Miloš Bošković

Gost: Miloš Bošković, poslanik Dosta je bilo iz Niša

Razgovor vodio: Predrag Blagojević

---

JV: Postao je prepoznatljiv po niškom akcentu u Skupštini Srbije, a u žiži javnosti je nedavno dospeo kada je u skupštinskim klupama nabrajao svoje omiljene igrane serije. Razgovaramo sa Milošem Boškovićem, narodnim poslanikom Dosta je bilo, jednog od retkih udruženja građana koje je uspelo da uđe u državnu ali i u Skupštinu grada Niša. Gospodine Boškoviću kako ljudi reaguju na to što u Škupštini Srbije u svojim obraćanjima ne “udarate u bandere”?

Ima različitih reakcija, neki reaguju pozitivno a neki reaguju negativno. Mogu da kažem da većina ljudi reaguje pozitivno i sviđa im se to. Indetifikuju se sa mnom, posebno ljudi koji su sa juga Srbije i čini im se da na taj način promovišem naš govor i sve. Ali ima ljudi koji misle da bi trebalo da se služimo isključivo književnom normom u Parlamentu kada se tamo obraćamo drugima. Moje mišljenje je da treba da ostanemo dosledni svom izvornom dijalektu našem i ja se držim toga.

JV: U medijima je ulazak DJB u Skupštinu Srbije bio predstavljen kao iznenađenje. Vi ste sada već skoro 8 meseci u skupštinskim klupama. da li ste vi iznenađeni onim što u Skupštini čujete, odnosno vidite?

Jesam malo iznenađen. Da budem iskren nisam pratio toliko rad Skupštine pre nego što sam ušao u politiku. Povremeno bih prebacio na drugi program, video šta se dešava, rekao bih da se tu ništa bitno ne dešava i onda bih promenio. Tako da nisam do detalja znao kako to ide i sada sam video, stekao malo bolju sliku kako funkcioniše i da jesam malo neprijatno iznenađen što se tiče nekih stvari, za neke sam i prijatno iznenađen ali nisu konkretno vezane za rad u Parlamentu.

JV: Koliko toga vi vidite a što građani ne mogu da vide?

Mnogo toga. Upravo zbog toga što sam ja pre godinu dana bio običan građanin i tako sam to posmatrao i onda sam imao jednu sliku a sada imam kompletno drugu sliku, koje je dosta, dosta drugačija u odnosu na ono što vide građani. I sada kada dobijemo neke poruke preko interneta u vezi sa tim kako treba. Javljaju nam se građani i nemojte ovo da radite, radite ovo. Ja vidim da oni ne vide neke probleme koje mi ne možemo da rešimo i zato tako reagujemo.

JV: Da li mislite da građani ne vide ili da ne mogu da vide? Pitam zbog toga što pretpostavljam da se mnoge stvari dešavaju, uslovno rečeno, iza kamera, odnosno na nekim zatvorenim sastancima, možda gde mediji nemaju pristup ili prosto po sednicama odbora. Kako to izgleda?

U pravu ste. Neke stvari ne mogu videti, zato što se tako ugasi mikrofon, pa se ne čuje ili kamera u tom trenutku ne snima glavne aktere. A ima jednostavno drugih stvari za koje bi građani morali malo bolje da se informišu o tome kako Skupština funkcioniše, kako radi poslovnik, kako su određena pravila. ALi verujem da je za to potrebno vreme i retko ko može u to da uđe da bi morao da razume.

JV: Rasprave u Skupštini Srbije su, bar je to neki naš utisak, sve žustrije. Da li su TV prenosi, mada je toga bilo i ranije, ali sada se po društvenim mrežama, pa se to nekako više širi, da li su ti TV prenosi doprineli da sednica Parlamenta postanu neka vrsta pozorišne predstave i da se prosto javno vidi taj izliv, često i prostakluka?

