Miloš Bošković

Gost: Miloš Bošković

Razgovor vodio: Milan Zirojević

---

JV: Naš današnji gost je, sada već bivši, narodni poslanik Miloš Bošković. Dobar dan gospodine Boškoviću.

Dobar dan.

JV: Vaša ostavka na mesto poslanika izazvala je brojne reakcije i burne reakcije u javnosti i na društvenim mrežama. Koji su vaši razlozi za ostavku?

Ukratko, dobio sam utisak da nema svetla na kraju tunela, posle ove situacije u kojoj se DJB našao. Mi smo posle beogradskih izbora došli do toga da imamo 2 neuspešna ciklusa izbora. rvi su bili predsednički izbori, gde nismo baš najbolje prošli, sada su došli beogradski izbori gde, takođe, nismo baš najbolje prošli. Predsedništvo je podnelo ostavku i to je uvod u neke promene. I da dođe zaista do nekih promena i da možda organizacija promeni smer mali i da promeni nastup. Međutim, moj utisak je, videvši ono što se događalo u toj organizaciji je da ta promena neće da se desi u nekom skorijem roku, odnosno da ne postoji tendencija da se to baš toliko brzo reši. A ja nisam ušao u politiku da bi postao profesionalni političar i da bi se time bavio do kraja života. Ja sam hteo da probam nešto da promenim i ako to ne ide da se vratim svom poslu kojim se inače bavim.

JV: Da li ste napustili članstvo u pokretu i da li ste zauvek napustili politiku?

Nisam se formalno isčlanio. Juče sam išao da vidim da li su oni mene izbacili, tako što sam se ulogovao na našu web platformu i još uvek sam član. Nisam o tome previše razmišljao ali ja sam u pokretu od početka bio, 2014. godine, vezan sam jako za tu ideju i za pokret i dosta sam se tu potrošio i dao i meni je stalo da taj pokret bude uspešan i da se vrati na neke stare pravce. I zato žu za sada da budem samo pasivan član, posmatraću šta se dešava. Zato što je moguće da ja grešim i moguće je da će da se pojavi novo predsedništvo, sa novim ljudima, kvalitetni judima koji će moći da preokrenu brod i da se vratimo tamo gde smo bili prethodnih godina.

JV: Vi sada sumnjate da je predsedništvo definitivno dalo ostavku?

Predsedništvo jeste dalo ostavku. Ali sada nije jasno ko će da budu kandidati za novo predsedništvo.

JV: Mislite da će se kandidovati sadašnja vrhuška?

Postoji mogućnost. Ja ne znam više, nisam upućen, ne znam detalje ali postoji mogućnost da se to desi. Što se tiče mog bavljenja poslitikom, to sam zaboravio da odgovorim. Za sada hoću da napravim neku pauzu i razmišljam ubuduće da se fokusiram, kada budem nešto hteo da radim, da se fokusiram na lokal i na lokalnu politiku. Jer to je nešto što je mene oduvek interesovalo. Ja sam sticajem okolnosti završio kao narodni poslanik a zapravo sam oduvek hteo da budem odbornik u gradskoj skupštini. Jer mene najviše interesuje grad.

JV: Da li to znači angažovanje kroz neku grupu građana? Ili neku drugu stranku?

Kroz drugu stranku ne, ja ne znam ko ima toliko dobru ideju poput DJB. Moje čvrsto ubeđenje je da je naš program ubedljivo najbolji, odnosno, program DJB. I da najbolje artikuliše probleme koji muče Srbiju. Tako da, u tom smislu ne verujem da će bilo koja druga pratija nešto lično moći da uradi. A što se tiče neke građanske liste, u takvom smo vremenu da građanske liste najbolje prolaze. Videli smo to na beogradskim izborima. Još uvek je rano da razmišljam o tome, nisam se previše time bavio. Otovrene su opcije, videćemo. Najdraže bi mi bilo da to bude DJB ali sada ne znam kako će da bude na kraju.

JV: Da li imate neke istomišljenike na lokalu sa kojima bi mogli da formirate grupu građana?

