Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

10:03, 18. 1. 2010.

| Društvo

Zapisano na jugu Srbije

Autor:Danilo KocićIzvor:Južne vesti

 Ko jednom dođe u Vlasotince, zavoli ga do kraja života! Teško je to rečima objasniti.

Grad na obalama Vlasine zaista ima neku čudnu privlačnost.

Nažalost, o tom prelepom krajoliku juga Srbije malo se zna, a još manje je pisanih tragova i ozbiljnih studija. Retki su ljudi iz ovog prelepog dela naše zemlje koji su se osmelili da ozbiljno proniknu u tajne Vlasotinca i njegovih dobrih ljudi.

Radivoje Rade Prikić, Vlasotinčanin, đak ovdašnje Gimnazije i beogradski student, nekadašnji sudija Opštinskog suda, sada advokat, poseduje bogatu i sistematizovanu građu o vlasotinačkoj prošlosti u sedam svezaka, koje su pripremljene za objavljivanje, a prva sveska bi trebalo da se pojavi do kraja ove godine.

- Moj otac Borivoje, koji je bio sudija u Kraljevini Jugoslavije i "neka bude pomenuto ne bez razloga" govorio tri svetska jezika, započeo je kao srednjoškolac, a potom i kao student Pravnog fakulteta u Beogradu da se bavi istorijom juga Srbije, posebno Vlasotinca. Srećom, zavoleo sam i ja taj mukotrpni posao i, evo, sačinio sam čak sedam svezaka istorije Vlasotinca. Nadam se da će se prva pojaviti do kraja ove godine – pojašnjava Radivoje Prikić.

Prikić ističe da se teško može da objasniti nehaj prema prošlosti Vlasotinca, koje se prvi put pominje 1516. godine u turskim popisima i to pod nazivom Vlasotinac.

Često su, naročito pre nekoliko godina, ime ovoga kraj moglo da pročita u brojnim novinskim prilozuma, ali i u uozbljini studijama kao Vlasitinci i iz toga izvodi lokativski oblik Vlasotincima, što je velika, užasna greška. Na tu manjkavost je svojevremeno ukazao naš najpoznatiji filolog Aleksandar Belić - konstatuje Prikić.

Prvo naselje Vlasotinca niklo na prostoru današnje Kamenice, jednog od predgrađa grada i to u 15. i 16. veku. U to vreme u gradu je bilo Turaka, ali nikada nije sagrađena nijedna džamija.

Prema detaljnom istraživanju oko 2.500 vlasotinačkih porodica, prikić je došao do zaključka da su se mnogi doselili iz Crne Gore, Grčke, Šumadije, sa Kosova i Metohije i drugih krajeva nekadašnje ,,velike Jugoslavije’’.

Tu prebogatu vlasotinačku prošlost delimično su istraživali pojedini istoričari i putopisci, ali do današnjih dana nije data celovita, naučno utemeljena istorijska studija ovoga kraj.

- Mnogi Vlasotinčani su se početkom 20. veka, posebno između dva svetska rata, školovali u inostranstvu, najčešće Beču, Parizu i Švajcarskoj. Iz tih krajeva su donosili nove, lepe manire. Posedovali su za ono vreme ogromno znanje iz brojnih oblasti – farmacije, medicine, građevine, elektronike, trgovine, tekstila, šumarstva i drugih grana. Neki od tih znamenitih Vlasotinčana su posle studija radili u rodnom kraju. Voleli su Vlasotince i ono ih je prihvaitlo ,,širokih ruku’’, a drugi su se zapošljavali u najznačajnijim ustanovama u glavnom gradu i na Beogradskom univerzitetu – zaključuje Radivoje Prikić, strastveni istraživač vlasotinačke prošlosti.

Bogata građa

 Kao retko ko, Prikić poseduje važne fotografije iz istorije Vlasotinca. Deo tog ogoromnog materijala sakupio je i brižljivo čuvao njegov pokojni otac Borivoje, a kasnije je tu kolekciju upotpunio ovaj poznati vlasotinački advokat.
- Trudio sam se da ovekovečim meni drage ljude. Neke fotografije, ali i već pomenute slike, koje su moja rukotvorina, bile su dostupne javnosti. Uskoro ću prirediti novu, celovitu izložbu, koja bi trebalo, nadam se, da predstavi prošlost Vlaasotinca u novom, manje poznatom svetlu. To ovaj kraj i njegovi ljudi sigurno zaslužuju. Očekujem – neka to bude na kraju zapisano – da će makar deo ogromne, originalne građe iz moje arhive, biti dostupna svima kojima je stalo da se otrgne od zaborava ta nepregledna panorama vlasotinačke pitomine – precizira Radivoje Prikić.


