Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

14:12, 23. 10. 2018.

Spasoje Milovanović

Gost: Spasoje Milovanović, direktor Narodnog pozorišta Niš

Razgovor vodio: Milan Zirojević


JV: Niško Narodno pozorište konačno je dobilo novog direktora. Zadatak da provetri Grad Niš i nišku pozorišnu scenu preuzeo je na sebe dramaturg Spasoje Ž Milovanović. O planovima i namerama govorimo upravo sa novim direktorom. Dobar dan gospodine Milovanoviću.

Dobar dan.

JV: Zašto ste hteli da budete direktor Narodnog pozorišta?

Iz jednog prostog razloga. Mislim da je previpe jaka ta konstatacija da provetrim, nekako zvuči i suviše snažno. Ja već dugi niz godina sarađujem sa Narodnim pozorištem Niš i dugi niz godina pratim rad Narodnog pozorišta Niš, bilo kao teatrolog, bilo kao kritičar, bilo kao čovek koji je sarađivao na raznim projektima sa pozorištem.

JV: Radili ste Konstantina, radili ste 1915.

Da radio sam čuvenog Konstantina, 1915. na ovaj ili na onaj način sam bio povezan sa glumcima Narodnog pozorišta Niš, koji su radili na projektima gde sam ja bio dramaturg. Na primer Cicmilović u Put oko sveta u Kruševačkom pozorištu. Čitav niz projekata, predstava, okruglih stolova, festivala gde smo se susretali kao kolege. Ovoga puta sam ovde u ulozi direktora Narodnog pozorišta, zašto? Iz jednog prostog razloga, zato što verujem da Narodno pozorište Niš i Grad Niš jesu ona sredina gde ja mogu da pokažem svoj maksimum, odnosno da dam svoj maksimu na temu pozoršta, pozorišne organizacije i pozorišne umetnosti. Grad Niš je 2. ili 3. grad po veličini u državi Srbiji. Narodno pozorište Niš je pozorište sa bogatom tradicijom, sa velikom istorijom, sa respektabilnim budžetom koji može da se takmiči sa beogradskim pozorištima. Sve predispozicije da ja kao umetnik mogu da se iskažem. U ovom slučaju u ulozi direktora. Ja dolazim iz pozorišnog sveta, vraćam se u pozorišni svet, živim u pozorišnom svetu, uloga direktora je samo još jedan vid umetničkog angažmana.

JV: U vašim planovima piše, govorite o Nišu kao o rezervnoj prestonici.

To je iz istorije. Kada god je bila gužva u Beogradu i kada god je neko imao aspiracije prema Srbiji nekako se prestonica povlačila u Niš.

JV: Da li Niš može da postane pozorišna prestonica?

Ja je ne bih nazvao rezervna pozorišna prestonica zato što smatram da Niš je sredina koja treba da bude izjednačena sa pozorišnom prestonicom koja je u ovom slučaju Beograd. Treći ugao u tom trouglu pozorišnih sredina kao što su Beograd, Novi Sad i Niš.

JV: Jedna ideja, to je vaša ideja, priča se o tome o pozorišnom festivalu koji dolazi u Niš.

To je jedna zanimljiva situacija. Ja sam potpuno oduševljen kako smo pokrenuli tu ideju. Kada sam postao direktor Narodnog pozorišta ovde u Niš, po logici stvari sam otišao da se upoznam sa Gradonačelnikom da mu se predstavim ko sam, da mu se zahvalim zato što je Grad Niš dozvolio da ja budem na čelu Narodnog pozorišta i u tom jednom razgovoru Gradonačelnik sam je rekao da želi pozorišni festoval. Ja sam već imao spreman koncept, sa idejom da u nekom trenutku se obraitm upravi Niša i da zamolim da nam se dozvoli da napravimo festival. Ta inicijativa koja je potekla od Gradonačenika, je samo olakšala put i otvorila mogućnosti da se to ubrza i da se to pokrene. Mi smo već krenuli u proceduru pravljenja pozorišnog festivala Teatar na raskršću internacionalnog karaktera koji treba da okupi sve države Balkana, pre svega Balkana, zato se i zove teatar na raskršću, zato što je Balkan na raskršću, zato što je Niš na raskršću. I zato što je pozorište uvek prizma koja propušta razne društvene, ovakve ili onakve probleme. Mi smo se sada pokrenuli i ušli smo u proceduru, napravili smo savet festivala, kada dobijemo zvaničnu neophodnu papirologiju ali smo kontaktirali sve kolege koje želimo da budu u savetu festivala, da daju svoj pristanak. Naravno, svi su pristali i to je po službenoj dužnosti, pre svega Gradonačelnik Niša.

