Drugi svetski rat, Velika Britanija i Nemačka: Vazduhoplovac iz Sijera Leonea koji se borio protiv nacista

Džon Henri Smajt, navigator RAF-a iz Sijera Leonea u Zapadnoj Africi, bio je oboren i zarobljen u nacističkoj Nemačkoj 1943. godine.

Rat je izbio četiri godine ranije kad je imao 25 godina i Džoni se dobrovoljno prijavio za borbu protiv fašizma posle poziva iz Velike Britanije njenim kolonijama za novim regrutima.

Iznova i iznova, on i njegovi saborci rizikovali su živote na nebu iznad okupirane Evrope.

Nakon što je oslobođen iz logora za ratne zarobljenike, postao je viši oficir na brodu Empajer Vindraš, a potom se ispostavilo da je toliki talenat u sudnici da je pozvan da završi obuku za advokata u Engleskoj.

Kao državni tužilac Sijera Leonea, upoznao se sa Džonom Kenedijem u Beloj kući.

Ali kao crnac u čeljusti ubistveno rasističkog nacističkog režima, kako je Džoni Smajt uopšte uspeo da preživi rat?

• Šifra „Ali“: Nigerijski heroj koji je bio strah i trepet za naciste u Poljskoj
• Osam heroina Drugog svetskog rata koje morate da znate
• Tragična sudbina Marsela - malog borca protiv nacista

Dok su se meci odbijali od ambara u kom se sakrio, znao je da mora da se preda.

Iscrpljen i obilato krvareći, vazduhoplovni poručnik britanskog Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva (RAF) izašao je napolje da se suoči sa neprijateljem.

„Možete da zamislite njihov šok kad su ugledali crnca visokog 195 centimetara usred Nemačke", objašnjava njegov sin Edi Smajt.

„Nisu mogli da veruju svojim očima!"

Navigator Eskadrile broj 623, vazduhoplovni poručnik Smajt, već je pre toga leteo u 26 misija kao član posade bombardera Šort Sterling.

Leteo bi nad Lamanšom, Francuskom i Nemačkom i to je uvek predstavljalo ogroman rizik.

Životni vek članova posade bombardera RAF-a bio je zabrinjavajuće kratak.

„Najopasnije je bilo nad Berlinom, gde je bila najžešća protivvazdušna odbrana i gde biste naleteli na nemačke lovce", kaže Edi, 62-godišnji građevinski inspektor.

„Pričao bi nam kako je strašno bilo leteti u mraku dok se granate rasprskavaju svuda oko vas."

Smajtov avion bio je pogođen neprijateljskom vatrom nebrojeno puta, ali on je uvek uspevao da se vrati kući.

„Mnogi od momaka voleli su da lete s njim", kaže njegov sin.

„Govorili bi: 'Džoni, imaš crnu magiju. Tvoj avion bude pogođen, ali ti se uvek vratiš.'"

Ali onda je došla ta sudbonosna 27. misija.

Kako Edi kaže: „Tad ga je napustila sreća."

Bilo je to 18. novembra 1943. godine.

Kako se posada približila Berlinu da bi prešla u napad, njihov avion bio je pogođen protivvazdušnom vatrom.

Jedan motor je eksplodirao.

Smajt je bio pogođen dvaput, u slabine i prepone.

Uspeli su da izbace sve bombe, ali sa jednim neispravnim motorom Šort Sterling je postao laka meta.

„Nemački avion počeo je da kruži oko njih i zasipa ih mecima", kaže Edi.

„Gornji mitraljezac bio je ubijen, a još jedan motor se zapalio. Kapetan je tada izdao naređenje za iskakanje."

Smajt se prizemljio u nekakvoj šumi.

Nakljukan morfinom i slab od gubitka krvi, stigao je do ambara u kom je mislio da može da se sakrije i odspava.

„Samo što je zapalio cigaretu dok je ulazio i bio je primećen", kaže njegov sin.

„Srećni" Džoni Smajt bio je zarobljen.

• Osam heroina Drugog svetskog rata koje morate da znate
• Koliko se danas sećamo narodnih heroja
• Doktor heroj koji je nadmudrio nacističkog „kasapina iz Liona"

U kasnijim godinama, govorio je za BBC o tome šta je značilo biti crnac koji je zarobljen usred nacističke Nemačke.

