Olaf Šolc, lider Socijaldemokratske partije, izabran je u parlamentu za novog kancelara Nemačke.
On će se nalaziti na čelu tročlane koalicione vlade, a dužnost je preuzeo od Angele Merkel koja je 16 godina bila na toj funkciji.
Novu vladu čine Šolcova Socijaldemokratska partija, Zeleni i Liberali.
Primopredaja vlasti označava kraj 31-godišnje političke karijere Angele Merkel.
- Nemačka dobija novu vladu - ciljevi su zelena privreda i legalizacija kanabisa
- Tesna pobeda socijaldemokrata na izborima u Nemačkoj - počinju razgovori o koalicijama
- Sedam stvari koje smo saznali na izborima u Nemačkoj
- Šta se posle izbora menja u politici Nemačke prema Balkanu
Šezdesettrogodišnji Šolc je doveo socijaldemokrate do pobede na izborima krajem septembra.
On se tokom kampanje predstavljao kao kandidat koji će održati kontinuitet, jer imao ključnu ulogu u Merkelinoj vladi kao njen zamenik.
Pozdravljen je ovacijama pošto ga je nemački parlament, Bundestag, podržao sa 395 glasova za u odnosu na 303 glasa protiv.
Odmah posle toga, Šolc je posetio predsednika Franka Valtera Štajnmajera, a zatim je položip zakletvu.
Još od završetka izbora, njegova stranka radi sa Zelenima i biznisu naklonjenim Liberalima na koalicionom sporazumu, koji je konačno potpisan u utorak, 7. decembra.
Šolc bi trebalo da preuzme dužnost od Angele Merkel u 15 časova.
Nova vlada ima ambiciozne planove za borbu protiv klimatskih promena tako što postepeno izbaciti ugalj i usmeriti pažnju na obnovljive izvore energije.
Ipak, prioritet vlade će prvenstveno biti borba protiv pandemije korona virusa.
U Nemačkoj je zabeležen još 69.601 slučaj u poslednja 24 sata i 527 preminulih - što je najveći broj još od prošle zime.
Šolc i predsednica Zelenih Analena Berbok, koja postaje ministarka spoljnih poslova, takođe će morati da odgovore na bojazan zbog gomilanja ruske vojske u blizini granice sa Ukrajinom.
Iako je Rusija demantovala planove za invaziju na susednu državu, Merkel se u utorak dogovorila sa predsednikom Amerike Džozefom Bajdenom i liderima Velike Britanije, Francuske i Italije da će usvojiti zajedničku strategiju kojom će se naneti „značajna i teška šteta ruskoj ekonomiji".
Jedna očigledna ekonomska mera bila bi ugrožavanje rada ruskog gasovoda Severni tok 2 koji seže do Nemačke, a koji je završen, ali još uvek čeka odobrenje nadležnih za energetiku u ovoj zemlji.
Američki zvaničnici kažu da su postigli dogovor sa Nemačkom da će gasovod biti zatvoren, što bi bila značajna intervencija.
- Zaostavština Angele Merkel: Kraljica EU sa ukaljanom krunom
- Kakav Balkan ostavlja Angela Merkel
- Kako je Angela Merkel promenila Nemačku
- Merkel u Beogradu: „Mnogo rezultata, ali dug put do Evropske unije"
Prvi put izabrana u decembru 1990. godine, Angela Merkel je odmah izabrana na ministarsku funkciju u vladi kancelara Helmuta Kola.
Ona je potom pomogla u njegovom svrgavanju i postala vođa Hrišćansko-demokratske unije 2000. godine, pre nego što je i sama došla na mesto kancelarke u novembru 2005.
Merkel će i dalje imati kancelariju blizu Bundestaga, u stanu koji je nekada koristila Margot Honeker, nekada prozvana najmoćnijom ženom u komunističkoj Istočnoj Nemačkoj.
Po čemu će Nemci pamtiti Angelu Merkel:
Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
15. 10. 2024.
Ne vozi onaj sa vozačkom dozvolom, nego uporan!
Bumbar Čitalac