JV: Govorite o savetu festivala?

Da o savetu festivala.Tu je gospodin Nebojša Bradić, reditelj, glavni i odgovorni urednik RTS-a, bivši ministar, čovek sa bogatim iskustvom. Saša Milosavljević, jedan od najznačajnijih pozorišnih kritičara, teatrologa Srbije. Darko Lukić iz Zagreba, Trajče Kacarov i Zoran Ljutko iz Makedonije, jedan internacionalni savet. Tu su Dejan Stoiljković iz Niš, Dejan Petković iz Niša, Kokan Mladenović kao savetodavni savetodavac zato što on još uvek želi da se takmiči, ne želi da bude u savetu. Jer bi bio uskraćen da se njegove predstave pojavljuju. Branislava Ilić, ja ne nadam da će ona da da svoj pristanak, konačno.

JV: To su ljudi koji su uključeni u organizaciju i savet. Možemo da prođemo malo o konceptu. Kada je to planirano? Da li je to takmičarski festival?

To bi trebalo da bude takmičarski festival, vezaće se za dan pozorišta, trebalo bi da krene 12. marta, dan pozorišta je 11. mart i naša premijera jesu uvod u sam festival. Imaće 7 tkmičarskih predstava, 8 je u čast nagrađenih. Dodeljivaće se nagrade kao i na svakom drugom festivalu i nadam se uz punu podršku pre svega medija i naravno publike i Grada Niša.

JV: Biće 7 dana. Koliko festival finansijski košta, da li ste prošli konstrukciju? Koliko će sve to da košta?

Imamo neku načelnu cifru, još uvek ne bih da baratam konačnim ciframa, dok se sve to ne slegne, dok se ne napravi konačna konstrukcija. Ne bih da baratam sa ciframa, jel su ljudi škakljivi kada krene da se priča o novcu.

JV: Ali vole i transparentnost.

Vole i transparentnost, svakako. Onog trenutka kada se bude usvojio budžet izaćićemo, na kraju krajeva konferencija za štampu i svaki dokument. Ja nemam nikakav problem u životu a sve što se traži od mene, na kraju krajeva dugi niz godina sam radio kao novinar i želim da imam sve informacije. Svaki podatak ali vas molim da samo da kada završimo konačnu konstrukciju da kažemo koliko će to da košta.

JV: Koje su lokacije? Da li će biti u pozorištu?

Da u pozorištu. Obzirom da je to kasna zima, rano proleće, pozorišna zgrada je ta. Samo u nekim vanrednim situacijama ako predstva koja dolazi zahteva neki veći prostor, bolju opremljenost možemo da se izmestimo. Osnovna ideja je da bude u pozorištu.

JV: Pretpostavljam da znate i selektore, znate li ko će to biti?

Još uvek ne. Još uvek nije došlo do zasedanja saveta, ovo su sve početni koraci, pre svega Grad Niš, odnosno Skupština grada Niša treba da to verifikuje, treba da nam da zeleno svetlo, treba da vidimo da li imamo novca to ili nemamo, da bismo uopšte krenuli u tu proceduru. Ja se iskreno nadam da onog trenutka kada nam Grad Niš da zeleno svetlo da će tu da se uključi Ministarstvo kulture republike Srbije, da će oni prepoznati interes da prepoznaju jedan takav festival. Jer na prostoru Srbije mi nemamo festival internacionalnog tipa.

