Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

11:05, 10. 10. 2017.

| Društvo

Vlasotinčanin kao gradonačelnik modernizovao Beograd

Autor:M. JovanovićIzvor:Južne vesti
Dragiša Cvetković i Vlada Ilić
Mnoštvo projekata realzovali su zajedno Dragiša Cvetković i Vlada Ilić; foto: print screen/youtube

Tek u poslednje vreme o Vladi Iliću više se saznaje u njegovom rodnom Vlasotincu, odakle se kao momak zaputio u Beograd i postao prvi "moderni" gradonačelnik srpske prestonice. Izgradio je mostove, fabrike, škole i bolnice, osnovao Zoološki vrt, a kum mu je bio kralj Aleksandar Karađorđević.

Nikada nije zaboravio svoje Vlasotince, koje je pomagao novčanim donacijama, ali i animiranjem ostalih bogataša da pomognu.

Ličnost kakav je bio Ilić inspirisala je profesora i pisca Sašu Stankovića, koji je punih 7 godina prikupljao podatke o njemu, čitao stare novine i dokumenta, te razgovarao sa njegovim rođacima. To je na kraju objedinio u monografiji verovatno najpoznatijeg Vlasotinčanina.

Prema njegovim proučavanjima, kada je Ilić postao gradonačelnik Beograda 1935. godine, prestonica je bila mnogo zaostalija od Ljubljane ili Zagreba, po svim parametrima. Međutim, kada ju je Ilić preuzeo desili su se veliki preokreti. Vlada Ilić Vlada Ilić rođen je 1882, kao najmlađi od šestoro braće, a preminuo je 1952. godine; foto: print screen/youtube

Sem što je gradio, korupciju je sveo na minimum. Promenio je radno vreme, smanjio cenu struje, kako bi zanatlije mogle bolje da rade. Zato je najbolji period razvoja Beograda bio taj dok je Vlada Ilić bio na čelu. Recimo, Nišlija Dragiša Cvetković i Vlasotinčanin Vlada Ilić su potpisnici povelje o izgradnji hrama Svetog Save – ispričao je Stanković.

Brankovim mostom spojio je Beograd i Zemun, a Pančevačkim Vojvodinu sa prestonicom. Novi Beograd jeste izgrađen u doba komunizma, ali, ističe Stanković, počeo je sa gradnjom za vreme Ilićevog mandata. Ovaj Vlasotinčanin je, napominje on, imao veliku ulogu i u izgradnji Beogradskog sajmišta, za koji su postojali nacrti i davno pre njega. Kako je to bio veliki problem za razvoj grada, Ilić je odmah pozvao arhitekte i dve godine od početka njegovog mandata, Sajam je bio gotov i spreman za izlagače.


Dobrotvor Vlasotinca

Iako je od momačkih dana živeo u Leskovcu, a zatim i Beogradu, svoje Vlasotinčane nikada nije zaboravljao. U samoj prestonici osnovao je Udruženja Vlasotinčana, koje je nedavno, kako je rekao Stanković, podnelo zahtev Opštini da im odobri mesto, na kome bi podigli spomenik Iliću.

Ali i samom Vlasotincu je pomagao, a njegov rad je uglavnom bio humanitarni. Prema Stankovićevim rečima, Ilić je jednom godišnje slao odela siromašnim osnovcima, a poznato je i da je jedne "gladne" godine urgirao kod svoje tašte da pošalje 6 vagona pšenice najsiromašnijim građanima, kako bi "pregurali" zimu. Uglavnom su ga ljudi iz njegovog rodnog grada zvali kada im je bila potrebna veza u prestonici, ali i kada je trebalo donirati novac. Sasa Stankovic pisac Štampanje knjige "Prvi moderni gradonačelnik Beograda" finansirala je Opština Vlasotince; foto: JV/M.J.

Desetak godina je pravljena zgrada Narodni dom, a onda je nestalo novca. Pokupe se Vlasotinčani i odu kod Vlade Ilića i kažu „mi nemamo para, ajde ti da pomogneš“. I on kaže „dajte mi spisak da vidim ko je dao“. Pošto je znao svakoga iz Vlasotinca, kaže „malo je ovde, ja ću da dam sam najviše, ali kod ovih gazda da odete da kažete da daju više“. Kasnije je on taj model primenio i za Zoološki vrt – rekao je Stanković.


Brak sa Olgom Dunđerski i kumstvo sa kraljem

Glavni razlog zbog koga se Ilić 1905. doselio u Beograd bio je brak sa Olgom Dunđerski, koja je dolazila iz jedne od najbogatijih srpskih porodica, čije je prezime proslavila Lenka Dunđerski i njena tragična ljubav sa piscem Lazom Kostićem.

Olga Dunđerski bila je Lenkina sestričina, a njeno bogatstvo dodatno je učvrstilo poziciju Ilića u Beogradu. Kako objašnjava Stanković, to je bila kružna veza, jer se Vlada njom oženio kako bi učvrstio poslovne veze dve bogate porodice. Naime, Ilićeva porodica bila je izuzetno imućna i bili su tekstilni magnati u Leskovcu. Vlada Ilić Ilićeva porodica bila je jedna od najvećih tekstilnih magnata u "srpskom Mančesteru"; foto: print screen/youtube

Njen deda je Lazar Dunđerski, koji je imao poslovnu saradnju sa Kostom, Vladinim ocem. Kako bi je učvrstili, Lazar daje svoju unuku, a Kosta svog najmlađeg sina i to je bilo presudno da oni imaju toliko kapitala, da mogu da kupuju fabrike u Beogradu – priča Stanković.