Broj ljudi afričkog porekla koji su živeli u ovoj zemlji tokom rata merio se u hiljadama.

Iskustvo svake osobe se razlikovalo.

Neki su se našli na meti zbog svoje rase putem mera kao što su sterilizacija i isključenje iz obrazovanja i određenih vrsta poslova.

Drugi su završili u koncentracionim logorima.

Opisujući šta je zatekao kad je izašao iz ambara, Smajt je objasnio: „Nakon što bombardujete neki grad, obore vas i potom zarobe, ljudi su naoštreni na vas bilo da ste belac ili crnac."

„Ali u ovom slučaju biti crnac bilo je gore, jer sam ih čuo kako viču ono što sam kasnije saznao kad sam malo naučio nemački da znači: 'Ubijmo ga.'"

Umešala se vojna policija i oficir RAF-a je odveden na saslušanje.

Tokom ispitivanja su ga tukli, a potom je prebačen u bolnicu, gde su mu lečene rane od šrapnela.

„Ćaskao je sa nemačkim oficirima dok je bio tamo", kaže Edi.

„Oni su mu rekli: 'Ti imaš sreće, izlečićeš se i ići ćeš u logor za ratne zarobljenike. A mi ćemo morati da se vratimo i verovatno da poginemo.'"

Usledilo je još ispitivanja u centru u Frankfurtu, gde su Smajtu pretili pogubljenjem ukoliko ne bude sarađivao sa svojim tamničarima.

„Vi ste crnac, ne biste smeli da se mešate u rat belaca", pričao je Smajt da su mu govorili.

„I zato sam rekao: 'Ako hoćete da me streljate, ajde onda, streljajte me'."

Ispostavilo se da je to bio samo blef.

Prebačen je u Štalag Luft I, logor za ratne zarobljenike u severnoj Nemačkoj, u kom će ostati narednih 18 meseci.

Pogledajte video: Suđenje nacistima posle Drugog svetskog rata

Vazduhoplovni poručnik otkrio je da su se u logoru prema njemu ophodili sa poštovanjem, kaže njegov sin.

„Nije bilo diskriminacije, uprkos tome što je bio jedini crnac tamo prvih 12 meseci.

„Obično je govorio da bi se tek kad bi se pogledao u ogledalo setio da je crnac."

Da bi se suzbio moral zarobljenika korišćena je propaganda.

Nemački oficiri bi govorili da Saveznici gube rat, ali zatvorenici su uspeli da sklepaju radio i saznaju da to nije istina.

Edi kaže da su se „jednog jutra samo probudili a čuvara više nije bilo".

Sovjeti su zaostajali svega nekoliko sati za Nemcima koji su se dali u bekstvo, dok su se približavali logoru 30. aprila 1945. godine.

Za svega par nedelja, oslobođeni Džoni Smajt bio je prebačen nazad u Veliku Britaniju.

Vratio se u London, gde je prošao obuku u Sent Džons Vudu nakon što je prvi put stigao u Veliku Britaniju 1941. godine, i ponuđen mu je položaj u Ministarstvu za kolonije.

Njegova glavna dužnost bila je da se stara za dobrobit demobilisanih vazduhoplovaca sa Kariba i iz Afrike.

Kao viši oficir, on je 1948. godine poslat na zarobljeni nemački vojni brod, čiji je zadatak bio da preveze bivše vojno osoblje njihovim kućama na Karibima.

Taj brod bio je Empajer Vindraš.

Prevozili su ljude kući, ali kad su stigli do Jamajke, na brod se popeo inspektor za rad.

„Rekao im je da je ekonomija u lošem stanju i da će povratnici imati veoma težak život i pitao ih smeju li da se vrate u Britaniju."

„Tata je kontaktirao Ministarstvo za kolonije i oni su mu rekli da, budući da je viši oficir, on treba da osmisli plan", kaže Edi.

Uz pomoć osoblja sa Vindraša, Smajt je intervjuisao sve ljude da bi saznao koje su im veštine i kvalifikacije.

„Objasnio im je da će biti prilike za život u Velikoj Britaniji, ali da će to podrazumevati mnogo napornog rada.