JV: To sam hteo da pitam. Šta donosi? Imamo dosta festivala u Srbiji pozoripnih i raznih drugih. Šta je ovde novo, šta donosi?

Pre svega i tu je Gradonačelnik potpuno u pravu, time se završava festivalski život grada Niša, dobija svoju pozorišnu liniju ili pozorišni put. Jer imamo Nišvil, imamo Filmske svečanosti, imamo kamernu muziku, odnosno klasičnu muziku. Imamo festivale u Nišu nedostaje nam taj pozorišni festival. Time bi se Niš mapirao kao ozbiljan grad sa ozbiljnim pretenzijama da animira sve sredine koje se tretiraju kao Balkan da dođu u Niš.

JV: Pomenuli ste nekoliko puta i Gradonačelnika i politiku, to je uvek pitanje kada se kadrira u kulturi, čiji je čovek Spasoje Milovanović?

Pozorišni, najtačniji. Ja imam tu sreću, zaista i tu sam prezahvalan i jedva čekam tu skupštinu kada će mi se dati prilika da se zahvalim svim odbornicima Grada Niša da su zaprvo svi glasali za mene. Retko kada se dogodi da baš svi odbornici opozicije i pozicija glasaju za nekog. Ja sam zahvalan ali u isto vreme me to i obavezuje da radim zaista za pozorišnu umetnost. Dnevna politika oa prođe i dođe. I uvek čovek mora da sarađuje sa upravom jednog grada. Ovo je zaista srećna okolnost, ja sam za sada prezadovoljan i prezahvalan na koji način uprava grada Niša pomaže samo pozorište.

JV: Upavo o tim planovima, pričali smo o ovom festivalu. Šta su planovi za ovu sezonu? Vi ste u vašem planu naveli dosta ambicija i ambiciozna imena.

Krećemo 7. septembra, u petak kreće nam predstava Slikarke, radni naslov je Ruke. To je predstava koja je podržana od strane Ministarstva kulture republike Srbije, režiju potpisuje Stevan Bodroža, premijera je zakazana za 13. oktobar. 16. oktobra krećemo da radimo predstavu Limunacija po tekstu Duška Kovačevića u režiji Nebojše Bradića, premijera je zakazana za 1. decembar. 15. decembra Tanja Mandić Rigonat kreće da radi Putujuće pozorište Šopalović, premijera je zakazana za 11. mart za dan pozorišta. 31. marta Jug Radivojević kreće da radi Prosjačku operu Vladislava Havela, premijera je zakazana za 11. maj. Nakon toga, još uvek smo u pregovorima, iskreno se nadam da će Nišvil i Narodno pozorište Niš napraviti koprodukciju, da li će još neko da nam se priključi, još uvek smo u procesu pregovaranja. Da imamo predstavu sa kojom i Narodno pozorište Niš i samim tim i sredina kao što je naš grad, ja se prosto smatram da tamo gde radim da je to naš grad, da ćemo moći da se pojavimo i na Nišvilu. Kasnije da ta predstava bude na redovnom repertoaru pozorišta.

JV: Vi ste pominjali imena Egona Savina, Kokana Mladenovića, Boris Lješević. Koliko je realno oni a budu tu i pitao bih vas još jednom, znam, čuo sam za vašu ideju da Srđan Dragojević režira po prvi put?

Ne Srđan Dragojević. To je možda neka pogrešna interpretacija. Ali bih voleo da, ako bi Srđan Dragojević želeo, da se pojavi da režira oberčke bi prihvatio. Svi oni su vrlo zainteresovani, ja sam sve njih već kontaktirao i iamam sastanak sa Egonom Savinom krajem meseca, pošto su oni svi veliki reditelji i njihovi termini su poprilično zauzeti. Ja se iskreno nadam da ćemo uspeti da napravimo dogovor da se Egon Savin početkom sledeće sezone, odnosno septembar sledeće godine i da će raditi predstavu ovde.