Mislim da prenosi moraju da postoje, da bi ljudi mogli da vide šta se dešava u Parlamentu. a sada partije, znajući da se to stalno prenosi koriste na različite načine. Neki će jednostavno da se promovišu, da predstave svoju ideju i to je u redu. Ali u kontekstu onoga čime se bavimo, određenim zakonom. Neki će da probaju da prave neke scene. Mi mislimo da vladajuća koalicija hoće da pravi namerno scene i da namerno izaziva takve probleme neposredni kako bi onda još više bolo oči građanima, kako oni to ne bi gledali i kako bi rekli mi ovo nećemo da gledamo, ovo je rijaliti. to je naš utisak, da oni posredno to rade. I na kraju smo i mi primorani ponekad sa njima nevoljno da učestvujemo.

JV: Dok govorimo o radu u Parlamentu, ukazivali ste i preko društvenih mreža na neke stvari za koje građani, moj utisak je, nisu znali. Pre svega koliko se papira troši na dostavljanje materijala narodnim poslanicima, koliko sam shvatio taj materijala se istovremeno, paralelno dostavlja i u elektronskom obliku. Ukazivali ste i na čuveno zvono u Parlamentu, kojim se daje, kako ste vi zaključili, znak poslanicima vladajuće koalicije da glasaju. Da li ste vi iznenađeni svim tim stvarima?

Nekima jesam, nekima nisam, za neke sam znao i ranije ali da. Za zvono ja zaista nisam znao da tako funkcioniše, sada sam video. Ovo što se tiče papira zaista je razočaravajuće da tako funkcioniše. Mi u poslaničkog grupi DJB smo hteli da se odjavimo sa tih papira, da nam ne šalju, mi koristimo e-parlament, sajt koji jako dobro funkcioniše. Međutim, oni su nam rekli mi ne možemo da vas odjavimo, mi to moramo da vam dostavljamo po nekoj uredbi ili dokumentu i to je to, vi ne možete ništa povodom toga da uradite. Tako da nešto nas je iznenadilo, nešto smo i viđali ranije i to je to.

JV: Među osnovnim programskim načelima pokreta DJB je citiram: “Potpuna transparentnost vlasti.” Ipak na vašem sajtu, sajtu pokreta DJB ne može da se nađe informacija ko upravlja vašim pokretom. Imate samo odeljak, milsim da se zove, ljudi i tu su zapravo fotografije i kratki opisi narodnoh poslanika.

To je tačno, to je nešto na čemu još uvek radimo i trbalo bi uskoro da dobijemo status stranke, naravno, to je proces i onda ćemo da imamo statut, onda ćemo da imamo tačno tela i tačno ćemo u okviru tih tela da imamo određene uloge i to će morati da bude na sajtu. Treutno smo organizacija i nisam siguran mislim da organizacija ne zahteva postojanje statuta, možda grešim.

JV: Imate statut. Na sajtu APR-a je objavljen statut. Ali se radi o tome

Ali ne u ovoj formi koji će da nam treba za partiju. Mislim da bi to trebalo da bude. Mogao bih da proverim. Zaista i ja sam iznenađen. Fale neki podaci, još uvek je, što se tiče organizacije bavimo tim unutrašnjim funkcionisanjem i to je jedan od zadataka koji treba da rešimo. trenutno pravimo jednu platformu za naš članove DJB i u okvitu toga bi trebalo to da bude rešeno. Naravno, to apsolutno, transparentno bi trebalo da bude. Insistiramo na tome, imali smo i budžete objavljene, naše iterne, za sve članove, tako da sigurno će i to da bude rešeno.

JV: Ali to je za sve članove. Da li to treba da bude otvoreno građanima?

Što se tiče unutrašnjeg budžeta DJB ja mislim da bi trebalo da odgovaramo našim članovima. Naravo da postoje neke direktive Agencije za borbu protiv korupcije tako da treba da odgovaramo prema njima kako smo trošili budžet, to je druga stvar. Ali je ovo naša lična transparentnost na kojoj mi insistiramo, u vezi sa DJB odgovramo članovima. Sto se tiče kasnijeg dolaska na vlasti to je druga priča.

