Vladan Vasić

Gost: Vladan Vasić, Predsednik opštine Pirot

Razgovor vodio: Aleksandar Stankov

JV: Već čitavu deceniju je predsednik Pirotske opštine a odnenadvno je i podpredsednik Ujedinjenih regiona Srbije. Nalazi se i na listi kandidata za narodne poslanike ove stranke. Gost emisije “15 minuta” je VLadan Vasić predsednik opštine Pirot. Gospodine Vasiću Pirot 3. decembra 2003. kada ste preuzeli vlast i Pirot danas u 2014. godini. Ima li neke razlike? Čini se da građani i dalje teško žive.

Naravno da građani teško žive. Mi nismo izolovano ostrvo, ako građani teško žive u Nišu i Beogradu, onda građani teško žive u Pirotu i u celoj Srbiji. Ali što se tiče samog grada mislim da ima ogromne razlike, bez obzira što je to možda moje subjektivno mišljenje ali obzirom da nam građani daju poverenje, jer i 2008. smo pobedili ubedljivo na izborima i 2012. mislim da je to i njihovo mišljenje. Dakle mi smo 2003. zatekli Pirot u mraku. I to bukvalno u mraku. Niti je radila rasveta prema industrijskoj četvrti niti se neko brinuo o ulicama, keju, objekti koji su izgrađeni u međuvremenu su višedecenija postojali, kao što su neki mostovi, sportska hala Kej, pri kraju je zatvoreni plivački bazen. Mnogo toga je urađeno na infrastrukturi i mislim da Pirot značajno drugačije izgleda ove 2014. nego pre deset godina.

JV: Govorite o podršci koju ste dobijali na prethodnim izborima, da li moežmo da kažemo neka tri poteza, najvažnija, koje ste u prethodnih deset godina povukli a da su značajno uticala na povećanje standarda građana.

Izgradili smo industrijsku zonu, značajnoi smo povećali kapital opštine Pirot u slobodnoj carinskoj zoni Pirot, u kojoj posluje nekih 6000 ljudi i firme koje dolaze u Pirot ili rade već u Pirotu žele da budu u okviru zone. Mišelin, izrazito mu je bio zahtev, u sporazumu koji je potpisao sa državom, da radi u režimu zone. Izgradnja sportske hale Kej koja je iz korena promenila odnos mladih prema sportu. To su sigurno neki potezi koji su okarakterisali tih deset godina. Naravno da ima još puno drugih, možda su neki i veći, kao sanacija puta do planinarskog doma koji je koštao nekih 4-5 miliona evra ili izgradnja puta od industrijske zone do centra grada koji je puno više koštala nego sportska hala ali je ona puno znalajnija. KAo i revitalizacija našeg keja. Kej je bio ukras Pirota samo na papiru inače rupe, lipe padaju neokošen neosvetljen. Sada je okošen, umiven, popločan, ljudi sa uživanjem idu kroz naš kej i on je sada ponos našeg grada u pravom smislu te reči.

JV: Industrijska zona, rekli ste da ste sredili taj deo ali koliko ima novih radnih mesta otovreno? Široj javnosti je samo poznata privatizacija Tigra i uspešan dolazak Mišelina, da li ima još nešto?

Naravno, Vi ste lepo rekli, široj javnosti. Vi neznate za privatizaciju hladnjače gde radi negde oko 200 ljudi, neznate za prisustvo Merkatil teksttila gde radi 280 ljudi, neznate za izgradnju fabrike DCompany, iz Babušnice, koja će ove godine zaposliti 100 ljudi. Znači Mišelin je svetska firma, naravno da kada ljudi pričaju o Pirotu pričaju najpre o Mišelinu, drugo inveticija je ogromna 200 miliona evra i oni će zaposliti 500 novih ljudi. Ali 500 navih ljudi koji rade u proizvonji koji rade za Mišelin, znači puta tri u posrednim delatnostima. To je i novi trgovac i novi frizer i novi bankar. Vi u Pitoru imate predstavništva skoro svih najvećih banaka i oni prate rad ovih velikih sistema. Mnogi preduzetnici u Pirotu rade za potrebe Mišelina, alatne mašine rezervne delove, remont opreme. Tkao da je na primer, fabrika Mala Simkom koja ima i hotel koji je non stop pun, duplirala kapacitete zato što je fabrika duplirara kapacitete. Pa je alatnica Krstić duplirala kapacitete i kupila jednu propalu fabriku alatnih mašina Sarlah. Tu ima, u koncetričnim krugovima, mnogo pozitivnijih stvari nego što neko samo kaže Mišelim Pirot.

JV: Pregovara se sa nekim novim investitorima da dođu u Pirot?

U ovom trenutku nema nekih većih pregovora, to je suština razvoja Pirota. I treba rešiti drugi deo Prvog maja, on ne radi baš najbolje kao što smo očekivali ali ipak 1350 ljudi tamo radi.

