Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

13:36, 7. 12. 2015.

| Društvo

Porodica Didić iz Sokobanje čuva blago srpske istorije

Autor:Jelena Đukić PejićIzvor:Južne vesti
didici
Mnoštvo pisama sačuvanih od zaborava u kući Didića; foto: J. Đ. P.

Fotografije, pisma, dopise, dokumenta i stare umetnine iz perioda Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, u doba vladavine kralja Petra I Karađorđevića, pod svojim krovom čuva porodica Didić iz Sokobanje.

Petar-Didic-sa-pismima-iz-srpskog-dvora Pisma sa srpskog dvora u arhivi porodice iz Sokobanje; foto: J. Đ. P.Ovu istorijski važnu dokumentaciju, koja je obeležila celu jednu epohu, Didići čuvaju već više od veka kao uspomenu na svog pretka Petra, narodnog poslanika i vlasnika banke, koji je kao rentijer kralja Petra I Karađorđevića izdavao zemlju po njegovom nalogu meštanima za sadnju, a za to uzimao novac. 

Kralj Petar je zato bar jednom mesečno dolazio u Sokobanju i bio gost porodice Didić. S druge strane, i Petar Didić je bio rado viđen gost na kraljevom dvoru, napominje njegov unuk koji je po njemu dobio ime.

U prvo vreme su pozivnice dolazile na „gospodin Petar Didić“ da bi kasnije bilo „dragi Pero“. I kralj je dolazio svakog meseca, dešavalo se čak da je i dva puta mesečno dolazio kod dede, tu je ručavao, tu je odsedao. A moj deda je išao obavezno kod njega na dvor dva ili tri puta svakog meseca na prijem. I da mu nosi novac koji je za njega skupljao. Bili su baš prisni - objašnjava Petar Didić.  Pozivnica-za-prijem-na-dvoru-kralja-Petra-I-Karadjordjevica Petar često gostovao na svoru kralja Petra I; foto: J. Đ. P.

U pozivnicama koje su srpskog dvora dolazile u porodicu Didić pisalo je tačno šta Petar Didić i njegova žena treba da obuku.

Moj deda je morao da nosi frak i cilindar, sve je to moralo da bude po protokolu, nije moglo da se dođe kako ko hoće. Ali obično su se ti balovi na dvoru održavali noću u 12 sati. Bila je takva tradicija da u 12 sati, kad se završe svi poslovi i kralj bude slobodan, odnosno imao je vremena da se odmori pre toga i onda su od 12 mogli da slave - priča unuk Petra Didića.


Porodičnu i srpsku istoriju sačuvala snaja

Sa bogatom dokumentacijom i starinama Petrov unuk susreo se prvi put kao gimnazijalac. Do pre nekoliko godine ove znamenitosti stajale su u nekom ćošku njihovog podruma. Da to ipak ostane sačuvano, potrudila se Petrova majka Violeta, snaja deda Pere, kako su ga u porodici zvali. Baka-Violeta-Didic,-cuvar-porodicnog-nasledja Violeta je čuvar porodičnog nasleđa; foto: J. Đ. P.

Deda Pera je imao slike krunisanja kralja Petra, venčanja i svašta, imamo i slike sa njegovim potpisom. Dopisi kada je kralj dolazio na ručkove ovde i kada ih je pozivao. Eno, ima još poslužavnika iz tog perioda, tamo dole u nekom sanduku, ovako veliki, oni srebrni. Pa onda one garniture. Tu je bio nakit, nošnje, kandilo i slike i.. Šta ja znam, svašta – objašnjava Violeta.


Blago ostaje u krugu porodice

Slika-Petra-i-Darinke-Didic,-prijatelja-kralja-Petra-I-Karadjordjevica Slika Petra i Darinke Didić; foto: J. Đ. P.Nakon što su izvukli iz podruma sve uspomene na svoje pretke i shvatili kakvo bogatstvo čuvaju u svojoj kući, Didići su želeli da naprave izložbe u različitim gradovima. Ono što ih je začudilo je nezainteresovanost.

Iz Beograda su me zvali iz Arhiva da im poklonim dokumentaciju, a ja nisam hteo, ali sam zato dao niškom Arhivu grada da fotokopira da bi napravili izložbu. I Sokobanji sam nudio, ali Sokobanja je nezainteresovana. I javljali su mi se neki ljudi iz Beograda, jedan istoričar me je zvao i rekao: „Nemojte, gospodine, ni slučajno da ga nekom prodate, jer to je jedan jedini pasoš koji je izdat u to vreme“ – kaže Petar.