JV: Vi ste u Skupštinu Srbije ušli kao kandidat za narodnog poslanika iz Niša. Bili ste i kandidat za gradonačelnika Niša, kao nosilac liste na lokalnim izborima. Međutim ni DJB u Nišu nema svoj sajt već samo jedan odeljak u okviru sajta centrale pokreta. Ko upravlja pokretom uopšte? I na nivou centrale, odnosno, na nivou Srbije i u Nišu.

Dakle na nivou centrale na čelu je Saša Radulović imamo određen broj podpredsednika Dušan Pavlović, Aleksandar Stevanović i još neki. Što se tiče Niša nemamo direktno jednu osobu koja je zadužena za to. Imamo lokalnog koordinatora to je Stefan Mitrović ali imamo veliku slobodu i autonomiju u kreiranju lokalnih politika. Tako da nama niko iz Beograda ne govori kako ćemo mi ovde da glasamo, kako ćemo da nastupamo, ni koji će naš stav da bude u vezi sa bilo čim. Tako da mi na lokalu odlučujemo.

JV: Da li to znači da su oni nezainteresovani ili da je u pitnaju poverenje i autonomija koju imate?

Ja bih rekao da je to poverenje i autonomija. Imaju poverenje i oni nam kažu možete da formirate svoje lokalne politike kako god želite u okviru naših bazičnih vrednosti.

JV: Aleksandru Vučiću mnogi zameraju to što njegov autoritet nadjačava sve ostale u SNS-u, odnsno, da praktično on sam vlada Srbijom. Kako vi vidite tu situaciju?

To je apsolutna istina po onome što vidimo, šta se istinski događa. Obzirom ako imamo u vidu da smo sada imali izbore, dobili smo novu Vladu, dobili smo neke nove ljude u toj Vladi ali suštinski to ništa neće da promeni dokle god je taj predsednik Vlade isti. Mogu da dođu kompletno neki drugi ministri ali mi svi znamo da ključne stvari zavise baš od njega. I, ako se pitamo i govorimo o privredi neće Ministar privrede o tome da odlučuje odlučiće Vučić i u drugim resorima. Tako da neke istinske promene nema dok god je isti predsednik Vlade.

JV: Zašto je to tako?

To je jednostavno rezultat izbora koji smo imali kada smo glasali. Dobili smo takve ljude na čelu naše vlasti.

JV: Hoću da kažem da su ljudi glasali za listu, nisu glasali, bar formalno. Mislite da su odlučivali zato što je ime čoveka na čelu te lite, Aleksandra Vučića.

To je metod koji se koristi za obmanjivanje naroda na neki način. Zato što Vučić je bio kandidat na poslaničkoj listi SNS-a i on je bio prvi na listi samo da bi ih napravio, da bi bilo jedno ime koje može da stoji na toj listi. Da bi stajalo ime Aleksandar Vučić mora on da bude kandidat za poslanika a onda svi znamo da on neće da bude poslanik pa da ostavku. On svojim imenom vuče celu listu i na taj način uzima glasove. A mi glasamo za SNS, odnoso, koji glasaju a on nosi tu celu listu.

JV: Koja je onda razlika, ajde sada kada govorimo i o pokretu DJB? Saša Radulović je bio nosilac, ostala imena su prilično bila anonimna u tom trenutku. Kandidati za poslanike su birani na konkursu. Koja je razlika između Aleksndra Vučića i Saše Radulovića?

Postoji razlika. Kod nas je takva situacija bila da jednostavno da je Radulović bio ubedljivo najpoznatija ličnost od svih nas iz pokreta. Posebno zato što smo mi imali konkurs a mi na konkursu nismo znali ko će da bude najbolji i nismo imali vremena da te ljude ispromovišemo u nekom vremenskom domenu, dužem. I zbog toga je on morao da bude taj koji će da bude na listi i trenutno i naše ime je DJB Saša Radulović ali sa dolaskom stranke izbacujemo Sašu Radulovića iz naziva i ostaje DJB. I naravno da to ne bi bilo ok posebno nakon toga što već imamo jednog diktatora na vlasti i ne želimo da imamo takav model i bilo šta slično tome.

