Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

16:40, 7. 10. 2021.

| BBC News na srpskom

Film: Šta nam Bondovi negativci govore o svetu u kom živimo

Autor: BBC News na srpskom
Bond, Havijer Bardem
Alamy

Tvorac Džejmsa Bonda Ijan Fleming želeo je da njegov junak bude „anonimni tupi instrument… sa najprostijim, najdosadnijim, najobičnijim imenom koje sam mogao da nađem."

Bondovi neprijatelji bili su sasvim druga priča.

Počev od Le Šifrea u Kazino rojalu, svi su imali zvučna imena, egzotično poreklo, prepoznatljive fizičke karakteristike i baksuzni običaj da ljudima ispričaju sve o svojim veličanstveno nepraktičnim planovima.

Potom, kad su se preselili sa stranica na veliko platno, postali su još živopisniji, zbog čega je danas izraz „Bondov negativac" sinonim za tajna, tehnički opremljena skrovišta i manijačke pretnje („Ne, gospodine Bond, ja očekujem da umrete!"), čija je sudbina da budu citirane dok god postoje pabovi.

Koliko god preterani ti likovi bili, međutim, nikad nisu potpuno odvojeni od stvarnosti.

Uvek postoji nit koja ih povezuje s onim što publiku u tom trenutku najviše brine ili sa drugim filmovima koje gledaju.

Droge, društvene mreže, nuklearni projektili... Ubacite bilo šta od toga u tuniku sa Nehruovom kragnom i dobićete Bondovog negativca.

„Sovjet"

Roza Kleb (Lote Lenja), Iz Rusije s ljubavlju, 1963

Bond
Alamy

Zdepasta, namrštena, ljubiteljka šljampavih vojnih uniformi i glomaznih, formalnih cipela s ugrađenim otrovnim bodežima, glavna antagonistkinja u filmu Iz Rusije s ljubavlju bila je propagandistička karikatura žena iza Gvozdene zavese.

Obrt je da Roza Kleb zapravo nije radila za Sovjete.

U Flemingovom originalnom romanu ona je oficirka SMERŠ-a, najbrutalnije tajne službe Kremlja.

Ali producenti filmova nisu želeli da njihov serijal bude suviše politički obojen i tako su na velikom platnu svi SMERŠ-ovi operativci umesto toga radili za nezavisnu terorističku organizaciju SPEKTRA.

Kleb je klasičan primer ovog prepredenog revizionizma: u zavisnosti od vaših simpatija, možete da je doživite ili kao stereotipno turobnog i bezosećajnog Sovjeta ili da tvrdite da ona uopšte nije bila pravi Sovjet.

Nuklearna pretnja

Orik Goldfinger (Gert Frebe), Goldfinger, 1964

Bond
Alamy

U Flemingovom romanu, Orik Goldfinger se nadao da će uspeti da ukrade svaku zlatnu polugu iz Fort Noksa.

Filmska adaptacija je uglavnom verna, ali Goldfingerov dopunjeni plan nije bio da ukrade zlato, već da ga ozrači „prljavom bombom", učinivši ga tako bezvrednim.

Pored toga što je mnogo pametniji, ovaj plan se uklapao u strah publike od atomskog oružja: farsa o trci u naoružanju Stenlija Kjubrika Doktor Strendžlav izašla je iste godine.

Naredni Bondovi filmovi su vizuelizovali druge pretnje po civilizaciju (smrtonosni zraci na solarnu energiju, ubistveni virusi), ali ona koja se najviše puta ponovo javljala bila je da će atomska bomba pasti u pogrešne ruke.

Tvorci filmova Operacija grom, Špijun koji me je voleo, Oktopusi i Svet nije dovoljan znali su vrlo dobro da ništa nije strašnije od nuklearne apokalipse i da ništa ne može više da vas umiri nego kad vidite šarmantnog tajnog agenta kako je sprečava.

