Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

12:46, 21. 9. 2016.

| Kultura

Aleksinački "folklorni časopis" obnovljen posle više od jednog veka

Autor:Nikola MarkovićIzvor:Južne vesti
Revitalizovan-časopis-Karadžić-autor-Ja
Časopis obnovljen posle 11 decenija; foto: Nikola Marković

Godinama pre nego što je Tihomir Đorđević postao čuveni akademik i etnolog, ovaj sveštenički sin iz Knjaževca pohađao je aleksinačku i nišku gimnaziju. Posle studija u Beogradu u Aleksinac se vratio na profesorsku službu. Osim predavanja u “Učiteljskoj školi“, Đorđević je u amanet gradu ostavio i časopis koji je nakon jedanaest decenija stagnacije iznova obnovljen 2009. godine.

Naslovnica-prvog-broja Štampani raritet s kraja 19. vekaJoš od kada je Vuk Karadžić prikupljao etnografske činjenice o srpskom življu, započela je praksa da se jezičke pojave i običaji naroda beleže i štampaju. Jedan od štampanih rariteta ovog tipa, na jugu Srbije, pojavio se u Aleksincu krajem XIX veka. Reč je o mesečniku “Karadžić“.

Ideja o etnološkom mesečniku javila se mnogo pre nego što je prvi broj krenuo u štampu, a neposredno nakon iscrpnog izlaganja akademika Stojana Novakovića na skupu Srpske kraljevske akademije filosofskih nauka u martu 1892. godine.

Tihomir-Đorđević,-pokretač-časopisa,-izvor-Wikipedia Tihomir Đorđević doktorirao na temu “Cigani u Srbiji“Upravo tada Novaković se osvrnuo na stanje koje se ticalo očuvanja jezika, nasleđa i kulture. Mladog učitelja Tihomira Đorđevića ovaj predlog je tek delimično dotakao, ali se u njegovu svest i te kako utkao. Tome svedoči 1899. godina, kada je u Aleksincu, baš na njegovu inicijativu, pokrenut časopis “Karadžić“ čija su tema bili srpski narodni život, običaji i predanja.

Obrazloživši u tekstu “Jedna naša potreba“ u časopisu “Delo“ zašto je važno da bugarski i hrvatski zbornici o običajima Slovena dobiju konkurenciju i u Srbiji, Đorđević je već skrenuo pažnju na prikupljanje građe iz života srpskog naroda.

Pokrećem sam list, kome će biti zadaća da probudi interesovanja za srpski narodni život, običaje i predanja i da prikuplja i proučava gradivo iz srpskog narodnog života i svega što se na to odnosi, a po mogućstvu da prati i ono što se u drugih naroda na tome radi - zapisao je u Aleksincu krajem 1898. Tihoimr Đorđević.

Priča je početkom naredne godine započela.


Časopis uređivao o svom trošku

Nedavno preminuli akademik Petar Vlahović zaključio je svojevremeno u uvodniku novopokrenutog izdanja da je neupitan značaj časopisa “Karadžić“ po srpsku kulturu i jug Srbije.

Unutrašnjojst-muzeja,-autentični-predmeti-iz-vremena-časopisa-autor-ja Ovi predmeti su se koristili u vreme pokretanja časopisa; foto: Nikola MarkovićOn je naveo da je za očuvanje folklornog nasleđa uloga Đorđevića i te kako značajna. Uprkos ratovima koji su minuli ili se spremali, kao i nestabilnosti i prevratu na srpskom tronu, Đorđević je uspevao da se u “predasima između surovih ratnih vihorova, posvećuje proučavanju narodnog života i iznosi na svetlost dana bogato kulturno nasleđe“.  

Kolika je bila želja Đorđevića da prouči i zabeleži navike stanovnika Aleksinca i okoline, ali i daljih prostora koje naseljavaju Srbi, najbolje pokazuje činjenica da je od 1899. do 1903. štampanje i uređivanje časopisa finansirao iz svog džepa.

Ipak, na njemu nije sam i radio, pa su se među saradnicima našli mnogi među kojima vredi izdvojiti Aleksu Jovanovića, predsednika apelacionog suda u Beogradu, Ljubomira Kameničića, okružnog načelnika u Vranju, zagrebačkog književnika Nikolu Kukića, akademika Milana Milićevića i mnogobrojne učitelje i đake iz raznih krajeva Srbije.


U časopisu o običajima, verovanjima, pa i kletvama

Kako je aleksinački “Karadžić“ izlazio svakog meseca, mnogo se toga na stranicama ovog mesečnika moglo naći, a žitelji su ga voleli, pa se na njega čak i pretplaćivali.