JV: Ako sam dobro razumeo vi najavljujete formiranje stranke, odnosno, preregistraciju.

To je bilo najavljeno još ranije.

JV: Da li postoji tu neki rok?

Biće uskoro objavljene neke vesti konkretno u vezi sa tim idemo u određenom smeru, napredujemo, biće.

JV: Pažnju javnosti nedavno, kada govorimo o Nišu, privukao onaj incident kada je premijer Vučić grdio javno gradonačelnika Niša Darka Bulatovića, zbog toga što je grad prezadužen. Kakva poruka je tada poslata građanima? Mislite li da je ti bilo isplanirano?

verovatno jeste isplanirano zato što smo imali dosta kamera oko tih ljudi da to snimaju. Ja mogu da zamislim kako bih se ja osećao da vičem na nekoga a mene 4, 5 kamera snima. Ne bi mi baš bilo prijatno da to radim u tom momentu. Tako da sam siguran da je to iscenirano. Što se tiče kakava se poruka šalje, pa šalje se poruka da postoji samo jedan jedini čovek u Srbiji koji zna šta je ispravno za našu zemlju, svi ostali su nekako pogrešni, loši, nemaju dobra rešenja i on je nekako primoran da sa njima radi, ne bih hteo ali mora i svi su ostali gori, jedini se trudi a oni neznaju. Tako izgleda otprilike.

JV: Mnogi su kritikovali postupak Bulatovića koji je ćutao i savio glavu. Šta biste vi uradili da ste bili na njegovom mestu?

Ja bih možda postavio drugačije pitanje, malo bih promenio temu. Kada bih ja imao situaciju sa Sašom Radulovićem, recimo, pošto je on nama vođa, uslovno rečeno, neko ko je na vrhu. Ja ne bih dozvolio da meni neko viče, ni Saša Radulović, ni bilo ko drugi, zato što sam ja ušao u celu ovu priču kao političar ili ako sam gradonačelnik sa nekim integritetom ličnosti i ne dozvoljavam da se bilo ko prema meni tako ophodi, pa čak i ako je on meni direktno nadređen. Možda ne bih vikao ali bih ušao u neku raspravu i hteo bih da izložim svoje argumente.

JV: A da je Aleksandar Vučić bio u pitanju?

Onda bi bilo još lakše. Ja sam čak i zamišljao. Ja bih mu rekao zašto vičete, sram vas bilo, zaista je neprimereno. Kakva je to kultura on je javna ličnost i dozvoljava sebi da povišava ton na javnom mestu. Apsolutno je neprimereno i nekulturno.

JV: Da se vratimo na republički parlament. Vi ste jedan, ako sam ja dobro izračunao, jedna od 21 poslanika koji dolazi sa juga Srbije. Često se priča o tome da su poslanici iz Vojvodine kojih ima i pritom više, ali da su nekako jedinstveniji i da se lakše dogovore oko nekih zajedničkih ciljeva, da lakše, odnosno, uspešnije brane interese Vojvodine. Kakav je vaš utisak, da li ima komunikacije među poslanicima sa juga Srbije ili svako vuče na svoju stranu i na stranu svoje partije?

Ja bih rekao da ne postoji baš neki, recimo, grupa ljudi iz Vojvodine iz različitih stranaka koji zajedno sarađuju ili iz bilo kog dela Srbije, da se oni tako organizuju. Što se nas iz Niša tiče, mi imamo određenu komunikaciju, vidimo se povremeno, u hodnicima Skupštine popričamo. Nema nekih zajedničkih akcija. Delimično zato što u Parlamentu, Parlament služi da se donesu zakoni, to bi trebalo da budu sistemska rešenja na nivou cele zemlje. Tako da mislim da su retke situacije kada imamo neki zakon koji konkretno i direktno pogađa tačno određen deo zemlje. Ali može da bude situacija kada bi to moglo da bude delotvorno.

