Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

21:54, 18. 11. 2017.

| BalkanPres

Govor mržnje i njegovo sankcionisanje u Makedoniji

Autor:Izvor:
Iskra Manojloska
Iskra Manojloska; Foto: FB profil

Čini se da je govor mržnje toliko puno prisutan u makedonskoj javnosti, da ljudi počinju da se navikavaju na njega.

Kad sam potražila izjavu od jednog od najpoznatijih i “najdugometražnijih” aktivista u Makedoniji, Koče Andonovskog, on je rekao da se toliko često suočava sa govorom mržnje čiji cilj je zapravo on, da mu predstavlja problem da izdvoji samo jedan slučaj. Ipak, prisetio otvaranja LGBTI Centra podrške u Skoplju. Tad, pre pet godina, neposredno pred otvaranje Centra, bilo je govora mržnje na društvenim mrežama, što je rezultiralo nasiljem kad je Centar bio otvoren.

Nasilje kad je Centar bio otvoren

To je klasičan prime kako govor mržnje priziva nasilje. Bilo je tada i homofobnih izjava funkcionera tadašnje vlasti – kaže Andonovski.

Danas, u savremenom društvu, sankcionisanje govora mržnje je od velike važnosti, naročito za zemlju kao što je Makedonija koja je u procesu približavanja Evropskoj uniji.

Sloboda izražavanja je ključan indikator da je jedna zemlja spremna da postane deo EU. Garantovanje prava slobodnog govora ostavlja prostor građaninu da bude jedan vid nadzornika rukovođenja državom. Preko svojih slobodno i javno iskazanih kritika i preporuka građani doprinose izgradnji jednog demokratskog društva. Bez toga pravni poredak bi bio ugrožen, a politička odgovornost dovedena u pitanje.

Kad se priča o slobodi govora i govoru mržnje, ne može a da se ne spominje i uloga medija. Prethodnih godina se najveći deo mladih preselio iz tradicionalnih u nove elektronske medije, gde se stvara jedna paralelna virtuelna realnost, koja ne bi trebalo da bude zanemarena. Novi, moderni elektronski mediji sa jedne strane olakšavaju posao kad je reč o slobodi govora, ali sa druge strane olakšavaju i onima koji žele da šire govor mržnje. Kao primer za korisno širenje informacije, navešću slučaj sa ubistvom Martina Neskovskog, vest koja se zahvaljujući Tviter zajednici se munjevito proširila. Tradicionalni mediji podbacuju kad je u pitanju pravovremeno obeveštavanje u današnjem, modernom, instant-društvu. Sa druge strane, drugi primer za širenje govora mržnje su popularne javne ličnosti, voditelji, preko svojih profila na društvenim mrežama.

Ovog leta glumica Irena Ristić, uznemirena zbor smrti konja Aurora, koji je bio korišćen za vuču zaprežnih kola romske porodice, napisala je status na svom Fejsbuk profilu, u kom je svoj gnev izlila na "Cigane". Usledile su burne reakcije na društvenim mrežama, nakon što su romska udruženja najavile tužbu protiv nje.

Nakon nekoliko mesecu glumica je na Fejsbuk objavla dopis iz tužilaštva, u kom je pozivaju u svojstvu osumnjičene.

Lice se poziva u svojstvu osumnicena za krivično delo – širenje rasističke i ksenofobnog sadržaja putem kompjuterskog sistema, po članu 394 Krivičnog zakonika i krivilno delo – Izazivanje mržnje, razdor i netrpeljivost na nacionalnoj, rasnoj, verskoj osnovi i druge diskriminatorne osnove iz člena 319 Krivičnog zakonika – navodi se u dopis tužilaštva.

Ristić kaže da još nema novosti u ovom slučaju i da još čeka na njegovu zavšnicu.

Nevladine organizacije, Helsinški komitet za ljudska prava i LGBTI Centar za podršku godinama alarmiraju po pitanju govora mržnje voditelja Milenka Nedelkovskog, koji je koristio Fejsbuk kao medij preko kog je iznosio svoje sporne stavove. On je proletos objavio da ga je tužilaštvo pozvalo kao osumnjičenog za krivično delo “Ugrožavanje sigurnosti kroz širenje rasističkog i ksenofobnog materijala preko komjuterskog sistema”.

Deluje kao da slučaj u kom je makedonski građanin bio osuđen da plati kaznu od 400 evra zbog svog statusa na Fejsbuku protiv turskog predsednika Erdogana jedini slučaj gde je sankcionisan “govor mržnje”, ali čak i u tom slučaju nije formalno bilo reči o tome, već o krivičnom delu “povreda ugleda strane države”.

Advokat Lazar Sandev kaže da u Makedoniji nema pravosnažnu presudu za slučaj povezan sa govorom mržnje.

Ima 4 ili 5 postupaka koji su u toku – kaze advokat Sandev.

Inače, po Krivičnom zakoniku kazna za širenje govora mržnje u Makedoniji je od jedne do deset godina.

U Izveštaja Narodnog pravobranioca koji poslanici nisu shfatili ozbiljno, ne piše ništa o govoru mržnje, niti ima bilo kakvih preporuka za mere koje bi doprinele za njegovo suzbijanje. Ipak, Vlada je usvojila Izveštaj.

Sloboda govora i govor mržnje su dve pojave koje se ispreplecu I sudaraju kroz društvene procese. Garantovanje pravoa na slobodu govora u većini demokratskih zemalja uopšte ne predstavlja temu diskusije. Ona što otvara Pandorinu kutiju je zloupotreba prava slobode govora, a to je govor mržnje.

Govor mržnje, za one koji ga praktikuju, je skoro uvek smatran slobodom izražavanja. Govoru mržnje bi trebalo da se posveti jednako pažnje kao slobodi govora, baš zbog njegove razorne snage.

Podeli sa prijateljima
Povezane teme:
Komentari
Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.