JV: Kako ste zadovoljni onim što ste zatekli? Kako ste zadovoljni glumačkim ansamblom?

Ja sve njih odlično poznajem i svi oni mene odlično poznaju, odavno. Ja mogu samo da iskažem reči hvale za svakog od njih. Kao i svako pozorište i ovo pozorište ima svoje uspone i padove. To sam isto nedavno pričao. U pozorište čovek uvek uđe sa idejom da će da napravi remek delo. Niko ne ulazi sa idejom ajde da otaljam posao.

JV: Vi ste rekl da ćete zabraniti tezgaroške predstave.

Tezgaroške predstave u smislu predstave koje idu, koje podilaze niskom ukusu. Ja nemam ništa protiv i danas smo imali sastanak kolektiva gde sam ponovio svim kolegama da želim da podržim i insistiraću kod upravnog odbora da podržimo predstave u samostalnim produkcijama. Ali isto tako želim te predstave, pre nego što se pojave na sceni Narodnog pozorišta prođu jedan filter sastaveljen od samih radnika i predstavnika umetničkog dela pozorišta, da vidimo da li to prosto zaslužuje da se pojavi na sceni. Te samostalene produkcije i te inicijative glumaca ili saradnika uvek treba podržati. Samo da se pronađe model da i pozorište bude zadovoljno i da oni budu zadovoljni, da nemamo nikakvih problema. Niti da to ugrožava redovan repertoar niti da se oni osećaju skrajnuti.

JV: Da li planirate obnovu glumačkog ansambla? Imate problem sa sistematizacijom, ne možete da zapošljavate nove.

Ne može. Javni sektor još uvek ima zabranu zapošljavanja, to se odnosi i na kulturu.

JV: To je dosta čudno.

Čudno ili ne, tu imate jedan, imate gomilu paradoksa koji se provlače kroz istoriju. Mi smo imali jedan period u razvoju srpskog pozorišta gde su glumci bili primljeni na po 4 godine. Pa je otprilike bilo kada dođe novi direktor on pravi ansambl prema svom nahođenju, prema svojoj ideji na 4 godine. Kada se završi taj mandat ko ne zadovoljava odlazi u drugo pozorište. Onda je došao onaj period socijalističkog samoupravljanja kada su svi bili primljeni za stalno. Pa onda imate situaciju da neko u ansamblu ne igra zato što ga niko neće a on je primljen, pa je tu nastao jedan koloplet svega i svačega. I sada je država pokušavajući da koliko toliko uredi finansije i da napravi neku stvarnu sistemtizaciju zabranila to zapošljavanje. Opet imamo prostora da angažujemo ljude po ugovorima, da s eprosto nekako osvežava ansambl novom krvlju. Plan postoji, ideja posotji, uvek imamo jedan probni period da vidimo da li će novi glumac ili glumica koji dođu mogu da se naviknu na naš način rada. Da li zadovoljavaju ili ne zadovoljavaju. Na kraju krajeva šta će država tu da uradi, da li će da nam dozvoli, a nas malo relaksira i kaže ajde sada primite dvoje, troje, dajte vidite šta možete da uradite.

JV: To je pitanje vezano za glumce. Pitanje vezano za to kako ste zadovoljni izgledom pozorišta, unutrašnjim, odnosno tehnikom i performansama?

Za sada je sve ok. Krenuli smo da to malo uređujemo, sređujemo onoliko koliko imamo sredstava u ovom trenutku. Pravimo planove šta ćemo za sledeću godinu, da probamo da obezbedimo novac, to su takozvane kapitalne investicije. Pa nam treba novo ozvučenje, kolege su, pe nego što sam ja stigao obnovile tonsku kabinu, malo su popravile svetla. Kao i u svako preduzeću koje zavisi od ovoga ili onoga uvek moramo a se trudimo da pronađemo način na koji ćemo sve to da uradimo da nam bude bolje. A imamo sve predispzicije, predivnu zgradu, na predivnom mestu imamo pravu pozorišnu zgradu, koja je projektovana tako da je sve tu na svom mestu.