Sa njima nisam previše oko toga pričao. Ima dosta ljudi sa kojima sam razgovarao i mnogo njih smatra da je građanska lista jedna, namće se kao jedina opcija, zato što su stranke iskrompomitovale na ovaj ili onaj način. I one sada najlakše prolaze. Razgovaram sada sa ljudima, nema nikakvih konkretnih koraka za sada. Još uvek je rano ali ima dosta ljudi koji su aktivisti u Nišu, koje interesuje politika i žele na neki način da doprinesu. Za sada samo pričamo, imamo neke ideje, pa ćemo da vidimo.

JV: Zamerka na vašu ostavku bila je ko će se sada boriti za jug Srbije. Kako vi komentarišete tu zamerku?

Mnogo sam razmišljao o tome kada je trebalo da dam ostavku. Imao sam 2 opcije. Jedna je bila ovo što sam sada uradio, da vratim mandat kompletno i da izađem iz toga i sada će na moje mesto da dođe neko iz Beograda, uopšte mi nije drago zbog toga. Druga opcija je bila da neću da vratim mandat, zadržaću ga i predstavljaću Nišlije, jug Srbije u Parlamentu. Razmišljao sam o tome i na kraju sam prelomio ipak da vratim mandat, zato što delovanje nezavisnog poslanika u poređenju sa ovim koji je u nekoj poslaničkoj grupi je dosta ograničeno. Ne možete da budete člani ni jednog odbora, ja sam bio član Odbora za zaštitu životne sredine. Vreme za raspravu vam je dosta kraće. Dosta je teže delovati na taj način. Nažalost, zbog toga neću moći da predstavljam Nišlije kao što sam do sada radio, zbog toga mi je žao. Imam utisak da bih samo trošio novac poreskih obveznika a ne bi bio dovoljno efikasan. Zbog toga sam rešio da ipak vratim mandat.

JV: Mandat pripada poslaniku. Takav je zakon. Neki su izneli zmaerku da kao da se oseća da ne verujete da mandat pripada vama, nego stranci i lideru pa ga vraćate nazad. Da je takav utisak ljudi koji su sa lokala. Neka prevelika vernost centrali.

Nisam se time vodio. Kada sam učestvovao u nekim raspravama u vezi sa Ljupkom Mihajlovskom, mojojm koleginocim koja je zadržala mandat. I koju su optuživali da treba da vrati mandat. Ja sam baš to napisao. Mandat pripada poslaniku i on bi trebalo da ga zadrži. Što se mene tiče ja sam ga vratio, to je bio splet različitih okolnosti i zato što sam se malo umorio i zato što sam se malo razočarao i zato što mi je malo trebala pauza. Ali i zato što sam mislio da ne mogu dovoljno da budem efikasan kao nezavisni poslanik. Da neću moći toliko i da nemam toliko iskustva. Zato što je meni ovo tek prvi saziv a za tako nešto, ako hoćete da budete dovoljno dobri treba da znate u prste sve ove procedure. Ja znam neke a ne znam ih sve.

JV: Vaša sada već bivša poslanička grupa je saopštila da vi niste bili dovoljno aktivni u Skupštini. Kako to vidite?

Da, pa ako ćemo sada da merimo aktivnost po tome koliko smo mi sedeli u Skupštini, po tome koliko smo slušali Aleksndra Martinovićakako priča kako je Balša Božović popio ne znam koliko litara piva u kom kafiću i kako Atlagić priča kako je Vučićev ekspoze, onda da. Onda nisam sedeo tamo, u dovoljnoj meri. Moja neka logika je bila da tamo treba da budem, da zaista mogu na neki način da doprinesem. kada učestvujem u raspravi, kada radim, kada sam na sednici Odbora. Kada zbog nečeg drugog tu treba da budem. Sve vreme da budem tamo samo da bi me kamere snimile, meni to zaista nije, ne merim aktivnost poslanika na taj način. Sa druge strane hteo bih da napomenem da ja ne radim, nikada nisam bio u punom radnom odnosu u Skupštini. Da podsetim građane, svaki poslanik ima pravo da odabere da li hoće da radi puno radno vreme i da za to vreme ostavi svoj prethodni posao ili da bude pola vremena kao poslanik i da zadrži stari posao. Ja nikada ne bih prihvatio da radim kao poslanik. Jer jednostavno ne želim da se odreknem svog posla, programiranje jer volim to da radim.

JV: Bili ste i deo odbora za ekologiju?

Tako je.

JV: Posao poslanika ne podrazumeva samo sedenje u klupi.

