"Leskovac je nerazvijen kraj"

LESKOVAC – Prvi put posle oslobođenja od Turaka grad Leskovac je postao nerazvijeno područje sredinom sedamdesetih godina minulog veka.

Diplomirani ekonomista Srđan Dimitrijević, predsednik nevladine organizacije Pokret za Leskovac, ocenjuje da postoje detalji iz istorije Leskovca koje bi svako u ovom kraju neizostavno trebalo da zna.

- Uoči Drugog svetskog rata Leskovac je, kao grad od 18.000 stanovnika, imao 45 većih i manjih preduzeća iz 7 industrijskih grana, 375 trgovačkih radnji i 13 velikih firmi, od kojih je 10 poslovalo sa inostranstvom, 579 registrovanih zanatlijskih firmi i 200 neregistrovanih zanatlija, 150 kafana i 2 solidna hotela, potpunu energetsku nezavisnost, 7 novčanih zavoda, finansirao je privredu sopstvenim kapitalom i beležio ekspanziju kapitala u zemlji i inostranstvu i oko 5.000 zaposlenih, 277 na 1.000 stanovnika – podseća Srđan Dimitrijević.

Posle II Svetskog rata, nova vlast razorila je institucije postojećeg građanskog društva i uspostavila nove, po ugledu na boljševičku Rusiju. Leskovac, kao središte kapitalističke, buržoaske, racionalne Srbije, prvi se našao na udaru nove vlasti. Tada je Leskovac postao jedini grad na svetu čije su fabrike ne samo oduzeli, već kojekuda odneli i to oslobodioci, ne okupatori, smatra ovaj ugledni ekonomista

- U ovom periodu mašine i postrojenja iz Leskovca preneta su u 23 grada iz svih republika posleratne Jugoslavije, izuzev Slovenije. Stradala su sva značajnija industrijska preduzeća i fabrike, a bez posla je ostalo 1.470 ljudi, dok je realni društveni proizvod prepolovljen – ocenjuje Dimitrijević.

Već tokom 1953. godine u zemlji se otpočelo sa uspostavljanjem novog sistema lokalne vlasti, zasnovanom na komunama. Mada niko nije umeo da objasni šta je to komuna, praktična dešavanja su pokazivala da je reč o primeni tri osnovna pravila. Nije važno čija je livada, važno je da se nešto jede („paradigma skakavaca“); važno je da isto mislimo, nije važno što različito živimo („paradigma egalitarista“); vlast vama titulu, vi njoj pare („paradigma skorojevića“).

Buđenje nacionalizma u Srbiji i posledični raspad države, inflacija, ratovi i sankcije, materijalizovali su se u apsolutizaciji i centralizaciji vlasti. Tokom 1991. godine donet je, po ugledu na Evropsku povelju o lokalnoj samoupravi, Zakon o lokalnoj samoupravi.

- Nakon oktobarskih dešavanja, u zemlji su pokrenuti procesi koji su društvo i državu usmerili u potpuno suprotnom pravcu od dotadašnjeg. Međutim, uprkos tome, lokalni političari nisu učinili ništa da bi se problem Leskovca u zemlji sagledao na način koji je u skladu sa njegovim realnim dimenzijama – precizira Dimitrijević.

Kada se od ukupnih zahvatanja (160 miliona evra) oduzme ono što se finansira u Leskovcu država (budžet, obrazovanje, zdravstvo, policija, penzioneri itd.) proizilazi da gradjani Leskovca finansiraju sa oko 55 miliona evra gradjane iz drugih delova zemlje. To znači, da svaki zaposleni iz Leskovca finansira u proseku ostala područja u Srbiji sa oko 2.000 evra godišnje, ili mesečno sa 167 evra, ocena je poznatog ekonomiste iz Leskovca.