I baka Violeta kaže da je više puta pokušavala da dođe do procene onoga što poseduju.

Ja sam htela procenu da vidim, i u Beograd sam išla da pitam, i onda su mi rekli da to mnogo vredi, da ne mogu da mi kažu vrednost, jer je to porodična stvar koja se ne otuđuje - kaže Violeta Didić.

Petar-Didic-pokazuje-sliku-svoga-dede Slika Petra Didića krasi zid u kući njegovih potomaka; foto: J. Đ. P.U svojoj arhivi Didići imaju i veliku uramljenu fotografiju porodičnog stabla dinastije Obrenović, za koju im je Arhiv grada Beograda nudio mnogo novca. Međutim, odlučili su da porodično blago iz perioda deda Pere i kralja Petra I Karađorđevića ostaje starijoj Petrovoj ćerki za koju kaže da je prava Didićka. Kako nema muške potomke, ona je svojoj devojčici dala ime Petra, i to po želji bake Violete, čuvara porodičnog nasleđa. 


Petar Didić - vlasnik prvog pasoša

Sadašnji domaćin kuće ove porodice iz Sokobanje iz mnoštva fotografija izvlači jednu i za nju ponosno sa osmehom kaže „Petar Didić, moj deda. Po kome ja nosim ime“.

Petar Didić je završio trgovačku školu u Beču i dobro govorio nemački jezik. Imao je ogromno imanje, vodenicu i strugaru. 1908. godine kupio je veliko imanje za kralja u naselju Vrelo u Sokobanji i brinuo o tom imanju. Kralj mu je poverio čuvanje svog ogromnog imanja u Sokobanji, kao i sakupljanje novca za izdavanje tog imanja meštanima za poljoprivredu. Kako-treba-da-se-izgleda-na-balu-u-kraljevom-dvoru Didići rešili da dokumetacija, nakit i ostale starine ostanu u krugu porodice; foto: J. Đ. P.

Bio je i narodni poslanik u 9 mandata, a bavio se i trgovinom. Izvozio je svinje mangulice i ćurke za Peštu i Beč. A za to mu je bio potreban pasoš, jedan jedini izdat u to vreme, 1889. godine.

Taj pasoš je bez fotografije. Unutra je opisana visina, kako deda izgleda, boja očiju, boja kose, lice pravilno/nepravilno, uši, nos, svaki detalj, sve... I to je pasoš jedan jedini koji je izdat u celom niškom okrugu, niko u to vreme nije dobio pasoš, jedino moj deda. Pošto je on sa Bečom sarađivao, govorio je nemački, završio je trgovačku školu u Beču i zato ga je i dobio - kaže Petar.


U porodici Didić i poznati bundžija

Petar-pokazuje-sliku-Ljube-Didica-koju-cuva-u-svojoj-kuci I slika Ljube Didića čuva se u kući; foto: J. Đ. P.Pored Petra, veoma poznat je i njegov stariji brat Ljuba Didić, srpski političar koji se borio protiv dinastije Obrenović i podigao Timočku bunu 1883. godine, a potom streljan na Kraljevici kod Zaječara gde mu i danas stoji spomenik.

Na ulazu u dvorište kuće Ljube Didića i dalje je stari kesten koji je Ljuba zasadio. Kuća u kojoj je rođen organizator Timočke bune, danas je veoma oštećena i sklona padu.

Ljuba Didić bio je opštinski kmet u Sokobanji i narodni poslanik od 1878. godine. U Narodnoj skupštini se borio protiv režima Jovana Ristića i Liberalne stranke, a potom protiv Naprednjačke stranke. Neposredni povod za Timočku bunu bio je oduzimanje oružja od naroda i ukidanje vojske u vreme Milana Obrenovića.

​J​užne vesti će u narednom periodu predstaviti kvalitete i prirodne potencijale Sokobanje.

Tekstovi će se odnositi na pridrodne resurse uključujući hranu, životnu sredinu, tradiciju, prirodne lepote, istorijske i kulturne lokacije… Pokušaćemo da prezentujemo što više potencijala koje ovaj kraj nudi i po kojima je specifičan u Srbiji i svetu.

Ovi tekstovi su deo projekta “Sokobanja u srcu prirode” koji je finansiran iz javnih sredstava Opštine Sokobanja, a ima za cilj da u skladu sa Zakonom o javnom informisanju doprinese većoj vidljivosti Sokobanje i širem informisanju javnosti o ovom kraju.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.