Humanista bez gradine

Do sada sam dao krv 221 put i dobio sva priznanja Crvenog krsta Srbije, Zavoda za transfuziju i Opštinskog odbora Crvenog krsta u Lebanu, čija sam predsednik bio godinama – kaže skromno Slobodan Marković, koji je gotovo celi radni vek proveo kao kao referent zaštite u lebanskom Tekstilnom kombinatu Ekeportekst, ali je taj kolektiv pre nekoliko godina morao da napusti kao – tehnološki višak!

Priča Slobodana Markovića, rođenog u Lebanu, koji penzionerske dane provodi u Leskovcu, rekordera u dobrovoljnom davalaštvu krvi, najplodnijeg honorarnog dopisnika brojnih listova, časopisa i radio stanica, zanimljiva je, poučna i dirljiva.

Slobodan Marković se priseća, a veli kao da je juče bilo, da je prvi put dao krv 1972. godine, na odsluženju vojske.

Bila je to uobičajna akcija, priključio se i od tada nije bilo godine da se bar nekoliko puta nije odazvao pozivu Crvenog krsta i Zavoda za transfuziju krvi.

Slobodan Marković je radni vek započeo u rudniku Lece, nedaleko od Medveđe, jer je bio njihov stipendista, a potom je 35 godina radio u nekada uzornoj Tekstilnoj industriji Eksporteks, koja je osamdesetih godina minulog veka na platnom spisku imala više od hiljadu radnika!

Odlazak iz Tekstilnog kombinata Eksportekst kao tzv. tehnološki višak prihvatio je smireno, kao realnost, kao ,,sudbinu života’’, jer se slično desilo i nekim njegovim prijateljima, koji su takođe gotovo celi radni vek proveli u tom posrnulom kolektivu.

Marković sada u Leskovcu provodi penzionerske dani, ali svaki slobodan trenutak koristi da – piše. On je, jednostavno, zaljubljenik u novinarstvo i po broju objavljenih priloga nema takmaca među ,,honorarcima’’ juga Srbije.

- Nisam želeo da budem profesionalni novinar, ali sam voleo da pišem. Izveštavao sam, na primer, i sa Sinaja, jer sam bio šest meseci u sastavu snaga Ujedinjenih nacija – kaže Slobodan Marković.

U beležnici ovog zaljubljenika u novinarstvo i nepregledne, živopisne planinske vrleti, koje je bezbroj puta obišao, ima pravih bisera. U Gajtanu, planinskom selu, pribeležio je da su Stevan G. i Grozdana Ć. postali roditelji u 128 godini života! Lako je otkrivena greška u matičnim knjigama, jer im je pridodat – vek!
-Jednim rešenjem Opštinske uprave u Medveđi ispravljeni su podaci iz crkvenih knjiga za desetoro žitelja Stuble, Gajtana, Drenca i Leca, za koje je pop Lazar Đ. iz tamošnje pravoslavne crkve ,,Sveti Ilija¬’’ upisao da su rođeni 13. meseca 1943. godine! Pomenuti sveštenik imao je i niz drugih ,,bisera’’, a objašnjenje se nalazi u jednoj od matičnih knjiga, gde je zapisano da je ,,pop bio pijan.’’
Za izvesnog Simu S. iz Slišana, sela podno planine Radan, u opštini Lebane, sveštenik je upisao: Imenovani je bio pijan, a od hladnoće i pića umro noću u selu Oranu’’, dok je pored imena Stane B. iz rudarskog sela Lece revnosni sveštenik upisao napomenu da se ,,snaja obesila’’ – podseća Marković.
-Sada me zdravlje ne služi ponajbolje, ali bih isto radio kada bi se ponovilo prohujalo vreme! – zaključuje Slobodan Marković, najveći dobrovoljni davalac krvi na jugu Srbije.