Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

23:55, 4. 12. 2017.

| BalkanPres

Makedonska radio-televizija – javni servis ili istorijski spomenik?

Autor:Iskra ManojloskaIzvor:NovaTV
Makedonska radio-televizija
Makedonska radio-televizija; Foto: Wikipedia

Makedonska radio televizija je najmanje gledana u 2017. godinu, pokazuje analiza koja je uradila Agenija za audiovizuelne medijske usluge.

Ali to nije iznenađenje. znajući stanje u kom se MRTV nalazila prošlih godina. MRT tone u dugovima, a i učestvovanje na Eurosongu je bilo dovedeno u pitanje.

Radiodifuzna taksa je ukinuta ovog oktobra, pa će se nadalje televizija finansirati isključivo iz republičkog budžeta i reklama.

Na loše stanje u kom se nalazi javni servis, građani su reagovali još u vreme prošle vlasti.

Građanska organizacija “Ajde!” u februaru 2015. godine je organizovala profestni performans ispred zgrade MRTV. Aktivisti su još tada poručili da bi MRTV trebalo da bude servis građana, a ne megafon makedonske vlade.

MRTV ima tri kanala, od kojih je jedan na jezicima manjine u Makedoniji, a treći je takozvani "Skupštinski kanal", koji emituje prenose državnog parlamenta - Sobranija.

Pre nekoliko dana bio je predložen i novi, 4. kanal, koji bi izveštavao na jezicima malih etničkih zajednica u Makedoniji, a to su romska, srpska, vlaška, turska i bošnjačka. Ovo znači da bi 2. kanal, koji trenutno emituje program za sve manjine, u budućnosti bio namenjen samo za najveću manjinu u Makedoniji, a to je albanska.

"MRTV ima trostepeni model upravljanja, koji na papiru garantuje institucionalnu autonomiju u odlučivanju. Dubinska analiza programske sadržine pokazala je da MRTV ne da ne ispunjava u celosti svoje funkcije javnog radiodifuznog servisa građana, već se u nekim situacijama opravdano stavlja u ulogu direktnog aktera i instrumenta vladine propaganda" – piše u Analizi rada MRTV, objavljenoj 2013. godine.

Prisustvo sadržaja iz sopstvene ili domaće produkcije je veoma malo, a sadržaji koji se emituju su uglavnom studijski program slabog produkcijskog kvaliteta, koji deluju produkcijski anahrono, monotono i neatraktivno. Primetan je manjak domaćeg obrazovnog programe, naročito u delu namenjenom publici školskog uzrasta. Domaći dokumentarni program je zastupljen u malom obimu, ideološki obojen i usmeren istoriski. Ovaj priod bi trebalo da se promeni i proširi na više oblasti. Domaća produkcija bi trebalo da se obogati kvalitetnim igranim programom – piše u istoj analizi.

Biljana Bejkova iz organizacije "Infocentar", bivša novinarka MRTV i građanska aktivistkinja, kaže da bi Makedonska radio-televizija trebalo da bude reformisana iz temelja.

Ona skoro nikad nije bila pravi javni servis građana, a zadnjih godina je postala je samo propagandni megafon režima VMRO DPMNE i DUI. Zato, moja preporuka je da rezovi idu dubinski, “do kosti", da se detaljno skenira unutrašnja situacija, pa tek onda da se planiraju sledeći koraci. Potrebna je ozbiljna javna rasprava, koja bi uključila sve ključne faktore i eksperte, da vidimo kakav i koliki javni servis nam je potreban i kako da to postignemo - kaže Bejkova.

Isto tako, dodaje, potrebno je okupiti ekipu profesionalnaca, koji imaju integritet i koji znaju šta znači javni servis i savremen radio-difuzan servis građana, dok je, po njenom mišljenju, tehničko-tehnološko opremanje poseban problem.

I finansiranje je veoma bitno za nezavisnost javnog servisa. Stavljanje u budžetske jasle bi, po mom mišljenju, moglo da bude samo privremeno, a nikako trajno rešenje. U međuvremenu, to mora da bude jako precizno i jasno zakonski definisano, da ne bi ostavilo bilo kakvog prostora za uticaj vlade i državnih institucija - kaže Bejkova.

Po njenom mišljenju, preduslov za reforme MRTV su "politička volja, posvećenost, znanje i vreme, a sve drugo je samo improvizacija".

Novoimenovani direktor MIA (Makedonska Informativna Agencija), novinar Dragan Antonovski bio je jedan od onih koji su još u vreme prošle vlasti tvrdili da javni servis treba da pretrpi promene.

Za MRTV nije ključan problem zakon, ključan problem je nedostatak kadra, izgubljeno poverenje, ukradeni novac i iznesena oprema i arhiva. Čak i kada bi se iz državnog budžeta više novca izdvajalo za MRTV, da se sutra usvoji zakon, problem bi ostao. Ko gleda I sluša MRTV!? Gledanost i vraćanje poverenja biću jako dug process, a u međuvremenu su potrebna ne jedan ili dvoje direktora, već pre svega profesionalaca. I opet, ne jedan ili dvoje, već ceo tim ljudi. Od portira, vozača, snimatelja, montažera, tonaca, reportera i urednika, pa onda na kraju i direktori. Trebalo bi da se promene navike u MRTV, kako se radi i šta znači javni servis. Stara praksa će biti veći problem za reforme nego sam zakon. Ako se tako krene, moglo bi da se požuri vraćanje ukradene MRTV, a možda i ekspresno rešenje bi bilo da svako ponovo konkuriše za svoje radno mesto. Siguran sam da problem nije samo u zakonu. Zakona ima, implementacija nema. I, još važnije, nema motivacije za profesionalnost, ni iz vani, niti iznutra. Mora da se krene od realnog koncepta, pre svega u interesu javnosti, vraćanje poverenja u program, gledanosti, vraćanje novinara u MRTV, pa onda mislim da ni pretplata neće biti najvažnija i nikome neće da smeta – kaze Dragan Antonovski.

Makedonski radio je osnovan 28. decembra 1944. godine i zato se ovaj datum smatra zvaničnim početkom funkcionisanja MRTV. Makedonska televizija, kao integralni segment MRT, je osnovana 20 godina kasnije, 14. decembra. Od 1993. kao osnivač MRTV je formalno upisano Sobranie Republike Makedonije.

Na samom početku MRT je funkcionisala kao deo Jugoslovenske radio televizije, a nakon osamostaljenja Makedonije je i televizija počela da funkcioniše samostalno. 1993. godine MRTV je postala aktivan član EBU.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.