Ulica Vazduhoplovaca

Kada se krene od kružnog toka ka aerodromu ulicom Vazduhoplovaca odmah nestane trotoar. Sa leve strane obično su parkirani šleperi, uz to je i blatnjavo, naročito ako padne kiša, dok desna služi kao parking i često je nemoguće proći. Dalje je trotoar uređen, ali džabe jer se koristi za parkiranje automobila, jako često nepravilno, pa se blokira prolaz pešacima. Autobusko stajalište već mesecima nije obeleženo, nema ni znaka ni oznake na putu. (Novi „Lastini“ autobusi sa linije 34 i ne znaju gde je stajalište, svaki stane na različito mesto). Ka aerodromu trotoar se sužava, i, pogodili ste, koristi se kao parking. Prilaz ka „Formi Ideale“ (od skora ulica Gruje A Konstantinovića) je zakrčen automobilima iz „Džonsona“. Trotoar je uređen, ali samo kratkim delom ispred „Džonsona“, plus je u jednom delu sužen i blokiran nepotrebnim autobuskim stajalištem, jer autobus tu prođe samo nekoliko puta dnevno. Ono što je pre izgradnje Džonsona bio trotoar sada je blatnjavi parking, pa često vozila raznesu blato po asfaltu gde se kreću pešaci jer nemaju gde drugde. Parking koji je nedavno izgrađen za potrebe Džonsona često bude prazan. (Ulica je u poslednjih sedam godina očišćena samo jednom, i to 2016. kada je tu prolazio premijer.) Blizu Forme Ideale može da se vidi čudo prirode, jer je drvo počelo da niče iz asfalta. Problem je što ovde dnevno prođe na stotine ljudi, ali i na stotine šlepera i automobila koji često ne vode računa o brzini, jer zašto bi, ravna ulicu, daj gas koliko možeš. Pored radnika iz okolnih firmi tu često prolaze penzioneri ali i deca, jer se tu nalazi pejntbol. Ne daj Bože da te put nanese ovde oko 14č kada je smena u Džonsonu; tada nastane saobraćajni kolaps koji dokazuje da točak evolucije ovde na jugu ide unazad. Na kraju, jako često prođu turisti koji idu od ili ka aerodromu. Pošto je nas baš briga, pitam se šta oni pomisle o gradu? Ipak je to prva ulica kojom prođu nakon sletanja aviona.