Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

17:04, 13. 8. 2021.

| BBC News na srpskom

Velika Britanija i književnost: Između svemira i visoke politike - ko je bio Herbert Džordž Vels, otac naučne fantastike

Autor: BBC News na srpskom
Mr H.G. Wells opening the series of talks for discussion groups, "Reshaping Man's Heritage" in the BBC Home Service, on January 15 1943.
BBC
Vels u BBC radijskom studiju u Londonu, 1943.

Pesimizam duha, optimizam volje - tako bi se mogao opisati način na koji je svet posmatrao otac naučne fantastike, britanski pisac Herbert Džordž Vels.

Velsova dela, nastala u prvoj polovini 20. veka, donose viziju razvoja čovečanstva i tehnologije - na njihovim stranicama besne tehnološki ratovi decenijama pre nego što su se zaista i dogodili, prolaze sprave nalik tenkovima i sevaju zraci koji podsećaju na lasere.

Pisac je imao pesimistična očekivanja od ljudi, pa je stalno upozoravao na opasnost od zloupotrebe tehnologije, poručujući da sudbina čovečanstva zavisi od toga hoće li pojedinci snagom volje uspeti da zauzdaju egoistične porive.

Posebno su ga zanimale etika i uloga čoveka u svetu, a mnogi smatraju da su njegova razmišljanja aktuelna i danas.

„Ako uspete da ostavite po strani specifičnosti vezane za njegovu epohu, zaboravićete da su njegove knjige nastajale pre više od jednog veka", kaže pisac naučne fantastike GoranSkrobonja za BBC na srpskom.

Manje je poznato da se Vels, pored fantastičnih svetova, itekako interesovao za političku realnost, o čemu svedoče desetine filozofskih radova u kojima se bavio socijalizmom, nacionalizmom i ratovima.

O njegovom uticaju kao političkog filozofa verovatno najbolje govori što je na početku istorijskih tenzija između Istoka i Zapada savetovao generalnog sekretara Komunističke partije SSSR Josifa Staljina i američkog predsednika Teodora Ruzvelta.

Radio je i kao BBC novinar - između 1930. i 1940. vodio je radijske emisije iz Londona.

'Otac naučne fantastike'

knjiga
BBC/Slobodan Maričić

Mnogi smatraju da je Vels prvi govorio o idejama kao što su putovanje kroz vreme i paralelni svetovi, zbog čega se često naziva ocem naučne fantastike.

Uz Žila Verna i Meri Šeli, na prelazu između 19. i 20. veka bio je jedan od pokretača ovog žanra.

Epitet koji Vels nosi je apsolutno opravdan, smatra Goran Skrobonja.

„Kao viktorijanski džentlmen koji je poznavao mnoge velikane svog vremena, on je nesputano razmišljao ne samo o budućnosti, već i o mogućoj pretnji od vanzemaljskih civilizacija i onome što danas zovemo genetskim inženjeringom i bio-eksperimentima", kaže.

Skrobonja ističe da se kod Velsa pojavljuje i jedan motiv, koji će postati „omiljen među piscima svih nastupajućih generacija".

„U Nevidljivom čoveku piše o društvenoj ulozi usamljenog pojedinca, koji je drugačiji od svih koji ga okružuju", objašnjava.

To je roman iz 1897, u kojem glavni junak počinje da gubi razum zbog toga što je nevidljiv, pa pokušava da ljudima u okruženju na razne načine stavi do znanja da je postoji.

Skrobonja navodi da su Velsova dela i za njega bila „važan stepenik na putu prema upoznavanju, a onda i pisanju naučne fantastike".

Sa Velsom se prvi put se sreo kada mu je bilo „desetak godina".

„Tada sam već bio strastveni čitalac pustolovne književnosti i naučne fantastike, pa sam prošao kroz opuse Žila Verna, Karla Maja, Emilija Salgarija i drugih pisaca čije su se knjige mogle naći u školskoj biblioteci", priseća se.