Tako. Bio sam prisutan na sednicama odbora. Sada u petak kada sam dao ostavku, bio sam, javio sam se za reč, bio sam 10.01. bio sam i prošle godine. Učestovao sam koliko god sam mogao imao sam i neka privatna dešavanja, postao sam otac, tu je bilo dota posla. Logistički je jako teško da stignete iz Niša do Beograda i da ostanete tamo i da se spremite i da se vratite kući. Zaista sam se trudio da kad god mogu da odem i da učestvujem u diskusiji.

JV: Od početka ste znali kolika je udaljenost od Niša do Beograda. I gde je Skupština.

Znao sam. I na početku kada nisam imao toliko porodičnih odnosa ja sam bio bukvalno svake nedelje.

JV: Zašto mislite da su oni tako saopštili da niste bili dovoljno aktivni? Da li su oni preosetljivi na kritiku?

Kako ko. Možda nekome kritika teže pada, nego drugima. Verovatno im se nije dopalo moje saopštenje gde sam malo ja njih iskritikovao pa su rešili oni meni uzvrate nekom merom. Ja im ne zameram ni na jedan način. U redu je da oni meni, ja sam spreman, otovren sam što se tiče kritike. Oni su rekli da nisam bio dovoljno aktivan, ja mislim da nije bilo u dovoljnoj meri i neka na kraju krajeva građani prosude koliko sam bio aktivan i koliko su oni mogli da vide moja rad. Bila su tu neka tela, neke nezavisne organizacije koje su merile aktivnost poslanika.

JV: Otvoreni parlament vas je naveo kao jednog od dva poslanika koji najviše odgovaraju građanima.

Da. Preko njihovog sajta, da. Isto kao i organizacija Moj poslanik. To jest onaj projekat koji im je bio u Nišu.

JV: Zanimljivost, drugi je bio Marjan Rističević.

Da, drugi je bio Marjan Rističević, jako interesantno društvo.

JV: Vi ste u saopštenju naveli da vam smeta unutrašnja organizacija i medijski pristup. Šta to znači?

Znači da ja nisam uspeo da doprinesem promeni te neke interne organizacije, nekih stvari koje su meni smetale a koje su meni bile bitne u operativnom smislu. Logističkom. Samo način na koji mi funkcionišemo. Mislim da smo mogli neke stvari da uradimo efikasnije, u komunikaciji, nije to vezano za visoku politiku. Šta smo rekli u nastupu, ne mislim na to. Mislim na logistiku, u smislu ko se gde nalazi geografski, oko sastanaka i to je jedna od stvari koje su mi zasmetale. Što se tiče nastupa, mislim da je trebalo da imamo drugačiji nastup, u vezi sa beogradskim izborima, pa i predsedničkim. Mnogo članova DJB to smatra, da je trebalo nešto drugačije da uradimo i da izvučemo neke lekcije iz predsedničkih izbora, pa da se drugačije postavimo u beogradskim. Ja se nadam da će novo predsedništvo to da zna i da će da izvuče neke pouke i da će za sledeće izbore to drugačije da uradi.

JV: Da li ova priča oko toga gde su sastanci. Da li imate utisak da je jug potcenjen? Da je provincija potcenjena?

Jug nije potcenjen, jug kao jug. Nego je ova cela zamlja, svi to dobro znamo, beogradocentrična, što ja kažem. Tako da kada imate ljude iz Beograda, ne vezano za DJB. Ja sada pričam o bilo kakvoj organizaciji, o bilo čemu možemo da pričamo. Mnogim ljudima iz Beograda jednostavno je teško objasniti da ne može neko samo da sedne u kola i da vozi 3 sata do Beograda samo da bi bio na sastanku od sat vremena. Ovo nije vezano za DJB. Ja sam i u mnogim drugim situacijama iskusio, njima je to kao dođeš za čas i vratiš se za čas. Pa nije baš začas. Tu dosta znači da imamo dobru organizaciju po tom pitanju.

JV: Pomenuli ste predsedničke izbore 2017. i lokalne sada. Šta su bile greške na predsedničkim izborima, šta su bile greške na lokalnim sada?

Mislim da je to najbolje pitanje bilo za DJB. Ja sada ne osećam da bi bilo prikladno da ja detaljno o tome pričam, posebno zato što sam izašao iz poslaničke klupe. Ne mogu da kažem da u punom kapacitetu predstavljam tu politiku. mislim da bi oni to trebalo da pričaju o tome. dovoljno je da se pročitaju neke kolumne i neki naslovi u novinama i da vidite šta je glavni problem bio. Mislim da se nismo dovoljno fokusirali na predstavljanje naše ideje i da smo previpe vremena potrošili na napadanje nekih, ne znam, konkurenata ili nekih drugih opcija koje su tu bile na listi kada su bili izbori.

JV: Da li mislite da je greška bila koalicija sa Dverima?

Ne znam, zaista, nemam neki poseban stav o tome, mnogo ljudi je bilo protiv toga, meni je čak u nekoj opciji to prihvatljivo na lokalu. Na republici apsolutno ne, ali na lokalu ako se skupe ljudi oko ideje ako nije to toliko visoka politika možda bi to moglo da funkcioniše. Da se to dešava u Nišu sa DJB ja bih ozbiljno razmislio, dosta ozbiljnije bih se time pozabavio. Ja u javnom raspravama, sada tokom beogradskih izbora, zaista nisam previše učestvovao oko toga, nisam razmišljao previše oko toga koliko je to rpihvatljivo. Mnogim ljudima se to nije dopalo.

JV: Da li je to možda odnos predsednika stranke sa medijima i sam medijski nastup bio problematičan u ovoj kampanji. Jer u jednom trenutku i sa TV N1 je došlo do svađe? Neki kažu da postiji jedna velika tvrdlogavost lidera DJB koji ne sluša savete ljudi oko njega.

Mislim da je najbolji indikator naše kampanje to koliko smo procenata osvojili na beogrdksim izborima. to nam govori da nešt treba da se menja. Mislim da bi najbolje bilo da njima ostavimo da oni odluče šta treba da se promeni u njihovom nastupu i oko predsedništva.

JV: Da li mislite da je pokret DJB ostao veran principima?

Mislim da jeste. Da sam procenio da nije verovatno bih i ranije izašao iz toga. Mislim da jeste samo je potrebno da DJB nauči da na veštiji način “proda” taj svoj politički program građanima. To mora na bolji način da se predstavi i to mora da je prijemčivije građanima i da oni razumeju zašto je to bitno, zašto je transparentnost bitna, zašto je pratijsko zapošljavanje problem, zašto su subvencije problem. to je priča koja treba da se gura i možda da se promeni način na koji se to predstavlja.

JV: Možemo da razrešimo jednu dilemu. Govorilo se da postoje 2 registrovana pokreta u pokretu DJB. Šta je tu istina? Kako to funkcioniše iznutra? Deluje dosta zamršeno.

Iskreno ni ja nisam upućen do detalja. Kada sam bio prošli put ovde na 15 minuta isto meje gospodin Blagojević nešto slično pitao i opet nisam imao neki posebno dobar odgovor. Zato što ja ne učestvujem i nisam učestvovao u tim organizacionim pitanjima na tom visokom nivou. Jednostavno se nisam time bavio. Ja sam se zaista trudio da se fokusiram na rad u poslaničkom klubu i na okalu koliko sam mogao. Što se tiče organizacije zaista nisam upućen, nisam se time bavio i niko me nije pitao i niti je mene to interesovalo. To je najvše bilo pitanje za članove predsedništva.

JV: Da ali to znači da niste saznali za sve ovo vreme ili nisu vam rekli.

Jednostavno nismo pričali o tome previše. Znam da taj status još uvek nije razrešen do kraja. Postoji problem sa upisom stranke u APR. Šta je tačno problem ne znam i nisam upućen.

JV: Sada kada ste van politike i imate neko političko iskustvo, kako vi vidite samu srpsku politiku iznutra?

Nalazimo se u jednoj jako nezgodnoj situaciji koja mene podseća na 99, 2000. godinu, gde imamo poziciju koja je izuzetno jaka, kontroliše medije, kontroliše sve ono što je bitno da bi očuvala vlast i imamo opoziciju koja je sitno iscepkana, podeljena i jako je teško da se sastavi. Najveći problem je ta neravnomerna zastupljenost u medijima. Na taj način, odnosno zbog toga uopšte nije lako opoziciji, bilo kojoj, da li je to DJB ili neka druga da predstavi svoj program na pravi način. I da to u toj formi stigne do građana. Zato što se često dešava i da stignemo do nekih medija, dokojih obično ne mogu pa se to obično iseče i promeni. Jako je nezgodna situacija, jako je teško delovati i treba da bude čovek jako, jako uporan da bi uspeo iz pozicije opozicije da stigne da ostvari rezultat.

JV: Da li mislite da je rešenje udruživanje opozicije?

Na žalost da. Zato što tu ima mnogo stranaka koje ne bi trebalo da postoje ili bi trebalo njihovi lideri da se povuku. Međutim došli smo do toga da je jedina potencijalna opcija da se nešto promeni zapravo udruživanje. To sada ja mislim ovako privatno. Problem je što tu treba da se izmešaju neki koji ne žele da se mešaju ali u tolikom smo blatu da morao to da probamo. Jer ne postoji drugo rešenje. Jedino da se SNS iznutra sam uruši, pitanje je da li će to da se desi.

JV: Da li ste nešto naučili od svojih političkih protivnika? Gledali ste predsednika Srbije, predsednika Vlade u Skupštini. Da li ste nešto naučili od Aleksandra Vučića primenjivo za politiku?

Od njega može dosta toga da se nauči kako možete da lako manipulišete masama. On je jedan sjajan marketinški mag i zato on i drži vlast. To nije za pohvalu. Ali je on naučio kako da osvaja izbore, on se time sve vreme bavi. Tako da je izuzetno vešt u tome. Ali ono što u tom slučaju trpi su rezultati. Nema pravih rezultata njihovog rada. Samim tim meni ništa ne znači što sam naučio kako da budem poput njega zato što je to pogrešan način da se radi. Možemo da vidimo kako neko može jako dobro da radi u oblasti marketinga i da dezavuiše građane a da nema rezultata i da on i dalje pobeđuje.

JV: On je takođe vratio mandat 2008. SRS-u pa je kasnije došlao dokle je došao. Tako da vidite li neki inspiraciju?

Ne, nikako ne bih hteo da se poredim ni na koji način, ni sa čim što ima bilo kakve veze sa Vučićem.

JV: I za kraj. Jedno pitanje, kako ste, njegovo ismevanje južnjačkog akcenta je bilo. Kako ste to doživeli?

Bio sam baš tog dana, bio sam tamo, čuo sam to. Mi sedimo blizu Boška Obradovića, tako da smo mi, on je bio tu i ja sam bio tu. To je bio dan kada je Vlada došla da odgovaraju na poslanička pitanja. Oni se uvek trude da to izbegnu, ako je to moguće. Ili da ne radimo četvrtkom ali je tada ipak morao da dođe. Boško Obradović ga je nešto pitao, Vučić ga je tu ispravio. Meni je to odmah zasmetalo. To je neprihvatljivo. On se kasnije izvinio u nekoj emisiji a mi smo u DJB kao odgovor na to snimili smo jedan kratak klip, gde sam baš ja pričao i gde sam upravo ja dao neki komentar da je to neprihvatljivo i da svako ima pravo da priča kako priča i jer mi smo došli u Skupštinu da predstavljamo svoj deo Srbije ili svoj grad i zaista bi bilo smeštno da ja dođem iz Niša i da pričam kao Beograđanin. Nikd neću tako da pričam jer to nisam ja. Mi smo to osudili, ima taj klip i dalje na YT. I zaista je bilo neprihvatljivo i nadam se da neće da se ponovi.

JV: I poslednje pitanje. Ko će se sada boriti protiv kesa u Skupštini?

Dobro pitanje. Ima naznaka, baš na poslednjem Odboru za zaštitu životne sredine da će to da se reši. Nažalost tek kada dođe krajnji rok, što je 31.12.2018. po nekoj naredbi EU. Ja se nadam da će to samo Ministarstvo za zaštitu životne sredine da konačno reši. Do tada ja sam ih staljno kljuckao tim pitanjem, evo i sada na zadnjoj sednici sam ih isto to pitao. Ja se nadam da će to konačno da dođe na dnevni red.

JV: Hvala vam gospodine Boškoviću.

Hvala i vama.

JV: Bila je ovo emisija 15 minuta a moje ime je Milan Zirojević.