Životom u Svrljigu 80% mladih nezadovoljno

SVRLJIG - Istraživanje o toleranciji mladih i poštovanju ljudskih prava sprovedeno je u okviru projekta "Mreža mladih za ljudska prava i toleranciju - Omladinska mreža". Istraživanjem NVO "Denizen" u Svrljigu je obuhvaćeno 300 mladih od 15 - 30 godina starosti. Pored opštine Svrljig, istraživanja su vršena i u Sokobanji, Beloj Palanci, Zaječaru, Knjaževcu, Aleksincu i u Nišu.

Dve trećine mladih u Svrljigu je dovoljno informisano o ljudskim pravima, toleranciji i antidiskriminaciji i te informacije je u najvećem broju slučajeva dobilo preko medija, ali je 45% čulo za rad organizacija koje se bave ljudskim pravima, a tek nešto više od 10% je učestvovalo u njihovom radu. Polovina ispitanika smatra da su ljudska prava u njihovoj zajednici ugrožena i da postoji diskriminacija pojedinih društvenih grupa, medju kojima su oni prepoznali Rome kao najugroženiju kategoriju, zatim, izbegla i raseljena lica, osobe sa invaliditetom itd. Medju ugroženim kategorijama pri vrhu liste su, takodje, nezaposlena lica i mladi.

Najbolji načini borbe protiv kršenja ljudskih prava i diskriminacije su kažnjavanje onih koji diskriminišu i krše ljudska prava, ali i edukacija u školama i drugim institucijama kao prevencija. Na smanjenje ovih štetnih pojava u društvu, po mišljenju mladih Svrljižana, najviše mogu da utiču državni organi i porodica, a ono što se odmah može preduzeti je edukacija, kampanje, prijavljivanja takvih slučajeva državnim organima i zastupanje prava ugroženih grupa. Mladima su poznati slučajevi diskriminacije, a 14% je čak učestvovalo u tome. Najviše predrasuda mladi ispitanici pokazuju prema osobama drugačijeg seksualnog opredeljenja i HIV pozitivnim osobama i ne bi voleli da se druže sa njima, što potvrdjuje potrebu za edukacijama iz oblasti ljudskih prava.

Skoro 80% mladih nije zadovoljno životom u Svrljigu, a najčešći razlozi za to su nedostatak radnih mesta i sportskih terena, dok je na trećem mestu odsustvo zabavnih i kulturnih sadržaja. Oko 90% njih ne participira u životu zajednice, a tek 10% je uključeno u neke aktivnosti na rešavanju problema. Od onih koji ne participiraju, skoro 30% bi se uključilo u rad neke organizacije ili kroz seminare, radionice, akcije, itd.

Preko 60% ne zna da u Svrljigu postoji neka organizacija ili kontakt osoba kojoj bi se obratili sa nekom inicijativom Od preostalog broja ispitanika 20% prepoznaje nevladinu organizaciju "Denizen", a 15% Kancelariju za mlade.

Na osnovu rezultata istraživanja u Svrljigu, može se zaključiti da je ubedljivo najveći problem mladih nedostatak radnih mesta i sportskih terena, što je i razumljivo obzirom na nizak stepen ekonomske razvijenosti privrede i opštine u celini, zbog čega je slaba i infrastruktura namenjena mladjoj populaciji. U takvom ekonomskom okruženju ugroženost pojedinih grupa, još više dolazi do izražaja i dovodi do većeg stepena diskriminacije. Pošto se ekonomska pitanja ne mogu brzo rešiti, ostaje mesta za preventivno delovanje i zagovaranje za poboljšanje uslova života kroz izgradnju infrastrukture i stvaranja mogućnosti za veće zapošljavanje mladih, posebno Roma, raseljenih lica i osoba sa invaliditetom.

Istraživanje o toleranciji mladih i poštovanju ljudskih realizuje Društvo za zaštitu i unapredjenje mentalnog zdavlja dece i omladine iz Niša, uz podršku Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji, kroz program EIDHR. Realizacija projekta uključuje 8 gradova jugoistočne Srbije i traje 18 meseci. Jedna od ključnih aktivnosti na početku projekta je istraživanje o stepenu (ne)tolerancije i (ne)poštovanju ljudskih prava koje je sprovedeno u periodiodu od juna do avgusta 2010. godine.Istraživanjem je obuhvaćeno ukupno 2990 ispitanika, od kojih: 289 u Sokobanji, po 300 u Vlasotincu, Beloj Palanci i Svrljigu, 398 u Zaječaru, 400 u Knjaževcu, 403 u Aleksincu i 600 u Nišu.

Istraživanje je imalo za cilj da definiše probleme sa kojima se mladi susreću u oblasti tolerancije i poštovanja ljudskih prava u svojim sredinama i ukaže na prioritete u rešavanju tih problema u svakom od ovih gradova. Takodje, istraživanje je trebalo da pomogne u izboru problema (oblasti) kojima će se mladi baviti na okruglim stolovima i lokalnim akcijama i za koje će tražiti rešenja u svojim zajednicama.