Tamo je jednog dana slučajno otkrio zbirku kratkih priča Ukradeni bacil, koja ga je podstakla da pročita i druge knjige.

„Njegova dela su me na neki način pripremila za cunami savremene naučne fantastike koji će zapljusnuti ondašnju Jugoslaviju", kaže Skrobonja.

Velsova dela imaju kultni status, a među najpoznatijima su Rat svetova, Nevidljivi čovek, Vremeplov, Lik stvari koje dolaze i Ostrvo dr Moroa.


Da li je Rat svetova zaista izazvao masovnu paniku u Americi

Dramatizacija Rata svetova, dela o invaziji vanzemaljaca, emitovana je na američkom radiju za Noć veštica 1938. godine i ostala upamćena po navodnom izazivanju masovne panike.

Često se navodi da su mnogi američki slušatelji pomislili da Marsovci zaista dolaze, pa su krenuli u bekstvo po okolnim brdima.

Međutim, nije bilo baš tako, piše profesor Džozef Kembel sa Američkog univerziteta u Vašingtonu za BBC.

„Panika i užas koji se često dovode u vezi sa Ratom svetova nisu imali ni približno te razmere u noći pre 82 godine", piše Kembel.

„Sigurno su neki Amerikanci bili uplašeni ili uznemireni onim što su čuli. Ali većina slušalaca, ipak, nije. Prepoznali su da je reč o pametnoj i zabavnoj radio drami", dodaje.

Na ideju da se uradi dramatizacija Rata svetova došao je Orson Vels, reditelj i zvezda tadašnjeg radijskog Merkjuri teatra, jednosatnog programa koji je emitovan nedeljom uveče na radiju CBS.


Rođenje naučne fantastike: Kako su se srele nauka i mašta

Vels je rođen 1866. godine u engleskoj grofoviji Kent.

Odrastao je u siromašnoj porodici, a njegov otac je držao bakalnicu i igrao kriket za novac, sve dok jednog dana nije slomio nogu.

Vels je imao samo 14 godina kada su ga roditelji usled teških finansijskih uslova poslali da uči zanat pravljenja zavesa, navodi se u enciklopediji Britanika.

Međutim, kolo sreće se okrenulo u njegovu korist i dobio je priliku da studira.

Kao osamnaestogodišnjak, Vels je postao stipendista Normalne škole nauke (Normal School of Science) na odseku za biologiju.

Na ovoj prestižnoj obrazovnoj instituciji predavao mu je Tomas Haksli, glasni podržavalac teorije evolucije poznat po nadimku Darvinov buldog.

Vels je bio posvećen biologiji, o čemu govori i činjenica da prvo delo koje je 1893. objavio nije bila fikcija, nego dvotomni Udžbenik iz biologije (Textbook of Biology).

Kada su se nauka i Velsova mašta spojile, rodila se naučna fantastika.

Njegovo prvo književno delo bila je novela Vremeploviz1895. godine, koja mu je donela popularnost.

Stručnjaci smatraju da je ovo prvo delo zapadne književnosti u kojem se govori o putovanju kroz vreme.

Stvaralaštvo su obeležili i njegovi politički stavovi - Vels je po opredeljenju bio socijalista.

U Londonu se 1903. učlanio u socijalističku organizaciju Fabijan, čiji je član bio još jedan svetski poznati britanski književnik, Džordž Bernard Šo.

Posle svađe sa Šoom, izašao je iz organizacije, a o tom iskustvu pisao je u političkom romanu Novi Makijaveli, objavljenom 1911.

Staljin, Ruzvelt i ruska ljubavnica

Život pisca naučne fantastike je dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka tekao dinamikom dostojnom krimi-romana.

Vels je bio prijatelj čuvenog ruskog i sovjetskog književnog stvaraoca Maksima Gorkog.

Gorki je bio režimski autor, blizak komunistima koji su došli na vlast posle Oktobarske revolucije.

Upoznali su se 1906. godine, kada su obojica bila u poseti Sjedinjenim Državama.