Prvo naselje

Prvo naselje Vlasotinca niklo na prostoru današnje Kamenice, jednog od sadašnjih predgrađa i to u 15. i 16. veku.

U to vreme bilo je Turaka, ali ovde nije sagrađena nijedna džamija. Moja istraživanja oko 2.500 vlasotinačkih porodica ukazuju da su se mnogi doselili iz Crne Gore, Grčke, Šumadije, sa Kosova i Metohije i drugih krajeva nešadašnje ,,velike Jugoslavije’’.

Tu prebogatu vlasotinačku prošlost delimično su istraživali pojedini istoričari i putopisci, ali do današnjih dana nije data celovita, naučno utemeljena istorijska studija ovoga kraj – zaključuje Radivoje Prikić, advokat i istraživač istorije starog Vlasotinca.
 

 

 

Podeli sa prijateljima
Povezane teme:
Komentari
Poslednji komentari
  • Miroslav Mladenovic lopkalni etnolog i istoricar Vlasotince

    19:51 // 25. 1. 2011.

    Dragi prijaerlju!
    Želim ti uspeh u izdavaštvu o Istoriji Vlasotinca. Nažalost, mnogo šta se u Vlasotincu pobrkalo. Pošto izgleda nisi dobro pročitao moj komnetar o Tebi u lisatu "Danas"-o tekstu koji je napisao Danilo,
    preporučujem ti da barem na WIKIPEDIJI pročitaš o LEGENDAMA nastanka Vlasotinca, koju sam napisao, jer netreba brkati pojam VAROŠI (to mi je rkao i tvoj pokojni otac Prikić s kojima smo zajedno istraživali) o nastabku Vlasotinca, ali on se nije upustao dalje od Vlasotinca po selima. Mnogi stariji ljudi u Vlasotincu(a čak i iz Boljara Cekić solunac i Vidosavljević i Dinkić strai vlasotinčani su mi 1970. goidne saopštili o prvom naseljerljavanju -Prva familija (među onih sedam kuća) je familija Vidosavljević, koja se doselila na potesu Smrdan. Kažu da su iz Galicije preko Karpata se doselili u Smrdan, brdašca iznad Vlasotinca.
    Naravno da sam kao prijatelj zainteresovan zbog tvoga oca s kojim smo zajedno istraživali u vremenima kada su nas obadvojicu po Vlasotincu i okolini "zazirali"-a sada svi SRBUJU.
    Naravno da nije tvog ličnog interesovanja za njegovo sakupljeno kulturno istorisko blago o Vlasotincu, sve bih bilo uzalud. Znam kako je to težak i nezahvalan posao, ali baš zbog mnogih koji ti ni u prošla ni u ova sadašnja vremena nisu bili naklonjeni, još jednom ti želim uspeh u što skorijem izlažewu PRVE sveske, a i ostalih svezaka, koje će biti doprinos svom rodnom Vlasotincu i okolini.
    Tvoj prijatelj Mirac
    25. januar 2011. goidne Vlasotince
    P.S Evo šaljem ti iz VOKABULARA i WIKIPEDIJE napisane tekstove o LEGENDAMA VLASOTINCA
    1. LEGENDE O NASTANKU VLASOTINCA
    1 пост - 1 аутор - Последњи пост: 12 нов. 2007
    Legende o nastanku Vlasotinca prema pisanim izvorima, predanjima su istrazili i zabeležili: Prokopije Seizović i Miroslav Mladenović ...
    www.vokabular.org › ... › Слободне теме › Сваштара - Кеширано
    2. Legend

  • Miroslav Mladenovic

    12:42 // 14. 10. 2010.

    Dnevni list Danas | Terazije | Vlasotince nije Vlasotinci26 сеп 2006 ... Према истој легенди, Мирослав Младеновић забележио је од старијих људи седамдесетих година XX века, да је Власотинце добило назив према ...
    www.danas.rs/danasrs/.../vlasotince_nije_vlasotinci.14.html?... - Кеширано

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.