JV: Da objasnimo ljudima to je slovenačka kompanija koja tamo radi.

To je kompanija koja je kupila slovenačku Muru. Mura i Prvi maj su nekada u staroj SFRJ bili uz Kluz ili Beko sinonimi za odela i ta firma je kupila najpre Muru a i posle Prvi maj. Danas u Prvom maju šiju odela za Nemački Bos, mi bismo voleli da Nemački Bos kupi Prvi maj ali njihova politika nije takva oni ne sarađuju sa firmama kao što su Mura i Prvi maj. Ali drugi deo Prvog maja je i dalje u restruktuiranju, to država treba da reši, postoji izvestan potencijal. Jedan Bugarski investitor koji u Bugarskoj izrađuje bingbeng vreće za Rusko tržište je zakupio te tri trikotaže. Tog neprodatog dela Prvog maja, očekujemo da zaposli ljude, šta će biti dalja sudbina imovine Prvog maja videćemo.

JV: U prethodnih deset godina koliko ste vi na vlasti u Pirotu, promenilo se pet vlada. Kako ste uspelki da uspostavite saradnju sa svim tim ministrima?

Pa samo kroz jednu zdravu priču, ako oni žele da se Srbija ravnomerno razvija i ako žele da imaju partnera na jugu Srbije onda je lokalna vlast u Pirotu krajnje otvorena za to. Mi imamo proaktivnu lokalnu administraciju, radimo projekte koji su potrebni Pirotu i konkurišemo što u fondovima prekogranične saradnje, što u fondovima ministarstva, što u ličnim kontaktima. Tako ćemo ove godine izgraditi jedan most. Most na takozvanom drugom ringu, uložićemo 230 miliona dinara, pola sredstava daje ministrastvo za regionalni razvoj a pola sredstava daje lokalna samouprava. Dakle, želimo da sarađujemo sa ministarstvima i da deo budžeta Republike Srbije prebacimo u Pirot za rešavanje infrastrukture bez obzira na to ko je na vlasti.

JV: Koliko vam je u toj saradnji pomagalo to što je u prethodnim vladama, uglavnom, bio i Mlađan Dinkić, lider vaše stranke?

Pa ja sam 2003. pobedio kao predstavnik grupe građana “Koalicija za Pirot” i do prošle godine kada su osnovani Ujedinjeni regioni Srbije nisam bio ni u jednoj stranci. Mi smo sarađivali i sa vladom Koštuničinom i sa Cvetkovićevom, sarađivali smo i sa Dačićem, želimo i da sarađujemo i sa drugim vladama. Ta podela na stranke i uradiću tamo u tom gradu gde je moj stranački partner je ubitačna za Srbiju. Ajmo da vidimo ko je sposoban gradonačelnik, da vidimo ko je sposobna lokalna samouprava, da vidimo ko ima projekte u nekom gradu može da vam bude rođeni brat ako nemaju ništa od kadrova i nikakvih projekata možete samo da upropastite svoj imidž i da bacite pare.

JV: Na neki način koalicioni partneri, naročito iz Niša, tačnije stranački partneri ističu da je mnogo značajno to da stranka kojoj pripadaju bude u vlasti, pa je pitanje izašlo iz toga. Imamo primer Branislava Jovanovića, pošto on stalno insistira na tome, da uz sebe ima ministarstvo kako bi novac više dolazio u Niš.

Gospodin Jovanović ima pozitivna iskustva sa ljudima iz ministarstva, ministrima koji su pripadali URSu a možda ima negativna iskustva sa drugim ljudima pa to tako kaže. Ja kažem šta trreba da bude politika države. I ja sam siguran da se ova država neće izlečiti od stranačkih izvlačenja sve dok ne pređemo na direktne izbore. Ako vi neznate za koga da glasate kada zaokružujete listu neke stranke i neznate ko će vam biti gradonačelnik imaćemo problematičnu politiku u svakom gradu. Vi ćete, u Nišu, imati gradonačelnika koji je blizak ljudima iz Beograda, mi iz Pirota ćemo imati gradonačelnika koji možda nema poverenja u sopstvenoj ulici, u sopostvenoj mesnoj zajednici, to treba da se menja. Za koga sada vi glasate kao poslanika?

JV: Glasamo za listu? Jel tako?

Pa neznate ko će biti.

JV: Pirot dugo nije imao poslanika?

Ovakve kakve sada imamo bolje da ih nemamo. Znači oni su u top 10 najskupljih poslanika u Srbiji a da su za to bar nešto uradili za Pirot pa da im skinemo kapu.

JV: Vi niste imali svog predstavnika u parlamentu? Mislim na Koaliciju za Pirot.

Ja sam bio neko kratko vreme poslanik. Zato što sam bio 5. na listi URSa 2012. onda sam se odlučio da nastavim funkciju predsednika opštine Pirot jer je to Agenciji za borbu korupcije bio sukob interesa. Uvažio sam taj njihov stav, mada, ako je u tom trenutku bio najveći problem Srbije, što je jedan predsednik opštine istovremeno i poslanik onda smo mi srećna zemlja.