Svemirac

Ser Hjugo Draks (Majkl Lonsdejl), Operacija svemir, 1979

Bond
Alamy

Na odjavnoj špici Špijuna koji me je voleo iz 1977. godine pisalo je da će se „Džejms Bond vratiti u filmu Samo za tvoje oči".

Ali producenti nisu računali na jedan drugi film koji se pojavio u bioskopima iste godine: Ratovi zvezda.

Njegov ogroman uspeh značio je da će tajni agent 007 morati da otputuje u svemir, tako da je Samo za tvoje oči ostavljen na lansiranoj rampi, a umesto njega je uzletela Operacija svemir.

Uako se istoimeni Flemingov roman dešava na Zemlji, njegov naslov zvučao je dovoljno futuristički da zagolica maštu obožavalaca Luka Skajvokera.

A film nije bio reakcija isključivo na Ratove zvezda.

U stvarnom svetu, NASA je razvijala višekratni spejs šatl i zato je milijarder industrijalista u Operaciji svemir ser Hjugo Draks proizvodio upravo ove letelice.

Prema Piteru Lamontu, direktoru vizuelnih efekata u filmu:

„Operacija svemir je trebalo da ima premijeru u nedelji lansiranja spejs šatla. Nažalost, imali su problema sa motorom, zbog čega je program odložen još dve godine.

„I zato, umesto da film bude naučna činjenica, postao je naučna fantastika."

Narko bos

Franc Sančez (Robert Davi), Dozvola za ubistvo, 1989

Bond
Alamy

Nastao pedesetih, izgledalo je kao da tajni agent 007 neće preživeti osamdesete.

Priče o ruskim špijunima delovale su staromodno na samom kraju Hladnog rata, a pored novog soja opuštenih američkih akcionih heroja i sam Bond je delovao kao uštogljeni anahronizam.

Rešenje producenata serijala bilo je da ga sučele sa Francom Sančezom, latinoameričkim narko bosom.

(Tipično, bili su dovoljno taktični da kažu da je ovaj potekao iz fiktivne „Republike Istmus" umesto iz neke prave zemlje).

Sančez je bio nalik Skarfejsu.

Mogao je jednako podrugljivo da se smeška Melu Gibsonu, Brusu Vilisu ili Ediju Marfiju u nekom od njihovih tipičnih trilera iz osamdesetih, pa čak i Donu Džonsonu i Filipu Majklu Tomasu u televizijskim Porocima Majamija.

On nije želeo svetsku dominaciju, samo da rastura kokain.

To je bilo savršeno prikladno za deceniju kampanje Nensi Regan „Samo reci ne", ali ako Bondov negativac ne sanja da sprži čitav kontinent ogromnom svemirskom bazukom, nešto tu nedostaje.

Osvetnik

Alek Trevelijan (Šon Bin), Zlatno oko, 1995

Bond
Alamy

Jedan od mnogih Bondovih negativaca koja je bio slika i prilika tajnog agenta 007 u naprslom ogledalu (trojica drugih su „Red" Grant u Iz Rusije s ljubavlju, Francisko Skaramanga u Čoveku sa zlatnim pištoljem i Raul Silva u Skajfolu), Alek Trevelijan je bio agent MI6 - broj 006, ni manje ni više - koji je promenio stranu zato što su mu roditelji bili lijencki Kozaci.

Boreći se na strani nacista protiv Rusije u Drugom svetskom ratu, Kozaci su se predali Velikoj Britaniji.

Ali „Britanci su ih izdali, poslali ih nazad Staljinu, koji ih je po kratkom postupku streljao".

Ova repatrijacija, priznaje Bond, nije bila „baš naš najslavniji istorijski trenutak".

Takva priznanja krivice postala su uobičajena posle Hladnog rata, sa implikacijom da su zvaničnici britanske vlade - i britanski narod uopšte - na neki način sami krivi za nevolje koje su ih snašle.

U Svet nije dovoljan, Elektra King je krivila M zato što je savetovala njenog oca da ne plati otkupninu za njenu otmicu.

U Skajfolu, Raul Silva (vidi dole ) krivio je M zato što ga je prodala Kinezima.