JV: Vi ste govorili u svom planu o saradnji sa privatnim kapitalom. Da li se to odnosi na sponzorstva ili na šta se odnosi? Vezano za to da li ste uopšte zadovoljni koliko grad izdvaja za kulturu i za pozorište?

Vrlo sam zadovoljan, iskren da budem. U poređenju sa ostalim pozorištima izvan Beograda, Grad Niš aista vodi računa o kulturi a posebno o Narodnom pozorištu Niš.

JV: Da li će to biti dovoljno za planove i ambicije?

Za sada je, naravno potrudićemo se kao i svi da iskukamo još koji dinar za nas, koliko je to moguće i ako je moguće. To opet zavisi ne samo od nas, nego i od ostalih firmi koje borave i rade u gradu a pripadaju tom javnom sektoru. Za sada je sve u redu. Trudićemo se da se ti naši sopstveni prihodi povećaju, pre svega mislim na prodaju karata. Već smo uspostavili kontakte sa Filim Morisom, sa NIS-om, sa nizom privatnog sektora, kako vi to kažete, koji su raspoloženi da nam pomognu. Da li će to da bude u novcu, kao dotacija ili će to da bude da nam nabave reflektore ili da nam daju farbu da ofarbamo scenu, videćemo.

JV: Vezano za privlačenje publike tu je i jedna nova ideja vezano za poeziju u pozorištu. O čemu se tu radi?

Mi ćemo da krenemo svakog poslednjeg ponedeljka u mesecu imaćemo čitanje pojezije. Gde će glumci Narodnog pozorišta Niš čitati pojeziju po svom izboru. Zašto, zato što ne verujem da svakog dana čovek ima priliku da čuje ozbiljnog glumca kako čita pojeziju koju voli, kojoj se divi, koju želi da prestavi publici. Na taj način zapravo želimo da pokažemo ljudima da pozorište nije samo scena, već da je pozorište jedan živ organizam koji se sastoji i od čitanje pojezije. Pa ćemo imati i dane monodrame, dane monologa. Ono što me je takođe obradovalo jeste spremnost Radio Beograda 2 program da uključi Narodno pozorište Niš u tu njihovu akciju pojezije uživo, koja ide na Kolarcu. Gde najveći pesnici države Srbije govore svoje stihove. Pa je Radoman Kanjevac takođe rekao da želi da se pojavi u Nišu i da smatra da je Niš ta sredina koja može toplo da dočeka i da uživa u stihovima najvećeg pesnika. Između ostalih i Čarls Simić je jedan od naših gostiju, nadamo se da će tu i Ljuba Simović da se pojavi, Milena Marković. Čitav niz najznačajnijih pesnika koji će biti gosti Narodnog pozorišta Niš i grada Niša.

JV: Šarls Simić je planiran da bude gost?

Ja se iskreno nadam da ćemo uspeti to da izvedemo. Jer treba da gostuje u Beogradu i onda je bio dogovor da se pojavi ovde.

JV: Kada?

Juče smo Kanjevac i ja pričali o tome, ja se iskreno nadam da ćemo uspeti vrlo brzo da to realizujemo.

JV: O niškim piscima, to je jedan od vaših planova, šta ste mislili na veću pažnju niškim piscima? Da li će biti neki konkursi ili ćete uzimati?