Ovo poznanstvo Britancu je donelo susrete sa komunističkim liderima Vladimirom Lenjinom i Josifom Staljinom, ali i rusku ljubavnicu - sekretaricu Gorkog, za koju se sumnjalo da špijunira Sovjete u korist Britanaca.

Na poziv Gorkog, Vels je u Rusiju prvi put otputovao 1920. - samo godinu dana nakon smene monarhije.

Kao poznati autor i politički mislilac, dočekan je uz počasti i sreo se sa Lenjinom, a o toj poseti objavio je zbirku reportaža Rusija u magli (1921).

Tada je upoznao sekretaricu Gorkog, Mariju Ignjatjevnu Zekrevsku Benkendorf-Budberg, koju su prijatelji zvali jednostavno Mura.

Pošto su Sovjeti krajem dvadesetih posumnjali da je Mura britanska špijunka, pobegla je kod Velsa u London, otprilike u vreme kada je piscu umrla supruga.

Njihova ljubavna veza potrajala je nekoliko godina.

Vels je 1934. godine još jednom otišao na Istok, tada već u Sovjetski Savez, kako bi se sreo sa Staljinom.

Pisac je prethodno putovao u SAD, gde se sastao sa američkim predsednikom Teodorom Ruzveltom.

Zapisnik sa sastanka sa Staljinom navodi na pomisao da je Vels u godinama koje su prethodile Drugom svetskom ratu bio neka vrsta diplomatskog posrednika između Vašingtona i Moskve.

„Vi i gospodin Ruzvelt imate različita polazišta, ali zar ne postoji povezanost u idejama Vašingtona i Moskve", rekao je Vels Staljinu, stoji u zapisniku.

Vels ističe da obe države imaju iste probleme - rade na izgradnji novog državnog aparata, bore se sa ekonomskom krizom.

Staljin odgovara da su ciljevi Amerike i SSSR „različiti".

„Amerikanci hoće da izađu iz krize na leđima privatnog kapitala, a mi želimo da izgradimo potpuno nove ekonomske temelje", kaže on Velsu.

Odakle početi ako do sada niste čitali Velsa

knjige
BBC

Onima koji se do sada nisu okušali sa Velsovim delima Skrobonja predlaže da počnu sa Ratom svetova.

„To je delo o kojem mnogi makar nešto znaju - bilo o ujdurmi Orsona Velsa, filmu sa Tomom Kruzom ili nedavnoj TV seriji iz 2019. godine", kaže.

On predlaže da pročitate i Vremeplov, novelu koja je Velsa ustoličila kao pisca.

Skrobonja kaže da se upravo u ovom delu nalazi jedna od, za njega, „najdražih i najupečatljivijih scena iz Velsovih dela".

To je „trenutak kada protagonista Vremeplova u budućnosti shvata stvarnu prirodu podele na Morloke i Eloje".

Morloci su u romanu prikazani kao dlakava i nezgrapna stvorenja koja žive u mračnim tunelima gde naporno rade.

Nasuprot njima, Eloji su mali poput dece, stanuju u futurističkim zgradama okruženi zelenilom i nemaju mnogo elana za rad.

Tako je Vels ilustrovao podelu na radničku klasu i aristokrate.

„Ni danas, posle toliko vremena, taj trenutak užasnute spoznaje o tome da će čovečanstvo biti podeljeno na krotke, kultivisane i ljupke stanovnike površine i grozne, kanibalske žitelje podzemlja koji se prvima periodično hrane, ne gubi nimalo od svoje snage", objašnjava Skrobonja.

„U tom dramatičnom momentu vrlo lako može da se prepozna i alegorija za nezavidnu budućnost kojoj čovečanstvo, čini se, zaista stremi", navodi.

A novajlije u Velsovom svetu ne moraju da prihvate savete, dodaje.

„Kojom god da započnete, nećete pogrešiti", poručuje Skrobonja.


Šta donosi izveštaj Pentagona o NLO


Pratite nas na Fejsbuku i . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Podeli sa prijateljima