JV: Uvažili ste taj stav ali ste sada opet na listi? Šta ćemo ako se desi ako dobijete mesto u skupštinskoj klupi? Šta ćete izabrati, škupštinsku klupi ili predsedničku fotelju?

Opet ću biti predsednik opštine. Na mestu predsednika opštine se rešavaju životni problemi građana a u poslaničkom klubu ovakvom kakav je sada glumite glasačku mašinu.

JV: Mislite da tu ne postižete nikakav efekat?

Ne vidim efekte lokalnih poslanika. Ni u Nišu ni u Pirotu.

JV: Da pređem malo na URS. Zbog čega URS nije u nekoj predizbornoj koaliciji? Sa bilo kojom strankom koja bi eventualno mogla biti po političkim idejama bliska URSu.

Najpre zato što svi misle da mi ne možemo preći cenzus sami. Ajmo da im pokažemo po ko zna koji put da možemo da pređemo cenzus sami a sa druge strane mislim da nije bilo političke zrelosti, to će ubiti ovu Srbiju, lidera političkih stranaka da se ujedine i naprave jedan snađan blok i alternativu ovoj vlasti. Zato ćete imati veliki rezultata SNSa i skromne rezultate svih ostalih.

JV: Mlađan Dinkić nam je bio gost naše emisije i on ne očekuje pobedu URSa ali očekuje dobar rezultat. Kakav rezultat vi očekujete na jugu Srbije, konkretno u Pirotu?

Ja u Pirotu na lokalnim izborima osvajam tri puta više glasova nego na parlamentarnim izborima. I da su lokalni izbori rekao bih vam da ću 100% pobediti. Pošto su palamentarni i pokušavam da budem realan koliko mogu mislim da ćemo biti ubedljivo drugi i da će se ljudi iz SNSa iznenaditi koliko ćemo se približiti po broju glasova.

JV: U koliko se ujedinjeni regioni nađu u paralmentu, nakon izbora.

To nije sporno da će se naći. Pitanje je da li će se naći u vladi.

JV: To ćete videti nakon 16. marta. Kada smo kod vlade, koje stranke su potencijlni koalicijoni partneri?

Pa svi oni koji prestanu da zagovaraju politiku štednje. Pazite, na izborima za predsednika Francuske Olan je pobedio time što je zagovarao potrošnju a ne štednju. U svim većim zemljama Evrope politika štednje je doživela kolaps. Jedino se kod nas 20 godina za redom steže kaiš. Pa dokle više?

JV: Imate neku ideju kako da rešimo taj problem? Kako da dovedemo pare u budžet, da ne stežemo kaiš ili je to samo neki politički marketing?

Naravno da postoje ideje. Ja kad god sam se bavio konkretnim problemom prvo sam pitao kako. Ako vi imate podatak da i u budžetu za 2014. izdvojeno 114 milijadni dinara za vraćanje kamara ti kredita. A 2008. je bilo 14 milijarde, onda morate da se uhvatite za glavu. 100 milijarde dinara gde nam ide? Znači moramo da vratimo skupe kredite. Kako ćemo da vratimo skupe kredite? Posotji više načina, jedan način je upravo ovaj koji se sada zagovara, stezanjem kaiša ali to ne vodi ničemu. Postoji i drugi način i jedan od načina je da uzmemo i jeftinije kredite a da vratimo skupe ili da prodamo ne funkcionalnu imovinu. U državi morate da se ponašate kao da vodite svoje domaćinstvo. Ako ste uzeli kredit za stan i ne možete da vraćate imate nekoliko izbora ili da tražite novi posao sa većom platom ili prodajte neku imovinu koju ne koristite. Ali tog balasta morate da se rešite. I nefunkcionalnu imovinu. To je ona imovina koja je u funkciji države a koja ne donosi nikakvu dobit. A to je povelika imovina. Ali da krenemo možda od zemljišta koje zvrji prazno i neodređeno a koje može da se proda, ne mora strancima, može da se proda domaćim investitorima koji će tu obrađivati a doći će pare u budžet.  Ajde da pođemo od karaula i ogromne imovine koje ima vojska koje zvrji prazno u planinama. To će možda neko da kupi. Ajde da pođemo od ogromne školske imovine. Ajde da prodamo nefunkcionalnu imovinu i da vratimo ove skupe kredite, uštedimo nekih 500 miliona eura na tim kamatama i da tih 500 miliona eura gurnemo u razvoj. Evo to je naša ideja. Da vidimo koja je alternativa i ko ima bolju ideju.

JV: Hvala vam na gostovanju.

Hvala i vama.

JV: Moje ime je Aleksandar Stankov a vi ste gledali emisiju “15 minuta”.