Kajl Skat

Gost: Kajl Skat, Ambasador SAD u Srbiji

Razgovor vodio: Predrag Blagojević

---

JV: I ako je u Srbiji manje od godinu dana građani ga poznaju bolje od nekih domaćih ministara. retko koji ambasador u Srbiji je toliko često gost naslovnih strana tabloida kao što je ambasadr SAD Kajl Skat. Gospodine Skat na kraju smo prve kalendarske godine koju ste vi proveli u Srbiji. Ovde ste skoro godinu dana a nekoliko puta ste ponovili da su odnosi Srbije i SAD dobri osim kada čitate tabloide.

Tako je. Vi ste već rekli, ja sam često gost u tabloidima ali ono što oni pišu nije istina. Ja se čudim kada čitam neke stvari. Ja sam počeo da kažem da u tabloidima ima 5% istine, 5% zavere i 90% izmišljotine. ALi msilim da sam možda i preterao koliko ima istine.

JV: Šta je po vama uzrok tome?

Ja mislim da neki ljudi ili imaju mržnju prema Americi ili imaju neki politički stav koji žele da izraze. Ja vidim u vašim tabloidima da se upotrebljavaju za linč osoba, umesto da informišu narod. Ja mislim da srpski narod bi trebalo da traži bolje od svojih medija i svojih novina. Informisanje javnosti je jedna važna uloga medija ali tu u Srbiji ja vidim više zavera i manje informacija.

JV: Često se kritike, kada mediji kritikuju vlast, to se često tumači kao napad na državu. Ne samo mediji već i civilni sektor. Kako vi gledate na to?

Ja vidim da civilni sektor i slobodni mediji su kiseonik zdrave demokratije. Vlast treba da bude naučena i na kritiku, jer od te kritike može samo da poboljša vladavinu.

JV: Često kada mi pričamo sa političarima, mi kao novinari, i oni kažu ne možete da očekujete da nas kritikujete a da mi budemo dobri prema vama. Da li to zvuči logično?

Ne znak kakva je njihova logika ali ja mislim, kao što sam rekao, da su slobodni mediji u stvari kiseonik za demokratiju. Čak i oni koji ne vole da budu kritikovani trebaju da primaju, oni su političari. Oni su došli na vlast da vladaju ali moraju da očekuju da će biti kritika, to je normalno.

JV: Napravili ste mi dobar uvod za jedno pitanje, koje nisam planirao. U Americi, kada pogledate biografiju gradonačelnika nekih gradova ili bivših predsednika, u njihovim biografijama piše da su oni služili kao gradonačelnici, služio je kao predsednik. Dok u biografijama političara na Balkanu piše bio je na vlasti od tada do tada. Da li mislite da tu postoji neki? Da li je to posledica ili uzork?

Ja neću reći šta je tu, to je možda jezičko pitanje više nego političko pitanje. Mi smatramo u Americi da je javna služba je nešto što mi možemo da nudimo našem narodu. Ja sam isto javni službenik u tom smislu, 35 godina radim za vladu, za svakakvu vladu. I za demokratsku i za republikansku vladu. Ja to gledam kao dužnost i nešto što ja vratim mom narodu. Verovatno u privatnom sektoru bih mogao da zaradim više ali ovakva odgovornost je nešto što je meni dobrodošla ali isto je čast da mogu da izrazim položaj mog naroda u Srbiji.

JV: Kada govorimo o odgovornosti, vi ste se obratili građanima na skupu povodom dodele nagrade za istraživačko novinarstvo, koje je dodeljena ove godine. I tada ste izjavili, cittiraću: “Oni koji zastrašuju ili napadaju novinare podrivaju slobodu izražavanja i slabe demokratiju. Brza osuda je važna ali ne i dovoljna”. Kako vi ocenjujete stanje slobode u Srbiji? rekli ste da su slobodni mediji kiseonik. Ima li kiseonika?

Ima kiseonika, ima mogućnosti da se izrazi mišljenje, čak i kada je to mišljenje protiv vlade. Nezavisne institucije, snažan i jak civilni sektor to jeste osnova zdrave demokratije. Ja mislim da može biti još zdravija.

JV: Imamo li mi nezavisne institucije?

Imate.

JV: Sastali ste se sa Gradonačelnikom Niša. Često novinari izveštavaju sa tih skupova i kažu dogovoreno je inteziviranje neke ekonomske i privredne saradnje, međutim, kada govorimo o Nišu mislim da tu možemo da govorimo o nečem konkretnijem. Da li je projekat Novi Niš bio tema razgovora?

Jeste u jednom smislu. Ali mi smo govorili malo opširnije. Ovo nije moj prvi put u Nišu. Ali prvi put da sam se sastao sa Gradonačlnikom. Tako da smo imali mogućnosti da govorimo o problemima ovog grada ali isto o američkoj prisutnosti i šta mi radimo. Mi smo govorili o važnosti da lokalna samouprava bude transparentna, da bude efikasna i to je, koliko sam ja razumeo, cilj Gradonačelnika. Što se tiče Clean&Capital ja sam tu bio u aprilu kada su postavili kamen temeljac. I ja sam došao da vidim koliko je napredovao taj projekat. Vidim da je izgradnja na terenu, ove prve zgrade idu gore i ja mislim da je to dobar prvi korak. To je veoma veliki projekat i komplikovan projekat. Ja mislim da gospodin Filip Bej ima najoje namere i mi treba samo da sačekamo da vidimo koliko ovakvi projekti promene lice Niša. Jer Novi Niš je takav projekat koji može promeniti kako izgleda ovaj celi grad. I ako je on uspešan to znači da će privlačiti i druge investitore u Niš.