„Ljudi su masovno rekli da žele da se vrate, tako da je on podneo izveštaj, a Ministarstvo za kolonije je reklo: 'U redu'."'

Kad je Empajer Vindrš stigao na dokove Tilberija u Eseksu, Smajt je bio zbunjen dočekom.

„Dok su uplovljavali u luku, nadletali su ih avioni sa transparentima", kaže Edi.

„Moj otac se pitao šta se dešava. Na dokovima je bila njegova verenica koja je držala novine sa naslovom: 'Smajt radi na tome'.

„Tih dana vladala je velika zahvalnost za ono što su ti ljudi radili tokom rata. Dočekani su kao heroji."

• Prva proleterska brigada - od narodnih heroja do izbledelog sećanja
• Jedna od velikih misterija bitke za Beograd
• Uspon i pad Užičke republike
• Drugi svetski rat, antifašizam i revizionizam: „Sutjeska je danas višestruko izdana"

Slučajni susret na sudu odveo je Smajta na njegovu sledeću veliku avanturu.

U sklopu staranja o dobrobiti demobilisanog osoblja RAF-a iz britanskih kolonija, zamoljen je da brani čoveka koji je izveden na vojni sud.

Uprkos tome što nije imao diplomu iz prava, spremio se za slučaj i dobio ga.

Ista stvar desila se nekoliko meseci kasnije, a predsedavajući je slučajno bio isti sudija.

„Sudija ga je pitao da li je razmišljao o tome da se bavi pravom", kaže Edi.

Dao je Smajtu pismo preporuke za Britansko profesionalno udruženje advokata.

„Pismo je zapravo pomoglo da bude primljen. Bilo bi veoma, veoma neobično za crnca u to vreme da dospe u Udruženje."

Kad je postao kvalifikovani advokat, Smajt se vratio u glavni grad Sijera Leonea, Fritaun, gde je rođen 1915. godine.

Postao je Kraljičin izaslanik i državni tužilac Sijera Leonea, a kasnije će otvoriti vlastitu advokatsku praksu.

Baveći se tim poslom, obišao je čitav svet.

Šezdesetih je bio zamoljen da pođe na turneju po SAD promovišući afričku kulturu.

Dok je bio tamo, pozvan je u Belu kuću i upoznao je predsednika Džona Kenedija, koji je bio više nego spreman da pomogne kolegi veteranu iz Drugog svetskog rata.

„Od povreda koje je moj tata zadobio tokom rata hronično su ga bolela leđa", kaže Edi.

„Pomenuo je predsedniku da ima problema sa leđima (koji je i sam mučio istu muku), a Kenedi mu je rekao: 'Imam sjajnog kiropraktičara ovde. Zašto mu ne biste dozvolili da vas tretira?'"

Edijev otac je govorio i o izuzetnom susretu na jednom prijemu u rezidenciji britanskog ambasadora u Fritaunu.

Objasnio je da je pričao o ratu sa nemačkim ambasadorom i opisao mu mesto i datum kad je bio oboren.

Prebledevši, ambasador je odgovorio: „Ja sam tada imao prvi registrovani pogodak; oborio sam britanskog bombardera."

„Pitao sam tatu kako se osećao povodom susreta sa čovekom koji ga je najverovatnije oborio", kaže Edi.

„On mi je rekao da su samo obavili ruke jedan oko drugog i zagrlili se."

Nakon što se povukao, Smajt se vratio u Veliku Britaniju, u Tejm u Oksfordširu, gde je tada živeo Edi.

Pred kraj života, ratni heroj počeo je da oseća cenu svojih rana.

„Uradili su rendgenski snimak dok je bio u bolnici u sedamdesetim godinama i pronašli zaostali šrapnel u njegovom crevu", kaže njegov sin.

Džoni Smajt umro je 1996. godine i bio je sahranjen u Tejmu.

„Moj otac je nesvakidašnji lik", kaže Edi.

„Kad biste ušli u prostoriju, uvek biste odmah znali da je prisutan."

Londonski muzej je snimio intervju sa Edijem Smajtom u kom govori o uzbudljivom životu svog oca. Može se pronaći na sajtu muzeja.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]