A u Spektri, Blofled je krivio Bonda za… pa, to što je Bond (vidi dole).

Tajkun

Eliot Karver (Džonatan Prajs), Sutra ne umire nikad, 1997

Bond
Alamy

Zli kriminalni geniji ne kriju se uvek u izdubljenim vulkanima; nekad se muvaju po neboderima i elitnim konjičkim trkama.

Bondovi negativci koji su istovremeno stubovi establišmenta - Hjugo Draks u Operaciji svemir, Maks Zorin u Pogledu na ubistvo, Gustav Grejvs u Umri drugi dan i Dominik Grin u Zrnu utehe.

Oni su uglađeni i poštovani preduzetnici koji organizuju luksuzne koktele i retko bacaju goste u bazene sa izgladnelim ajkulama.

Najuverljiviji, i stoga najstrašniji, od ove podvrste je Eliot Karver, medijski mogul inspirisan Rupertom Mardokom i Robertom Maksvelom.

Objavivši da su „reči novo oružje, a sateliti nova artiljerija", Karver je (britanski Bondov negativac, za promenu) bio pionir na polju lažnih vesti.

Želeo je da izazove svetski rat u zamenu za „ekskluzivna prava na emitovanje u Kini u narednih 100 godina".

Ali ovih dana se superbogati biznismen nikad ne bi mešao u međunarodnu politiku na tako podmukao način.

Je li tako?

Sajber napadač

Raul Silva / Tijago Rodrigez (Havijer Bardem), Skajfol, 2012

bond
Alamy

Većina Bondovih negativaca ima kompjuter veličine zida ili dva, a Alan Kaming je igrao hakera u Zlatnom oku.

Ali Skajfol je potrefio sve naše strahove u vezi sa internetom.

Prikazan između premijere Društvene mreže (2010), koja je dramatizovala rođenje Fejsbuka, i Tajni petog staleža (2013), koja se bavila rođenjem Vikiliksa, u filmu je Havijer Bardem igrao Raula Silvu, sajber-teroristu koji je nekada radio za MI6.

Napao je bivše poslodavce postavivši na Jutjub identitete aktuelnih agenata MI6 na tajnom zadatku, pa je sreća što su dobri momci imali vlastitog stručnjaka za IT.

Gikovski mladi Kju u ovom filmu (Ben Višo) pohvalio se tajnom agentu 007:

„Cenim da mogu da napravim više štete na svom laptopu u pidžami pre prve šolje erl greja nego što ti možeš da uradiš za godinu dana provedeno na terenu."

Je li to trebalo da nas uteši?

Član porodice

Ernst Stavro Blofeld / Franc Oberhauzer (Kristof Volc), Sepktra, 2015

Bond
Alamy

Legendarni šef SPEKTRE i najistrajniji Bondov neprijatelj, prvo kao genije iz senke koji mazi mačku u Iz Rusije s ljubavlju i Operaciji grom, a potom kao glavni zlikovac u Samo dvaput se živi,U službi njenog veličanstva i Dijamanti su večni.

Koliko je samo razočaravajuće onda što se ispostavilo da je, kad se Blofeld konačno vratio u franšizu u Spektri, on Bondov polubrat, i da su sve njegove zlikovačke mahinacije bile samo način da se osveti dečaku koji je odvlačio svu pažnju njihovog oca.

Ima li veće sitničavosti od toga?

Ovo ostinpauerovsko „retkonovanje" svelo je avanture tajnog agenta 007 sa političkog plana na lični.

Umesto da bude anonimni tupi instrument, postao je neko čije su porodične čarke rezultirale globalnim zaverama.

Promena je možda bila u skladu sa većinom današnjih fanovskih petparačkih priča.

U njima zaplet pokreću prijatelji i rodbina junaka, ali osetićemo olakšanje ako sledeći Bondov negativac Safin (Rami Malek) bude želeo da osvoji svet samo zbog njega samog, a ne zato što mrzi M ili 007.


Pratite nas na Fejsbuku i . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Podeli sa prijateljima