JV: Preko Američke vlade, odnosno, preko USAID-a da budem precizniji u poslednjih 15 godina je uloženo mnogo para u ekonomski razvoj, čak i na lokalnom nivou. Moj utisak je da se tu i dalje izdvaja dosta novca. Često građani pitaju šta je interes Američke administracije da ulaže tako novac u stranu zemlju?

Ako se smatra na velikom polju naš interes je stabilnost u ovom regionu, ali i ekonomski rast u ovom regionu. Američka vlada i američki vojnici su bili povučeni na Balkana nekoliko puta u prošlom stoleću. Mi bi hteli da vidimo jedan region koji je stabilan, koji napreduje, modernizuje i ide prema EU. Naša pomoć u Srbiji je bazirana na to. Više od 350 miliona dolara je za ekonomski razvoj. To ne znači doniramo poklone, ili smaofinansiramo neke projekte. Mi smo dali novac za obuke preduzetnicima. Tako da oni mogu zaposliti bolje i da budu kompentivniju. I na tržuštu u Srbiji ali i na gobalnom nivou.

JV: Da li postoji nešto što bi trebalo da se desi, konkretno kada govorimo o jugu Srbije, što bi omogućilo da ovde dođe još neka američka kompanija?

Infrastruktura je prvo bitna. AKo pogledate strane investicije u Srbiji više od 80% je u daljini od 20km od autoputa. Tako da je infrastruktura važna. Transparentnost, provosuđe koje funkcioniše, da oni mogu imati poverenje da ugovor bude poštovan i ako ugovor ne bude poštovan da mogu da idu na sud i da sud funkcioniše. Ne da bude 10 godina, 12 godina pre nego dođe do odluke.

JV: Ako možete da nam kažete. Govorili ste i na Univerzitetu u Nišu i neka od pitanja su bila vezana za, tema je bila vezana za izbor novog predsednika Amerike. U Srbiji često ljudi komentarišu, odnosno, veliki broj ljudi je navio da Tramp pobedi. Da li mislite da će politika prema Srbiji promeniti sada zbog pobede ovog ili onog kandidata?

To je odlično pitanje ali ne mogu da odgovorim na to. Mi smo sada u prelaznom periodu. Imamo 2,5 meseca od izbora do dana kada će predsednik Tramp biti naš predsednik.I on ima u ovom periodu vremena da se organizuje. Što se tiče politike prema Balkanu, u političkoj kampanji on nije izrazio ništa, tako da ne možemo očekivati ili ovo ili ono jer moramo da sačekamo. Obzirom da njegovi prioriteti u spoljnoj politici su bili trgovina i terorizam, borba protiv terorizma. Ja ne vidim da će doći do neke velike promene u našoj politici prema Balkanu. Naša spoljna politika se ne promeni mnogo od jedne vlade do druge, od jedne administracije do druge administracije. Spoljna politika je bazirana na interesima. Naši interesi se nisu promenili.

JV: Može li na poziciju, odnosno odnose Srbije i SAD da utiče, odnosno, kako utiče slučaj Bitići?

Naravno da slučaj Bitići komplikuje situaciju, da je opterećenje naših odnosa. Isto slučaj da su neki ljudi zapalili našu ambasadu i još nisu dobili neku pravu kaznu za to. To je veći slučaj za Srbiju, nije to samo pitanje Biutići ili pitanje naše ambasade, to je pitanje pravosuđa. Kako isto druge slučajeve. Sada je u vestima svaki dan ubisto nekih vojnika 2004. godine. Ovi slučajevi koji nisu rešeni i koji traju već godinama to nije fer ni porodicama tih žrtava, niti se odrazi doro za Srbiju. Tako da mi očekujemo od Srbije da pravosuđe funkcioniše. I da bude pravde za porodicu Bitići.

JV: Stvar koja se ne tiče sudova ali se tiče politike je odnos Beograda i Moskve. Kako vi vidite? Imamo i slučaj Ruskog centra u Nišu za koji, navodno, Ruska administracija traži diplomatski status. Kako vi vidite ovu situaciju?

Ja ovu situaciju vidim da prvo zavisi od Srbije da odluči šta hoće i kakvi će biti njezini odnosi i sa Rusijom i sa EU i sa Kinom i sa Amerikom. To nije naše pitanje. To je više pitanje za Vladu Srbije i za Srpski narod. Što se tiče odnosa sa Rusijom mi smo uvek rekli da mi ne pravimo nekakvu politiku da Srbija treba da odlučuje ili da bude prijatelj sa Rusijom ili prijatelj sa Amerikom. Ja mislim da može zajedničko i prijatelj sa Amerikom i prijatelj sa Rusijom. Nema problema u tome. Ali što se tiče vrednosti demokratije, vrednosti međunarodnog prava Srbija isto treba da izrazi svoje mišljenje. Ne može da pogleda Rusiju i da kaže aneksacija Krima je protivzakonita, kada ste bili predstavnici OEBS-a a sa druge strane mi nećemo ništa da uradimo na to. Kada svi drugi vaši prijatelji, vaši partneri u EU u kojoj vi hoćete da budete član kažu da hoće da izraze na drugačiji način. To je pitanje vrednosti Srbije i Srbi treba da odluče za svoju budućnost i za svoje vrednosti.

JV: Hvala vam što ste bili gost Južnih vesti.

Hvala vama.

JV: Moje ime je Predrag Blagojević, bila je ovo još jedna emisija 15 minuta.