Crna Gora: Završnica suđenja u slučaju „državni udar"

Iznošenjem završnih reči, proces koji crnogorski mediji nazivaju „suđenjem veka" privodi se kraju posle godinu i po dana.

Prvi pokušaj da se održi ročište nije uspeo - advokati odbrane napustili su sudnicu, nezadovoljni jer je sudija Mugoša odbila da među dokaze uvrsti dva nova snimka koja se odnose na krunskog svedoka saradnika Aleksandra Sinđelića, prenosi agencija „Beta".

Po okončanju ove faze suđenja, biće poznato da li su se crnogorski, srpski i ruski državljani udružili zbog pokušaja terorizma kojim bi nasilno bila smenjena vlast Mila Đukanovića pred izbore 2016. godine.

Na optužnici su dvojica ruskih državljana, Eduard Šišmakov i Vladimir Moisejev, pripadnici obaveštajne službe GRU, koji su svoje iskaze dali u Moskvi.

Sudi se i srpskim državljanima - nekadašnjem komandantu Žandarmerije Bratislavu Dikiću, Nemanji Ristiću, Predragu Bogićeviću, Draganu Maksiću, Milanu Dušiću, Srboljubu Đorđeviću, Branki Milić i Kristini Hristić.

Lideri opozicione stranke Demokratski front (DF) Andrija Mandić i Milan Knežević, kao i vozač DF-a Mihailo Čađenović takođe su među optuženima.

Njih dvojica su udaljeni sa suđenja zbog uvreda koje su uputili sudiji Suzani Mugoši.

Po završetku iznošenja završnih reči biće izrečena prvostepena presuda na koju postoji mogućnost žalbe, pa se očekuje da se ovaj proces dodatno produži.

Televizijski spektakl

Suđenje je počelo 19. jula 2017. godine, ali je odmah prekinuto jer su advokati tražili izuzeće sudije i specijalnog tužioca, tako da je glavni pretres zapravo počeo 6. septembra.

Celokupno suđenje odvija se uz direktan prenos na crnogorskoj televiziji i više puta je obeleženo različitim incidentima.

Mandić i Knežević su u februaru 2018. godine udaljeni iz sudnice do kraja procesa jer su vređali sudiju Mugošu.

Konačno, neposredno pred početak iznošenja završnih reči, suđenje je imalo novu televizijsku etapu - ovoga puta van sudnice.

Svedok saradnik crnogorskog Specijalnog tužilaštva Aleksandar Sinđelić negirao je gotovo sve tvrdnje koje je izrekao u svom iskazu.

On je rekao da nije bilo planirano nasilje u Podgorici na dan parlamentarnih izbora 2016. godine, već „običan protest podrške opoziciji", prenosi agencija Beta Sinđelićeve navode izrečene u emisiji Ćirilica na televiziji Hepi.

„Posle ove emisije, ja mogu da odem u šumu da sečem drva i tamo će verovatno doći da me uhapse", rekao je Sinđelić.

Sinđelić je kazao i da novac, 125.000 evra koje je podelio optuženima, nije služio za kupovinu oružja i finansiranje terorizma nego da bi nacionalisti, koji su došli u Pogoricu da protestuju protiv ulaska Crne Gore u NATO, imali novca za put i smeštaj, prenosi Beta.

On je dodao i da su ruski državljani, za koje Tužilaštvo tvrdi da su agenti GRU, tražili od njega da u Podgorici „napravi lep skup, da traže izbore, te da nisu razgovarali o ubistvu Mila Đukanovića."

Političke posledice

„Suđenje veka" u Crnoj Gori imao je brojne političke posledice, od opozicionog bojkota rada parlamenta, do zahteva da se kao svedok sasluša i premijer Crne Gore Duško Marković.

Liderima DF-a Andriji Mandiću i Milanu Kneževiću oduzet je pasoš, kako ne bi mogli da napuste zemlju.

Mandić i Knežević „nisu uspeli" da napuste Crnu Goru, kada su to pokušali u novembru 2018. godine.

Sudija Mugoša odbacila je predlog odbrane da se kao svedok sasluša premijer Crne Gore Duško Marković i mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, jer bi to, kako je saopštila, vodilo nepotrebnom odugovlačenju postupka.

Suđenje se komentarisalo i u Beogradu i Moskvi, pre svega zbog navodne umešanosti državljana Srbije i Rusije u čitav slučaj.

„Ni za živu glavu neću da neko pomisli da u vladi sedi ko podržava kriminalne aktivnosti ili da postoji pretnja ubistvom nekom stranom zvaničniku.

„Postoje nepobitni i materijalni dokazi da pripremane različite nelegalne aktivnosti za teritoriju Crne Gore.

„Čak ni ta lica, koja nikakve veze sa Srbijom nemaju, a koja su u tome učestvovala, a neka su privedena u Beogradu, nalaze se pod našom kontrolom", rekao je neposredno po događajima u Podgorici tadašnji premijer, a sadašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Kada je britanski Gardijan objavio da je Beograd tiho proterao grupu ruskih državljana osumnjičenih da su umešani u pokušaj puča u Crnoj Gori, te da je usledilo izvinjenje ruskog sekretara Saveta za bezbednost Nikolaja Patruševa, portparolka ruskog Ministarstva inostranih poslova Marija Zaharova to je okarakterisala kao provokaciju.

https://www.facebook.com/maria.zakharova.167/posts/10211446594950234

Zbog suđenja, ali i ulaska Crne Gore u NATO, Marija Zaharova je na konferencijama za štampu poručivala i da u Crnoj Gori postoji rast antiruske histerije, te da je za to odgovorna crnogorska vlast.

Usred razmene oštrih javnih poruka, Crna Gora je ruskim državljanima odobrila boravak bez viza na svojoj teritoriji u trajanju do 90 dana.

Slučaj Branke Milić

Posebnu etapu suđenja predstavlja bekstvo jedne od optuženih, srpske državljanke Branke Milić, u ambasadu Srbije u Podgorici, gde se i danas nalazi.

Branka Milić je 23. novembra 2018. godine napustila sudnicu podgoričkog Višeg suda i sklonila se u zgradu ambasade, gde je nedostupna crnogorskim državnim organima.

Po pravilima Bečke konvencije, crnogorska policija ne može ući u Ambasadu Srbije bez odobrenja iz Beograda - koje do sada nije dato.

„Treba da se nađe najbolje moguće rešenje koje predstavlja izlazak iz ove situacije.

„Mi nismo bili informisani o tome da ona namerava da ostane u Ambasadi, ali u svakom slučaju, hapšenja na našoj teritoriji ne može biti bez naše saglasnosti", poručio je tada srpski šef diplomatije Ivica Dačić.

Branka Milić je bila nezadovoljna odlukom suda da odbije njen zahtev za izuzećem veštaka Miodraga Šoća zbog, kako je navela, ponižavajućeg odnosa prema njoj.

Uprkos njenom odsustvu, suđenje će i njoj biti završeno - u odsustvu.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]