Konkursi svakako. Vrata Narodnog pozorišta Niš su uvek otvorena za svaku dobru ideju. Srećna okolnost je a ja poznajem većinu, barem iz tog pozorišnog sveta pisaca koji žive u Nišu. Dejan Stoiljković, Dejan Petković, Stamen Milovanović, Nebošja Ozimić ljudi koji postoje mapirani kao dramski pisci, Magični Ćira na kraju krajeva. Ne samo oni, nego generalno pozivam svw ljude koji žive i rade u Nišu, koji žele da se promovišu da se pojave u Narodnom pozorištu i da kažu imamo ovaj projekat. Da li će taj projekat da prođe zavisi od nekih naših planova, koncepata ili neće da prođe. Svakako želim da Narodno pozorište Niš bude i odskočna daska ili makar filter kroz koji će ti ljudi da prođu i da dalje idu svojim putem.

JV: Rekli ste da ste otvoreni za sve ideje, šta ako vam Oliver Frljić ponudi predstavu o Aleksandru Vučiću?

Neka ponudi, nemam ništa protiv. Oliver Frljić je moj dobar poznanik, često se ne slažem sa njim i često, čak mi je u jednom trenutku kada je radio prestavu Turbofolk, kada sam prvi put gledao njegovu predstavu, je bio izgovorio neki srpski nacionalista me je nešto prozivao na Sterijinom pozorju, da bi ga ja zvao posle par meseci ajde da uradimo intervju za 3 program Radio Beograda. Zato što smatram da takva rsta prestave, ta vrsta pravokacije treba da postoji.

JV: Znači moguće je. Njemu nisu prihvatili predstavu nigde, taj projekat.

Uvek postoji prvi put. Ne radi se samo tu o ideji. Sada Aleksandar Vučić pa mi sada treba a padnemo u nesvest zato što se predstava zove Aleksandar Vučić, pa šta će ovaj Frlić da uradi ili ne. Produkcija nije samo naslov. Produkcija je ono koliko košta to što ti hoćeš da radiš. Ako mi kažeš 30.000 evra, izvini idi na drugo mesto, neka si 100 puta Oliver Frljić.

JV: To je pitanje vezano za savremeni tekst. Zašto se često beži u klasike a nema savremenog teksta i savremene drame? Zašto više nema subverzivnog pozorišta?

Svako pozorište je subverzivno. Ima ona čuvena knjiga Slobodana Selenića Angaovano pozorište. Zapravo se ispostavili i čovek je lepo objasnio da je svako pozorište subverzivno. Samo je pitanje ko ga kako doživljava i ko ga kako gleda. Što se mene lično tiče, da me ljudi ne shvate pogrešno Kursađije su ozbilno subverzivno pozorište. Oni se tu dobor zabavljaju, jesu to jeftini vicevi i budalasti vicevi. Ali se oni ozbiljno bave tim tematikama odnosima bivše Jugoslavije ovako ili onako.

JV: Imaju ozbijnu temu ali kakva je izvedba?

Već sam se ogradio i rekao sam. Ima, kako nema. Svako pozorište je subverzivno, vi kada izađete na scenu i kada postavite melodramu, muško ženske odnose, melodrama je napravljenaa kao subverzivno pozorište. Gde uvek tamo neki bogati hoće ili silni hoće da zavede neku sirotu devjčicu koja je sva čista, lepa. To je subverzivno.

JV: Na kraju smo emisije, poslednje pitanje. Kako Spasoje Ž. Milovanović garantuje da će pozorište u naredne 4 godine biti pamćeno po kulturi a ne po aferama kao u prethodnom mandatu Ivana Vukovića?

Tako što kada god želite dođite u Narodno pozorište da budete pre svega naši dragi gosti a posle toga pitajte nas šta god i o čemu god. I ono što vas zaista molim, imamo sutra tu konferenciju za štampu gde su prisutni svi novinari, ja vas zaista molim, medije, ne samo da nas kritikuju već da nas hvale kada to zaslužujemo i da nas kritikuju kada to sazlužujemo. Ja se iskreno nadam da ćemo imati mnogo više razloga da na hvale nego da nas kritikujete. Za sada tako stvari stoje.

JV: Hvala vam gospodine Milovanoviću.

Hvala vama.

JV: Bila je ovo emisisija 15 minuta moje ime je Milan Zirojević.