Kum na venčanju bio im je kralj Aleksandar Karađorđević, dok je knez Pavle predložio Vladu Ilića za gradonačelnika.

Kada je ubijen kralj, knez Pavle je želeo nekoga ko će da zavede red u Beogradu. Tu je bila strašna korupcija, nijedan gradonačelnik nije izdražao duže od dve godine. U to vreme, 80 do 90 % stanovništva je bilo ekstremno siromašno. Knez Pavle je tražio čoveka, koji će grad moći da stavi na čvrste osnove, i onda je ponudio Vladi Iliću da bude gradonačelnik – priča pisac.


„Nerealne ambicije gradonačelnika“

Kada je imenovan za gradonačelnika 1935. godine, Ilić je obećao mnogo toga - toliko, da se činilo nemoguće da će u tome i uspeti. Ipak, on je gradio radničke stanove, desetak bolnica, Brankov i Pančevački most, Zoološki vrt, te Beogradsko sajmište, gde je došlo 17 najjačih industrijskih zemalja iz celog sveta. Spomenik Kosta Mumdžija Nadgrobni spomenik oca Vlade Ilića izradio je nadaleko čuveni Đovani Bertoto; foto: JV/M.J.

U NIN-u, koji je bio komunističko glasilo, pisalo je "nerealne ambicije novog gradonačelnika". Međutim, on ne samo da je sve što je rekao i uradio, već je i premašio to. Zato je komunistima kasnije i bio cilj da ga satanizuju, jer je bio poznat i kao "radnička majka", izgradio je svašta, a bio je uz kralja i tako je priča o njemu i bila potisnuta – objašnjava Stanković.


Poklonio Zoološki vrt Beograđanima

U najpoznatijem srpskom zoološkom vrtu relativno skoro, 2009. godine, postavljena je bista Vlade Ilića. Prema rečima pisca Saše Stankovića, ovaj gradonačelnik je stalno donirao životinje, a među njima i aligatora Muju, koga je doneo iz Nemačke 1937. godine i koga posetioci i dalje mogu videti na Kalemegdanu.

Za razliku od ostalih stvari čiju je gradnju inicirao kao gradonačelnik, Zoološki vrt je sam finansirao i to je bio njegov poklon Beograđanima. On je otkupio zemljište na Kalemegdanu i doneo prve životinje. Moje slobodno tumačenje je da je to što on i Olga nisu imali dece kompenzovao ljubavlju prema životinjama – rekao je Stanković.

Vlada Ilić Vino porodice Vlade Ilića pio je i hvalio i vojvoda Živojin Mišić u svojim memoarima; foto: print screen/youtubeDodaje da je sa svakog putavanja Ilić donosio po neku novu životinjsku vrstu, a to je tražio i od svih ugladnih i bogatih Beograđana - da sa vremena na vreme poklone neku životinju vrtu.

Još jedna njegova ljubav bili su konji, pa je tako imao, u to vreme, najveću ergelu u Vojvodini. Njegovi konji su se stalno takmičili i preko 300 pobeda odneli u tom periodu.

U opštini Jabučica postoji vila Dunđerskih, koju je dobila Olga, a onda i Vlada kao njen muž i na njoj je napravio najveću ergelu između dva rata i nazvao je "Vlasina". Toliko je voleo tu reku, da je ergelu nazvao po njoj. Zanimljiva su i imena konja, jedan se zvao Strelja, po najvećem junaku iz Prvog srpskog ustanka sa juga, drugo grlo se zvalo Vlasinka, voleo je da ga tu sve asocira na zavičaj – priča Stanković.


Kraj života dočekao kao podstanar

Vlada Ilić Udruženje Vlasotinčana u Beogradu još uvek je aktivno i odnedavno nosi Vladino ime; foto: print screen/youtubeI pored svega što je uradio, kraj života mu je, kaže Stanković, bio neslavan. Naime, podneo je ostavku 13. septembra 1939. godine, kada je Nemačka napala Poljsku i kada je uvideo da su njegovi ciljevi u privredi neostvarivi.

Iako je imao ponudu da sa knezom Pavlom napusti Srbiju, nije želeo da ode, pa su ga komunisti uhapsili nakon oslobađanja Beograda. Sve mu je oduzeto, pod izgovorom da je pomagao fašistima. Rehabilitovan je tek 2009. godine, kada se u rešenju jasno navodi da su sve optužbe na njegov račun izdate kako bi mu se oduzela imovina.

Krajem 1951. godine on je pušten iz zatvora, a preminuo je odmah sledeće godine, pa Stanković zaključuje da je bilo očigledno da su ga pustili samo zbog teške bolesti. Umro je kao podstanar, jer su mu sve oduzeli.

Ovaj tekst nastao je uz podršku Opštine Vlasotince.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Poslednji komentari
  • Slobodan Gorunović

    21:48 // 10. 10. 2017.

    I Dragiša Cvetković je rodjen u okolini Vlasotinca u selu Dadince.

    • Miloš

      08:22 // 12. 10. 2017.

      Poštovani Dragiša Cvetković nije rođen u selu Dadincu već u Nišu a otac Dragiše Cvetkovića Jovan vodi poreklo i rođen je u selu Dadincu.

  • maksimum018

    20:53 // 10. 10. 2017.

    Класика, чим се неко издигне и уради нешто добро за овај народ ми га ударимо у главу а ко год нас је од наших водио у пропаст ми смо га дизали у небеса... никад овај народ неће да научи из својих грешака

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.