JV: Bilo je primera, ja pamtim kada je, reakciju narodnog poslanika Milije Miletića iz Svrljiga. Kada je on govoreći o Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, koji propisuje da jedan lekar dolazi na nekoliko hiljada stanovnika ili nekoliko stotina stanovnika, objašnjavao da je psecifičnost Svrljiga u tome što su sela razbacana i da onda jedan lekar dolazi na površinu koja je ogromna i u pitnanju je planinsko selo, odnosno, planinski predeo. Pa je on govorio da taj zakon ne može isto da se primenjuje u Vojvodini i u centralnoj Srbiji. U tom kontekstu postoji specifičnost.

Ima tih situacija. Bio je predlog Saveta sudstva u vezi sa sudijama koji treba da dođuna lokalu, u različitim gradovima Srbije. I ja sam se bavio tim izboro i imali smo 8 kandidata za grad Niš i jedan je imao jako nizak prosek 6,09.

JV: Ali to je vaša reakcija. Ja mislim na to da li narodni poslanici kada je u pianju region juga Srbije ili kada je u pitanju bilo koji region Srbije.

To sam baš hteo da završim. Nismo imali u tom smislu jedinstven nastup ali moram da budem iskren nerealno je da očekujem od poslanika SNS-a iz Niša da oni kažu mi smo protiv ovih kandidata za sudije zato što imaju nizak prosek. Oni jednostavno to ne rade. Ja sam u svom govoru direktno prozvao poslanika iz SNS-a, poslanicu i hteo bih njeno mišljenje da čujem pošto je ona pravnik, da čujem šta misli. Ona se nije javila za reč. Ni tada, ni kasnije, jednostavno nije htela da ulazi u tu diskusiju. Iako je izuzetno kvalifikovana jer je ona advokat.

JV: Da li mislite, evo za kraj. Narodni ste poslanik već 8 meseci, ako sam dobro izračunao. Prilično ste aktivni u Parlamentu. Međutim, pitanje je vezano za čitavu opoziciju. Koliko su nastupi opozicije u parlamentu uspešni? Koliko opozicija uspeva da se izbori za ono što planira?

Parlament je postao jedino mesto gde mogu da se čuju neki opozicioni tonovi. Nema ih u medijima, nema i drugde. Čak i taj prostor u Parlamentu se dosta sužava sa tim gašenjem mikrofona. Postaje sve teže i teže i ovi problemi koji nastaju, tzv rijaliti šou nastao je zbog toga. Zato što se nama sve više oduzima prostor tamo za nastup, koje imamo zagarantovano, a daje se vladajućoj koaliciji.

JV: Mislite li da će se to menjati na bolje ili na gore?

sa ovom vlašću može samo da se menja na gore, koliko vidim. Definitivno postoji taj trend, videli smo na poslednjem odboru za administrativna pitanja kako je Aleksandar Martinović predsednik odbora. Kako je ne dajući reč nikome iz odbora samo završio sednicu za 10 minuta i sve odluke su izglasali i niko nije mogao da se javi za reč, iako imaju pravo.

JV: Kada vi očekujete da će narod da lupi o sto?

Kod nas postoji neki ciklus od 8 do 10 godina. Ja bih voleo da to bude kraće, mogu da dođu neki vetrovi promene sa prolećem i sa predsedničkim izborima. Jer obično sa promenom predsednika dolazi do promene vlasti. Na nama je da napravimo pravu odluku na predsedničkim izborima.

JV: Hvala vam što ste bili gost Južnih vesti.

Hvala vama.

JV: Moje ime je Predrag Blagojević, bila je ovo emisija 15 minuta.