s ovim arhipelagom je da možete da budete okruženi sa hiljadu ptica gde god da pođete… ali da ih nikad ne čujete kako pevaju.

„U tome je ironija, toliko mnogo ptica, ali nema nikakve pesme", kaže Alasder, koji je nazvao svoj blog penguins-and-potatoes.co.uk u čast bezbroj pingvina skakača sa kojima su on i njegova žena delili ostrvo.

Odsustvo grabljivaca takođe znači da neke ptice mogu sebi da priušte da ne budu letačice, kao što je trkavac sa Nepristupačnog ostrva, jedna od mnogih endemskih vrsta jedinstvenih za ovaj arhipelag.

Bez voća i povrća, ali sa mnogo jastoga

Živeti na najzabitijem ostrvu na svetu znači da nije teško izolovati se - geografija to učini umesto vas.

Ali „samo zato što na ostrvu nemamo Kovid-19, to ne znači da nismo osetili pandemiju", kaže stanovnica Fiona Kilpatrik.

Zbog mera izolacije u Južnoj Africi, brodovi koji obično donose robu na ostrvo nisu mogli da napuste pristanište u Kejp Taunu.

„Lanac snabdevanja, koji nije baš najbolji i kada nema pandemije vremena, bio je teško pogođen", kaže Alasder, koji je i dalje u redovnom kontaktu sa bivšim komšijama.

„Odavno im je nestalo voća i povrća", dodaje on, „što nije nešto neuobičajeno, ali ko zna kada će im stići sveže zalihe imajući u vidu trenutnu situaciju."

Ono što ne nedostaje je Tristanski jastog, lokalna vrsta hladnovodnog jastoga koji ostrvljani hvataju i zamrzavaju, i koji - kad može da se izvozi - čini 70 odsto prihoda za TDC.

Radost zbog bebe

Ali dramatičnije, još jedna neočekivana stvar se dogodila zbog uticaja Kovida na Tristan da Kunju-beba se rodila na ostrvu prvi put posle mnogo godina.

„Da bi izbegle komplikacije, žene obično otputuju u Južnu Afriku pre nego što treba da se porode. Ali uz uvedene mere izolacije u Južnoj Africi i prekid veza, beba je morala da se rodi na Tristanu", kaže Alasder.

I majka i dete su dobro, a meštani su bili oduševljeni što su bili u prilici dočekaju novog ostrvljanina.

Prvi doseljenici su stigli na Tristan početkom 19. veka i iako je broj stanovnika fluktuirao od tada, poslednjih decenija je u opadanju.

„Dok sam živeo tamo, 15 njih je umrlo od starosti, ali rođeno je samo dvoje",

„Uz ostarelu populaciju i opadanje broja stanovnika, ovo je bila veoma dobra vest", kaže Alasder.

I ima još dobrih vesti za budućnost: „Od tri devojke koje su poslate u Veliku Britaniju da tamo završe srednju školu, jedna će da nastavi sa višim školovanjem", kaže Alasder.

Tako će ona postati prva mlada žena s ostrva koja će poći na fakultet (iako je jedan Tristanac pre nje diplomirao učeći na daljinu).

Ukoliko volite da ste negde daleko i dolazite u iskušenje da emigrirate tamo, morate da znate da su šanse da u tome uspete veoma male.

„Ostrvski savet mora da odobri svakog ko želi tamo da se preseli za trajno", kaže Alasder, „a većina podnosilaca zahteva bude odbijena."

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk