Saša Janković

Gost: Saša Janković, lider Pokreta slobodnih građana.

Razgovor vodio: Milan Zirojević

---

JV: Od sukoba vlasti i opozicije u Srbiji jedino su zanimljiviji i sukobi u samoj opoziciji. Od zaštitnika građana do predsedničkog kandidata, do stalne mete tabloida, predsednik Pokreta slobodnih građana Saša Janković. Dobro došli.

Bolje vas našao.

JV: Pre 3 dana Dragan Marković Palma je u Nišu izjavio da Janković voli da puca iz njegovog pištolja i ubije čoveka, pa posle nije on. GospodineJankoviću dokle će se podgrevati ova priča?

Vlast u ovoj zemlji misli da može šta god hoće i da će to večno da traje. Da trenutno može šta god hoće, uništili su institucje, uništili su pravosuđe, uništili su policiju, uništili su javno mnjenje. I govore, kao što čujete, šta god hoće bez obzira na stvarnost, bez obzira na zakone. Ja ću naranvo tužiti Palmu, odnosno Dragana Markovića. Ali to ne može da traje u nedogled. O tome se radi, vratićemo institucije u ovoj zemlji, pre ili kasnije oni će odgovarati za sve stvari koje danas čine Srbiji. Koje čine ekonomski, koje čine politički, koje čine i ljudski.

JV: Da li mislite da ga je ponelo na samom stranačkom skupu ili je ovo ponovo podgrevanje priče da bi oštetili opoziciju, pred beogradske izbore?

Ne može da ponese čoveka. Da ga ponese, a ja sam relativno nov u politici pa me nikada nije ponelo da kažem tako nešto. Jasno je da se radi o uočenoj prilici i da se pukotina koja nastaje i koju mukotrpno prave proširi. Neko će verovatno posumnjati, neko će i poverovati, veliki broj neće ali činjenca je da nisma u pitanju ja, da nije u pitanju bol za mojim davno preminulim prijateljem, da nije u pitanju pokušaj da se ne kaže da je sadašnja vlast najbolja već da su svi ostali nikakvi i da nema drugog izbora za Srbiju nego da trpi ovo što sada trši, a to nije tačno.

JV: U Nišu je dosta turbulentna politička situacija. Pale se automobili, pominju se razne struje u vladajućoj stranci, pominju se čak i novi lokalni izbori u Nišu. Ne kasnite li sa formiranjem odbora u Nišu i ko su ljudi koji će formirati taj odbor u Nišu?

Mi ćemo do kraja ove godine formirati odbor, otvoriti kancelariju u Nišu. Ovo nisu normalipolitički uslovi, ljudi se plaše, ljudi se plaše sa razlogom. Pogledajte pale se automobili,neki govore da sami pale automobile, neki da im drugi pale, ljudi koji su na vlasti. Mi ne živimo u normalnom političkom sistemu, mi živimo u sistemu straha, ucena, pretnji, otpuštanja, korupcije. I prvi instinkt razumnih i pristojnih ljudi je da se sklone, da kažu šta mi ovo u životu treba, daj neka prođe. Samo se nadam da sve više njih razume da neće proći samo od sebe i da nema šta drugo da se čeka. Svaki dan nam je sve lošije. Postoje stvari, svakodnevno, one koje su donedavno bile nezamislive, nemamo šta da čekamo, samo od sebe se neće promeniti, tako mislim da ćemo relativno brzo, do kraja godine imati kancelariju u Nišu.

JV: Imate li imena ljudi koji će voditi odbore? Da li su to novi ljudi ili su bili već u strankama?

Što se tiče novih i starih ljudi, niti su svi koji su bili u strankama loši, niti su svi koji nikada nisu bili u strankama dobri. Ja prvi nikada nisam bio u stranci, to ne znači da sam po definiciji dobar i obrnuto. Lica pokreta bi trebalo u načelu činili ljudi koji nemaju prvenstveni indetitet u nekoj drugoj stranci ali to nije isključeno. Ne bih ja uzimao pravo, niti bilo ko iz Beograda da kaže članovima pokreta iz Niša ko misli, treba da daju veoma jak impuls ko treba među njima da bude.

JV: Sami će birati?

Oni će da daju predlog a predsedništvo pokreta će da odluči.

JV: Dokle se stiglo sa lokalnim odborima u Srbiji? Da li imate infrastrukturu, što vam se često zamera?

Po celoj Srbiji ne, imamo infrastrukturu u ⅔ Srbije, to su kancelarije u svim krajevima, od Vojvodine, Od Subotice, od Novog Sada, Šapca, uskoro ćemo otvoriti u Loznici, imamo kancelariju u Boru, imamo kancelariju u Kragujevcu, u Vranju, u Prokuplju, širom Srbije ali ne u svakom mestu. Još jednom ljudi osećaju realan, razuman strah i to je u stvari najveći problem. Ovde se suštinski ne radi više o politici već o borbi na život i smrt, već o tome da li ćete imati zapaljen auto, da li će vam kao jednom od naših članica kućni ljubimac ostati bez nogu. Da li će vam zapaliti auto, to su nepojmljive stvari. Srbija se suočava sa političkom krizom, Srbija je u ozbiljnoj civilizacijskoj i ljudskoj krizi.

JV: Još jedna lokalna tema ovde u Nišu, koja je prerasla u međunarodnu temu, to je Srpsko-Ruski humanitarni centar. Vi ste rekli da znate za neke čudne aktivnosti na niškom aerodromu i da znate da je Vučić obećao diplomatski status Rusima. Odakle vam te informacije, odakle znate?

To proizilazi iz svega što se dešava na včasti. Mi ne znamo kakv je trenutni status. Mi nemamo zašto se ne otvori na uvid javnosti šta je ono što je dogovoreno, šta je ono što nije dogovoreno. Šta je Nebojša Stefanović trebalo da potpiše kada je nedavno bio u Rusiji, pa ipak nije potpisao u poslednjem momentu. Odakle potreba da humanitarni centar ima status koji omogućava da nikakav organ Republike Srbije, ni carina, ni policija, ni bilo šta ima uvid u to šta ulazi i šta izlazi. to su neke od priča. Sa druge strane kada sam razgovarao sa jednom vašom koleginicom rekla je da oni traže oslobađanje od PDV-a. Naravno da bih ja, da sam u mogućnosti, odmah oslobodio od PDV-a, ne samo rusku humanitarnu pomoć već bilo čiju humanitarnu pomoć. Uključujući humanitarnu pomoć građana Srbije. I mi kada pomažemo jendu drugima plaćamo PDV što je besmisleno.

JV: Što znači, šta bi bila vaša odluka kada bi bili na mestu da odlučujete?

Odluka bi bila dajte da vidimo o čemu se radi i nema potrebe da se krije bilo šta. Ako je to humanitarni centar kao što s tvrdi, dajte da damo sve što može da se učini da olakša rad humantarnog centra. Ali bi morali da razjasnimo kakvi su to letovi bili sa tog aerodroma, šta se očekuje, zašto se toliko insistira, dajte da vidimo šta je dogovarano, šta je obećano.Jednostavno, sama tajnovitost tog posla.

JV: Amerikance tvrdo insitiraju da Rusi ne dobiju diplomatski status.

Koliko ja znam u ovoj zemlji bi trebalo vlast Republike Srbije da bude suverena i građani Republike Srbije. Mogu Amerikanci da insitiraju da Rusi ne dobiju, mogu Rusi da insitiraju da dobiju poenta je da imamo vlast koja će sama a ne da radi po diktatu jednih ili drugih. Da bi to moglo da se desi dajte da vidimo o čemu se radi, dajte da otvorimo karte ako je humanitarni centar dajte da pomognemo i uz svu moguću zahvalnost da pomognemo rad tog centra. Ako je nešto drugo legitimno je traćiti i sve drugo. Legitimno je tražiti vojnu bazu, legitimno je tražiti raketni centar, sve je legitimno tražiti. Onda Srbija treba da vidi da li je to u njenom interesu i da građani Srbije znaju šta se dešava.

JV: Pre nekoliko dana prijavili ste se, dobrovoljno, da ste organizovali protest Protiv diktature posle izjava ministra Stefanovića. rekli ste da ste to uradili zajedno sa Haradinajem i Sorošem, otkud u takvom društvu i pošto pretpostavljam da je u pitanju sarkazam i da li će građani razumeti taj sarkazam?

Nemojte da podcenjujemo građane. Nemojte i vi to sigurno ne radite, kao ni ja. Da mislim da neće razumeti ne bih to rekao. Što se tog sarkazma tiče, građani su bombardovani time da su to istaknuti kritičari vlasti, da su to Haradinajevi Srbi, pa da je Soroš taj koji finansira rušenje vlasti u Srbiji, da je to najveći neprijatelj slobode i Srbije. I onda vidimo da Aleksandar Vučić se sastaje sa Džordžom Sorošem i prima njegovog sina u Srbiju i vidimo da SNS pravi koaliciju sa Ramušem Haradinajem, koga je ova država stavlja na poternicu zbog sumnje na ratne zločine i proizvede Ramuša Haradinaja u predsednika vlade u Prištini. Zbog toga ta ironija. Jedna mnogo strašnija stvar je da građani u Srbiji nemaju više Ustavom garantovano pravo na okupljanje. Građani su se okupili nakon predsedničkih izbora, pre svega mladi, najviše je bilo mladih studenata i protestvovali protiv diktature. Kao što ja odavno pričam da u Srbiji postoji diktatura, prikrivena ali diktatura, puzajuća ali diktatura. Čak je tada Aleksandar Vučić govorio neka ih, neka demonstriraju ovo je slobodna zemlja a sada 2 po 2 studenta. Ne svi odjednom, nego 2 po 2 bivaju pozvani na sud, MUP ih optužuje da su protivzakonito organizovali proteste studenti prvo Gavrilo i Pavle sa FDU, a sada Tijana i Igor, ako se ne varam, sa Fakulteta političkih nauka idu na sud. Ovo naša generacija treba da reši. Izvinite moram da dovršim, studenti su ozbiljni, odrasli ljudi već ali ne treba da ostavimo najmljađim punoletnim ljudima i mladim generacijama da reše ovaj problem. Moramo da stanemo u zaštitu i prava svih da se bore za slobodu. Mi smo napravili, ne samo ja, 150 ljudi je potpisalo priznanje a ja sam rekao da priznajem da sam organizovao. dao svoje podatke i rekao ajde sudite meni. Za to što tražim slobodu u Srbiji, za to što tražim pravo na okupljanje, za to što tražim prava na fer i slobodne izbore, za to što volim svoju zemljui nedam da je niko gazi. Ako je do suda presudite.

JV: Jedan detalj oko tih protesta protiv diktature jeste izjava Dušana Tiodorovića, bivšeg člana vašeg pokreta, koji kaže da ga je otreznilo to što ste vi rekli: “Bilo bi dobro da organizujemo veliki miting na Trgu Republike pa da tražimo od Vučića da meni poveri mandat za sastav Vlade”. Da li ste vi ovo izjavili?

Ja više ulazak u tu vrstu objašnjavanja u tu vrastu razjašnjavanja konteksta, u tu vrstu razjašnjavanja momenta, u vrstu razjašnjavanja privatnog predloga, ideja, sugestija zaista mislim da je to besmisleno. Ko je kome šta rekao, u kom momentu, na koji način, da li je to bilo ovako ili onako, to ne treba da bude domen ozbijnog političkog razgovora.

JV: Ovo nije bilo zvanično na partijskim organima?

Naravno da nije bilo, nikada takav predlog zvanično nije postojao, postojale su različite mogućnosti, različita razmišljanja svakog od nas šta se može uraditi, na koji način se mogu kanalisati, na koji način se može postaviti zahtev koji ima političku težinu a koji bi nekog saterao u ćošak. U razgovoru ljudi iznose najrazličitije ideje. Još jednom, niti je kontekst takav kako sada izgleda da jeste, niti je to do kraja, to je besmosleno. Ajde da vidimo šta svako od nas radi.

JV: Da li je to nerealno?

Ako je to ideja pa naravno da je nerealno. I naravno da ALeksandar Vučić tako nešto ne bi prihvatio. Sećate se da su bili protesti koji u jednom trenutku nisu imali jasno definisan cilj. Da li je moguće razmišljati, kao što smo svi razmišljali koji su to elementi koji mogu da sateraju u ćošak Aleksandra Vučića. Ne zaboravite Aleksandar Vučić je sa realno između 25 i 30% glasova u Srbiji uzeo apsolutnu vlast, sve institucije, izvršnu i zakonodavnu, sudsku vlast. Nema ni jedne vrste organa vlasti u Srbiji koja trenutno nije pod čizmom napredne stranke. To je nedopustivo. I to mora da se jano kaže i da se pokaže da u Srbiji neko ko ima 25 ili 30% glasova građana Srbije drži celu vlast ili da se kaže to ne sme da bude tako.

JV: Jedan od onih koji su otišli iz pokreta je i Srđan Škoro koji kaže da ste vi postali jedan čovek koji se pita za sve. Da li ima demokratije u vašem pokretu i kako komentarišete odlaske iz pokreta ljudi iz apela 100 i iz originalnog predsedništva?

Ja im želim sve najbolje u njihovom daljem radu. Oni imaju, kao što vidite mogućnost da iznose i iznosili su u pokreti i iznose i sada svoje zamerke. Ja sam im zahvalan na tim zamerkama, sve ih rado saslušam ali pokret vodi svoj život, u pokretu postoje organi koji odlučuju, koji rade, ne možemo se svi pronaći u svemu. Još jednom im želim sve najbolje u njihovom daljem radu, naravno da su to kvalitetni, uspešni ljudi koji će dati svoj doprinos na jedan ili na drugi način.

JV: Da li mislite da je neko možda iz interesa izašao?

Ne bih razmišljao, uopšte ne bih razmišljao o tome, ja mislim da su to kvalitetni, ozbiljni ljudi koji će naći način da kanališu energiju koju imaju. Nisu kao pravi kanal našli PSG, u PSG-u postoje 100.000 drugih ljudi, meni je žao zbog svakog odlaska, zbog svakog čoveka. To je pokret, nema monopol nad političkim životom u Srbiji. Na svu sreću oni mogu da se organizuju sami, mogu da se priključe nekoj drugoj organizaciji, bitno je da ni jedan jedini glas ne bude izgubljen da bi što pre Srbija čizmu sa tebe.

JV: Možemo li da razrešimo tu dilemu i među vašim bivšim članovima i opozicionoj sceni koja je formalna ili neformalna uloga Slavice Janković u PSG-u?

Slavica Janković je moja supruga, pre svega, lično. A u PSG-u bila je jedna od osnivača i radnik. Nikada nije imala funkciju, niti iko od nas ima nešto što se može upodobiti sa funkcijama, nikada nije bila član ni jendog organa. Radila je kao i drugi što su radili, koliko god su mogli. Od operativnih stvari, čišćenja toaleta kada svi odu a davala je sve od sebe i već 2 meseca nije u porkretu, upravo da ne bi davala povoda za zlonamerne tumačenja.

JV: A kako komentarišete da je imala preveliki neformalni uticaj?

Ne komentarišem. Srbija ima najmanji BDP, u Srbiji su najmanje plate, u Srbiji predstavnici vlasti poručuju da su drugi ljudi ubijali, u Srbiji je nezaposlenost raste samo statistički tako što su proglasili da svako ko bilo šta radi u nekom mesecu i primi novčanu ili nenovčanu naknadu za to je zaposlen. Mislim da je krajnja banalizacija svega pričati o mojoj supruzi. Bez obzira na to koliko ona imala ili nemala volju da utiče na politički život u Srbiji. Još jednom, ona nije političar, ne bavi se politikom, ona je sloboni građanin, kao što smo i svi mi. Na žalost zbog toga što je moja supruga mora da stane.

JV: U redu. Gospodine Jankoviću zašto zapad podržava Vučića i da li vi možete da ponudite nešto više zapadu?

Ne ja ne mogu da ponudim ništa više zapadu, ja mogu da ponudim Srbiji više. Zapad podržava Vučića zato što je on postao moćan. A postao je moćan ne tako što je nešto napravio u Srbiji, nego što je uništio sve drugo što može da bude alternativa. Napravio je situaciju da strahuju od scenarija iz severne Afrike, da vi sklonite diktatora ali da posle njega nema nikog ko može ozbiljno da organizuje vlast u zemlji i onda nastaje haos. On je toga svestan i uništava kao što vidite. Pokušava da uništi svaku alternativu. Zašto je toliko veliki napad. Ne tvrdim da su svi deo takvog organizovanog napada ali je stvorena klima napada na PSG zato što smo postali ozbiljna alternativa. Ono što možemo, znamo, umemo, postoji iza nas neki rezultat, Srbija nije osuđena na ovakvu vlast. A ono što je u najvećem interesu Srbije, biće i u najvećem interesu zapada i u najvećem interesu istoka. Srbija može da bude zaista stabilna zemlja, zaista uspešna zemlja, zaista i oslonac i drugim zemljama tek kada prestanemo da konfliktima pravimo od sebe bitan faktor.

JV: Da li podržavate zahteve grupe za slobodu medija? I kako biste vi uredili medijsku scenu po dolasku na vlast? Šta bi se desilo sa TV Pink?

Ako pogledate moje izveštaje još kao Zaštitnika građana, ovo nije politička star. Sloboda medija je ljudsko pravo. Građani Srbije imaju pravo na slobodne medije i na informisanje koje je objektivno a to može samo preko slobodnih medija. to nije politika. To je jedan od temelja demokratije u zemlji. Nije problem sloboda medija loših zakona, problem slobode medija su ljudi koji ne žele da slovo zakona sprovode. Pišu jedno, rade drugo i misle treće i stavljaju u džep četvrto. Mi možemo amo da prestanemo da jurimo sopstveni rep i da kažemo ajde da kao ljude na vlasti dovodimo one koji zaista hoće slobodu medija, koji zaista hoće da sprovode zakone. Kada se radi medijski konkurs neće da daju lažnim medijima koje su formirali ljudi iz PSG pare, nego koji hoće da daju novac medijima koji će imati kritički osvrt na vlast, da vlast bude bolja. Vlasti treba kritika da bi bila bolja.

JV: Šta bi se konkretno desilo sa tabloidima i televizijom Pink?

Samo ono što postoji u zakonima a ne funkcioniše, odgovornost. Jel ste napisali da je Saša Janković ubica? Jeste. Saša Janković vas je tužio? Jeste. Vi ćete da idete na sud, kao što u zakonu piše i postupak neće trajati godinu dana, godinu dana traje kada sam tužio Informer i Vojislava Šešelja zbog toga što su napisali i nema ni izbliza ishoda. Kada je nedeljnik NIN stavio Ko je glavni fantom u Srbiji pa Nebojšu stefanovića za 3 meseca je došla presuda i nakon toga za mesec dana drugostepena presuda. Samo će sistem funkcionisati. Neće Saša Janković da uređuje medije i da odlučuje da li će da postoji Pink ili ne postoji. Ali ako Pink objavljuje to što objavljuje onda će morati da odgovara za to. Ništa manje i ništa više od toga.

JV: Ta tabloidizacija medijske scene nije u vremenu ove vlasti, postojala je i ranije. Vaš, najverovatnije kandidat za gradonačelnika, Dragan Đilas je bio vlasnik tabloida. Kako mislite sa ”starim ljudima” u novu borbu za obaranje vlasti?

Kao što sam rekao, niti su svi stari loši, niti su svi novi dobri. Sasvim sigurno oni koji su imali loše rezultate ili su radili pogrešne stvari u nekim oblastima javnog, državnog života, neće biti ti koji će imati odlučnu reč u tim oblastima, sasvim sigurno. Dragan Đilas je imao izuzetne rezlutate u nekim oblastima rada Beograda, neke oblasti nisu išle tako sjajno, ono što sam primetio u ragovorima sa njim da je svestan svojih grešaka i da je apsolutno spreman da te greške koriguje. Ne samo on, nego da i drugo rade mnogo bolje nego što on zna.

JV: Zašto vi niste bili kandidat za gradonačelnika?

Zato što vo nije pijaca na kojoj daj šta daš. Ja znam neke stvari da radim, može da se uči mnogo toga. Svaki posao odgovoran, proečno inteligentan, uporan čovek može da nauči. Ja se zaista ne bih učio na gradu od 2.000.000 ljudi. Ja se nikada nisam bavio gradskom infrastrukturom, ja se zaista nikada nisam bavio komunalnim temama. To ne znači da su one manje značajne ali jednostavno bavio sam se nečim drugim, bavio sam se organizacijom države. Bavio sam se pravima građana u državi, bavio sam se odnosom između vlasti i građana i to je ono gde ja treba da dam najviše. Neko drugi zna više, nije ovo daj šta daš. Dajte da oni koji najviše znaju o nekom poslu urade najviše što je moguće jer Srbija i građani nemaju vremena za čekanje.

JV: Situacija na opozicionoj sceni deluje nekad dosta haotično. Neki optimisti kažu da je tako bilo i 2000. godine kada se DOS nije formirao, kada su bili veliki sukobi u opoziciji, pa je vlast pala za 6 meseci posle toga. Da li ste vi takav optimista?

Popularno je sada kritikovati opoziciju, to je jako lako. Neće vas niko ptpustiti, neće vas niko popreko gledati i neće vam biti zapaljen auto. Ima puno stvari koje se mogu zameriti i to onako zvuči jako lako. Dovedite mi opoziciju iz Engleske, Francuske, Norveške, Danske, Švedske i stavite u ove uslove. Da nema pristup nacionalnim medijima. Da nema pristup finansiranju, da nema pristup istini, da nema pristup građanima, da je svakodnevno satanizovana na najgori mogući način, da se u nju ubacuje toliko otrova, laži. Da ljudi jednostavno pucaju i kada nema suštinskog razloga za to. Dovedite mi iz bilo koje zemlje ljude u ove uslove i videćete da je naša opozicija izuzetno stabilna, izuzetno posvećena i izuzetno uporna. Mi ne odustajemo. Moguće je i desiće se, SNS ne može doveka ovo raditi ovo što danas radi, tu smo i nećemo se skloniti.

JV: Probili smo termin, završavamo. Poslednje pitanje, može li Saša Janković bez tvitera?

Treba li Saša Janković bez tvitera. To je popularno, skloni se sa tvitera. To je najveći kanal komunikacije koji imam. 180.000 pratilaca, je naveći kanal koji imam. Kada ste me zadnji put videli na RTS-u. Sasvim sigurno da neki od tvitova koji sam napisao niti su službeni, niti su državnički, jesnostavno su stanje svesti u kome se nalazim i za koje milslim i da se Srbija nalazi. Čuveni tvit sa grćenjem. Pa ko u Srbiji nije zgrčen i besan. Ja sesam, iskreno jesam. Ja sam to napisao i ako me to čini lošim političarem, šta da radim takav sam.

JV: Neki kažu da bi to vreme trebali da više potrošite na spartanje po Srbiji?

Ja sa danas u Nišu, juče sam bio u sremskoj Mitrovici, prekosutra idem dalje. Svaki dan idem dalje. To što putujem dok radim, dok pišem, dok pauziram, koristim priliku da komuniciram sa drugim ljudima od kojih me neki kritikuju, neki hvale, neki daju sjajne ideje, neki nešto zameraju, to je najveći način komunikacije koji imam. Ja ne mislim da treba da se politika svede na hladnu, profesionalnu interesnu delatnost. Ja sam čovek, politikom se bavim radi ljudi. To ne znači da se politika vodi emocijama, ali još jendom taj čuveni tvit, da Srbija je po mom dubokom uverenju zgrčena i uplašena. I treba da se prenemo iz ovog magnovenja, da se probudimo i da budemo svoji, nismo osuđeni na ovu vrstu pritiska i ovakvog života.

JV: Hvala vam gospodine Jankoviću.

Hvala vama.

JV: Gledali ste emisiju 15 minuta, moje ime je Milan Zirojević.