Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

11:06, 12. 2. 2014.

| Društvo

72 godine od proboja logora “Crveni krst”

Autor:Lj. S. i M. M.Izvor:Južne vesti
logor.jpg

Na današnji dan ,12. februara 1942. godine 105 logoraša iz Logora "Crveni krst" u Nišu izvelo je najmasovnije bekstvo iz nekog koncentracionog logora tokom Drugog svetskog rata.

Njih 105 prošlo je bodljikavu žicu i došlo do slobode, a 45 je poginulo na zidinama logora koji su Nemci zvali "Das Anhalterlager - Nisch".

Zbog ovog bekstva, Nemci su masovno streljali Jevreje 17. februara na Bubnju. Prema podacima, Nemci su tada izdvajali po 12 Jevreja i streljali ih u potiljak. Tada je ubijeno preko 1.000 Jevreja, a među njima dve žene i 12 dečaka. Ako neka žrtva nije bila pogođena u glavu, jedan Nemac je išao i ubijao ih metkom iz revolvera.

Prema rečima svedoka, rake su bile toliko pune da je samo 10 centimetara zemlje moglo biti bačeno na leševe. Dva dana kasnije Nemci su na Bubnju nastavili streljanje i tada je stradalo još 800 Jevreja, Srba i Roma.

Do bekstva logor je bio opasan bodljikavom žicom, a nakon toga ograđen zidom.

Do Drugog svetskog rata u Nišu su Jevreji živeli uglavnom na levoj obali Nišave, u samom centru grada, u delu koji se zvao Jevrejska mala ili Jevrejska mahala. Tu su bile jevrejska škola, opština i Sinagoga. Pred Drugi svetski rat u Nišu je živelo 107 jevrejskih porodica sa oko 360 članova, a rat je preživelo 7 niških Jevreja u logoru ili izbeglištvu, 4 Jevrejke udate za Srbe i 3 iz Niške banje.

Nemci su u Niš ušli 9. aprila 1941. godine, a septembra su počela hapšenja i odvođenja niških Jevreja u logor na Crvenom krstu. Život se tamo odvijao u vrlo teškim uslovima pošto su Nemci tukli Jevreje i divljački ih mučili. Spavalo se na betonu bez higijenskih uslova, često bez hrane i vode, što je dovodilo do bolesti i epidemija. Logoraši su naporno radili 7-10 časova dnevno u magacinima, na želazničkim stanicama i na izgradnji puteva.

Tokom leta 1944. godine, nekoliko meseci pre oslobođenja, Nemci su na Bubnju iskopali i spalili sve leševe i na taj način uništili tragove svojih zločina.

Crveni krst je jedan od malobrojnih sačuvanih nacističkih logora u Evropi, a u memorijalni muzej pretvoren je 1969. godine, od kada je i stavljen pod zaštitu države kao spomenik od izuzetnog značaja.

Muzej je prošle godine revitaliziran, a o njemu je 1987. godine snimljen film "Lager Niš" u režiji Miomira Stamenkovića, dok je mlada niška rediteljka Marija Krstić snimila film "U žici Lager Niša".

U žici Lager Niša

Podeli sa prijateljima
Povezane teme:
Komentari
Poslednji komentari
  • Maks

    16:43 // 14. 2. 2014.

    Igore, i sada se puštaju filmovi u projekcionoj sali

  • Lozni kalem

    12:54 // 14. 2. 2014.

    Da li je ovo clanak o Jevrejima Nisa ili o logoru, bekstvu iz njega,obelezavanju dogadjaja nama samima?

  • Ivan Muljevski

    19:50 // 12. 2. 2014.

    znacajan i zalostan dan za podsecanje...nekada su nas roditelji vodili svake godine i objasnjavali sta je u stvari to logor,kako su mucili i ubijali ljude...bilo je prikazivan i film,a sada toga nema

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.