Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

14:46, 24. 5. 2017.

| Društvo

Savet Evrope: Zatvori prenaseljeni, rešenje je društveno-koristan rad

Autor:J. AdamovićIzvor:Južne vesti
Zatvor
Umesto zatvorske kazne, neki osuđenici mogli bi da rade u javnom interesu; ilustracija; foto: Pixabay

Iza rešetaka se u većini zatvora u državama-članicama Saveta Evrope, među kojima je i Srbija, nalazi više osuđenih nego što u njima ima mesta. Time se krše ljudska prava, smatra član Komiteta za sprečavanje torture Džejms Mek Manus. Da bi se smanjila prenaseljenost zatvora, kaže Dragan Đorđević iz niškog Odbora za ljudska prava, kazna za neke osuđenike bi mogla da bude "rad u javnom interesu".

Većina zemalja misli da su “zatvorski zidovi elastični” i da u njima mogu da smeste sve koje sud uputi na izdržavanje kazne, pojašnjava Džejms Mek Manus. To predstavlja ogroman problem, kaže, jer povećava procenat povratništva u kriminal i utiče na kršenje ljudskih prava, jer u zatvorima ima više osuđenika nego što to kapacitet dozvoljava. Zatvorenici U većini zatvora više osuđenika nego mesta; ilustracija; foto: M. N.

Zatvori su prenaseljeni, dodaje, jer se kao odgovor na kršenje zakona u većini slučajeva koristi zatvorska kazna, iako postoje i druge mere i sankcije.

Mnoge zemlje stalno grade nove zatvore kako bi ih popunili i popunjavaju ih zatvorenicima, a zapravo, koliko god da ih oni pune, njih će biti sve više i više - dodaje Mek Manus.

On ukazuje i na to da boravak u zatvoru ponekad čini mnogo više štete nego koristi, jer se “čak 70 % onih koji odsluže zatvorsku kaznu”, vraćaju kriminalu.


Rešenje u društveno-korisnom radu

Rešenje su alternativne mere i sankcije, kaže Dragan Đorđević, poput elektronskog nadzora, odnosno "nanogice", ali bi lokalna zajednica veće koristi imala kada bi osuđeni bio kažnjen time što će raditi u javnom interesu.

Time bi se smanjila "zatvorska populacija", dodaje Đorđević, ali i nehumano i nečovečno postupanje i zlostavljanje u zatvorima.

Alternativnim merama i sankcijama se utiče na smanjenje broja zatvorenika, jer se u ovom trenutku krše ljudska prava, samim tim što je u njima veći broj zatvorenika od kapaciteta. Rad u javnom interesu je jedna od mera koja će imati tu ulogu kazne, ali i doneti korist lokalnoj zajednici - dodaje Đorđević.


Holandija zatvorila nekoliko zatvora

Prenaseljenost zatvora je problem većine zemalja članica Saveta Evrope, od kojih su neke i u Evropskoj uniji, na šta je nedavno upozorio Savet i pozvao države da pritvor korise "kao poslednju opciju i obezbede adekvatne uslove za boravak zatvorenika".

Jedna od država na koje bi po "dobroj praksi" ostale mogle da se ugledaju, kaže Mek Manus, je Holandija, koja je korišćenjem alternativnih mera za kažnjavanje osuđenika uspela da smanji broj zatvora. Niški zatvor Umesto odlaska u zatvor, neki osuđenici bi mogli da rade u javnom interesu; ilustracija; foto: arhiva JV

U poslednjih nekoliko godina Holandija je zatvorila nekoliko zatvora, a planira da ih zatvori još i to bi trebalo da bude model koji će se primenjivati u svim zemljama. Treba da bude što manje zatvora i da što manje ljudi bude u njima, odnosno da u njima budu ljudi koji zaista moraju da budu tamo, kako bi društvo bilo zaštićeno - ističe Mek Manus.

Druge zemlje članice Saveta Evrope i Evropske unije bi, kaže, trebalo da slede ovaj primer, a ne da "stalno grade nove zatvore i popunjavaju ih zatvorenicima".

Komitet Saveta Evrope je nedavno ukazao i na to da države-članice koriste alternativne mere do suđenja, poput privremene obustave pritvora, kaucije, kućnog pritvora, oduzimanja putnih isprava, elektronskog i sudskog nadzora i da pritvor koriste samo kada je neophodno, jer bi to moglo da smanji prenaseljenost zatvora.

Inače, Džejms Mek Manus je član Evropskog komiteta za prevenciju torture i nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ispred Ujedinjenog Kraljevstva i kaže da prati rad zatvora i radi u ovoj oblasti već 45 godina.

O ovoj temi govorilo se na seminaru "Vanzavodske sankcije i alternativne mere pritvoru, kao jedan od ogovora na prenaseljenost zatvora" koji je održan u Nišu, na početku HELP onlajn kursa na daljinu. Sudije, tužioci i advokati će ubuduće kroz materijal koji im je besplatno dostupan na HELP onlajn platformi moći bolje da se upoznaju sa ovom temom.

Seminar je organizovan u okviru projekta Saveta Ervope "HELP u zapadnom Balkanu i Turskoj", u saradnji sa niškim Apelacionim sudom i Mrežom CHRIS.

Ovaj tekst je nastao uz podršku programa “Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj Uniji”.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Poslednji komentari
  • Smuk

    09:29 // 25. 5. 2017.

    Pa , da ...
    Maznem 200.000 eura , upropastim 2-3 firme i posle toga provedem 2-3 godine na "društveno-korisnom" radu !!!

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.