Sve više Roma bira fakultet
Dok je pre dvadesetak godina u Srbiji bilo ukupno 300 visokoobrazovanih Roma u Srbiji, danas toliko njih toliko upiše fakultet u jednoj godini. Među njima je Nišlijka Fatima Šabanović koja studira farmaciju.
Ona je shvatila koliko obrazovanje može da pomogne unapređenju njenog položaja u društvu.
Mnogi ljudi nemaju osnovna sredstva za život i potreban im je posao, a da bi imali dobar posao opet se sve vraća na obrazovanje. Stipendije su privukle mlade da studiraju i oni su shvatili da tako mogu da imaju bolje pozicije u društvu. Vidim to zato što sam i sama korisnik stipendije Romskog obrazovnog fonda - kaže Fatima.
Suzana Paunović: Najvećih pomaka ima u obrazovanju RomaPodaci pokazuju da je tokom Dekade Roma, koja traje od 2005. do 2015. godine, najveći napredak postignut upravo u oblasti obrazovanja. U Kancelariji za ljudska i manjinska prava kažu da je važno što je piranje unapređenja položaja Roma pokrenuto i što se o tome govori kako u Srbije, tako i u Evropi.
Položaj Roma je pitanje koje će nas pratiti kroz proces pregovaranja i pridruživanja Evropskoj uniji. U poglavlju 23. to je jedna od tema koje će se razraditi kroz akcioni plan. Imamo zakonodavni okvir, kada je položaj manjina u pitanju, daleko iznad proseka čak i nekih zemalja članica EU, ali postoje problemi u implementaciji. To je nešto na čemu ćemo kroz ceo proces pregovaranja morati mnogo intenzivnije da radimo - kaže direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović.
Stručnjaci, međutim ističu da, iako je pomak u obrazovanju postignut, u toj oblasti ima još mnogo mesta za napredovanje, pre svega u podsticanju da se visokoobrazovani Romi po završetku školovanja zaposle.
Dragoljub Acković, zamenik direktora Kancelarije za ljudska i manjinska prava, kaže da u tome pomogne država.
Ta snaga ličnog primera, to nam nedostaje. Lakše bismo mogli da uđemo u romsko naselje i da kažemo da decu šalju u škole i na fakultete kada bi Romi koji imaju fakultete našli posao - kaže Acković.
U Kancelariji zaključuju da država mora da sprovodi mere afirmativne akcije, odnosno pozitivnu diskriminaciju, kako u oblasti obrazovanja, tako i u oblasti zapošljavanja.
Južne vesti će se u narednom periodu baviti temama koje brinu građane Srbije, a tiču se eventualnog ulaska u Evropsku uniju.
Da li će moći i dalje da slobodno putuju po Evropi? Da li će imati pristup EU fondovima? Da li će proivođači morati da menjaju svoju proizvodnju da bi je uskladili sa standardima EU ? Da li će moći da i dalje da peku rakiju?
Sagovornici Južnih vesti, o ovim i sličnim temama biće proizvođači sa juga Srbije, studenti, poljoprivrednici, predstavnici institucija…
Pokušaćemo da vam kroz više različitih priča prikažemo gledišta o EU građana sa juga, kao i to šta oni misle da će nam ulazak u EU doneti.
Komentari
Poslednji komentari
Rej
12:18 // 24. 9. 2014.
Diskriminacija ide u oba smera! Vodite računa o tome!
Ricardo
09:22 // 24. 9. 2014.
U školi 14 oktobar samo Romska deca su dobijala računare prošle godine a ove godine stipendije za vrlodobru i odličnu decu. A gde su naša deca.
Samo rad,ništa gratis
19:22 // 23. 9. 2014.
Biće ih još više ako im umesto sadašnjih 30 povećate na 60 bodova prednosti u odnosu na ostalu decu koja krvavo uče da stignu tu prednost koju obično i prestignu ali samo učenjem i radom,samo tako !
Idi begaj
22:43 // 23. 9. 2014.
Uz te privilegije i strah profesora od njihovih NVO i moja baba bi mogla na taj način da upiše i završi fakultet.Izvinjenje mojoj babi koja je u njeno vreme završila gimnaziju što je bila retkost !
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.