Stranice su najčešće počinjale tekstovima o običajima i verovanjima iz raznih krajeva, pa su se naslovi kretali od “Pokopa Srba u Liici“ i “Posmrtnih običaja u Mostaru“ do nešto vedrijih poput “Narodni vezovi u Dalmaciji“ ili “Folkloristika u Južnih Slovena“.

Spisak-saradnika-scan Na časopisu sarađivali profesori i učeniciNarodna predanja o pojedinim mestima i predanja o Marku Kraljeviću takođe su nalazila svoje mesto na stranicama “Karadžića“. Idući stopama Vuka Karadžića, po kome je časopis nesumnjivo i dobio ime, Tihomir Đorđević nije zapostavljao ni prikupljanje narodnih umotvorina. Tako su u časopisu ostale ubeležene i srpske narodne pesme, pripovetke, poslovice i zagonetke.

Posebnu pažnju privlačile su kletve i zakletve, a pojedine zvuče zaista zastrašujuće. “Živa te rana izela“, “Kolera te odnela“, “Svoju krv popio“, “Majka te u studeno čelo poljubila“.


Vekovna tišina nakon sloma

Zavičajni-muzej-(autor-ja) Časopis je revitalizovao Zavičajni muzej u Aleksincu; foto: Nikola Marković Bez obzira na sve okolnosti kojima je “Karadžić“ odolevao tokom pedesetak meseci postojanja, Tihomir Đorđević nije uspeo da ga sačuva od vremena koje je dolazilo. Činilo se da je u Srbiji narod bolje umeo da svoju istoriju piše krvlju i na frontu, pa je ideja o prosperitetu časopisa nažalost iščezla u vremenima koja su tek nagoveštavala Balkanske ratove i Veliki rat.

Natežući se i mućeći izdržao sam tri pune godine izdajući “Karadžić“, ali više ne mogu, ma koliko bio uveren u potrebu ovakvoga lista u nas, jer nemam mogućnosti da se više zadužujem“ - bile su reči kojima je Đorđević nagovestio prestanak objavljivanja.

Ipak, nakon pauze 1902. časopis se ponovo pojavio već sledeće godine.

Veliko zadovoljstvo čitalaca ipak je prekinuo urednik koji se u poslednjoj knjizi oprostio od publikuma rečima:

Dosta je bilo uzaludnog truda, muke i troškova. Silom se ništa ne može. “Karadžić" na umoru izražava želju da drugo, slično preduzeće bude srećnije.

Dodao je i da srpstvo ne može i ne sme ostati bez folklornog časopisa.


Dočekao bolja vremena

Rukovodstvo Zavičajnog muzeja u Aleksincu je 2009. godine došlo na ideju da revitalizuje časopis uz izmene u samoj koncepciji.

Časopis je multidisciplinaran i otvoren da u njemu svoje priloge objavljuju istoričari, etnolozi, arheolozi, umetnici, a karakter objavljivanih radova može biti raznovrstan - rekao je prilikom ponovnog pokretanja prvi urednik novog izdanja Dragan Aleksić.

Zašto-se-pokreće-scan Časopis pokrenut da se građa "ne bi potucala od nemila do nedraga"U proteklih sedam godina, u spomen na Đorđevićeva izdanja, uz aktuelne teme i radove, uredništvo nastoji da čitaocima ponudi i reprintove prvobitnih listova.

Ostaje verovanje kako je srećnije vreme po časopis došlo i nada da će časopis još dugo trajati, spajajući tako prošlost sa budućim naraštajima.

Karadžić-moja-fotka Urednik revitalizovanog izdanja nada se da će časopis dugo trajati; foto: Nikola Marković

​J​užne vesti će u narednom periodu predstaviti kvalitete i prirodne potencijale Aleksinca.

Tekstovi će se odnositi na pridrodne resurse uključujući hranu, životnu sredinu, tradiciju, prirodne lepote, istorijske i kulturne lokacije… Pokušaćemo da prezentujemo što više potencijala koje ovaj kraj nudi i po kojima je specifičan u Srbiji i svetu.

Ovi tekstovi su deo projekta “Aleksinac u srcu prirode” koji je finansiran iz javnih sredstava Opštine Aleksinac, a ima za cilj da u skladu sa Zakonom o javnom informisanju doprinese većoj vidljivosti Aleksinca i širem informisanju javnosti o ovom kraju.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Poslednji komentari
  • dusan dojcinovic

    18:28 // 23. 9. 2016.

    Sigurno, tradicija na prvom mestu, mozda se javim uskoro kvalitenim proznom tekstovima kao i duhovnom poezijom.Vazno je ostaviti nerizbrisiv trag u jedno ovako duhovno bogatom casopisu sa tradicijom :"Karadzic"! S postovanjem! Autor Dusan D.Dojcinovic

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.