Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

08:45, 30. 10. 2020.

| Društvo

Slogan "Dosta reči, nek zakmeči" nije zaživeo - na jugu stotine beba manje

Autor:S. JanačkovićIzvor:Južni vesti
bebe
U Srbiji 798 beba manje nego prošle godine; foto: JV

Pokušaj države da roditeljskim dodatkom i sloganima "Dosta reči, nek zakmeči“ ili "Rađaj, ne odgađaj“ podstakne parove na proširenje porodice nije uspeo, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku po kojima je, za 9 meseci ove godine, na jugu i istoku Srbije rođeno oko 400 beba manje nego u istom periodu prošle godine.

Na nivou cele države broj beba rođenih od januara do septembra 2020. godine manji je za skoro 800 nego istih meseci 2019.

Nepovoljna statistika je i u beogradskom regionu gde se rodilo 588 beba manje, kao i u Šumadiji i zapadnoj Srbiji, gde je broj novorođene dece smanjen za 172.

inforgafik Statistika nije popravljena državnim merama za podsticaj rađanjaJedini region u zemlji gde je u 2020. rođeno više beba nego prošle godine jeste Vojvodina, koja se može pohvaliti sa 359 novorođenčadi više.

Direktorka Centra za mame Jovana Ružičić smatra da su nepoverenje u vlast, migracije i sistem u kom živimo razlozi za teže odlučivanje parova na potomstvo.

Veliki broj ljudi odlazi iz naše zemlje, niko ne zna koliko tačno, ali pričamo o desetinama hiljada ljudi na godišnjem nivou. To su ljudi u reproduktivnom dobu, ne odlaze u 65. i u 17. godini, odlaze uglavnom u dvadesetim i tridesetim godinama. Kada bi trebalo da formiraju porodicu, oni odlaze odavde i tu porodicu formiraju negde drugde - kaže Ružičić.

Inače, uz odlučnost da se bori za povećanje nataliteta, Vlada Srbije je krajem 2016. godine formirala Savet za populacionu politiku da bi se, kako je tada rečeno, bavio pronatalitetnom politikom, migracijama i kvalitetom života građana.

Aktivnosti Saveta dospele su u žižu javnosti u 2018. godini, kada je sa Ministarstvom kulture i informisanja raspisao nagradni konkurs za slogane planirane za kampanju promocije nataliteta. Nakon reakcije javnosti, ali i mišljenja Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost da slogani "stavljaju obavezu i imperativ ženama da rađaju“, nagrade nisu dodeljene, a konkurs je propao.

bebe Manje beba zbog nedostatka poverenja u vlast, lošeg sistema i migracija, kažu u Centru za bebe; ilustracija; foto: JVPronatalitetna politika je nastavljena uvođenjem roditeljskog dodatka, odnosno jednokratne pomoći od 100.000 dinara za prvo, 10.000 dinara mesečno za drugo dete u trajanju od dve godine, 12.000 dinara mesečno za treće dete do navršene desete godine života i 18.000 dinara mesečno za četvrto dete, takođe 10 godina.

Pomoć za drugo, treće i četvrto dete počela je da se dodeljuje 1. januara, a za prvo dete 1. jula 2018. godine.

Niko neće roditi dete zbog novca ili nemanja novca. Ne odlučuje se tako, nije to ključna stvar zbog koje odlučujete da imate decu ili ne. Mislim da su ljudi koji razmišljaju, a takvih je većina u našoj zemlji, svesni sistema u kom živimo i koji nije naklonjen njima, ne samo što se porodice i rađanja tiče - govori Ružičić.

Veruje da je na manje rođene dece uticala i izmena Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom, koji je snizio primanja trećini žena.

Problem sa tim zakonom je da je radna grupa zasedala 4 godine i donela je predlog koji je bio okej, ja sam bila u toj radnoj grupi. Stvarno je bilo nešto iza čega smo svi mogli da stanemo i onda je jedna osoba, koja u ovoj zemlji donosi sve odluke, u jednom trenutku rešila da to više ne važi. A žene su planirale svoju trudnoću pod drugim okolnostima, računajući na neke sigurnosti. Ako tako radimo i tako delamo, građani nemaju poverenja u državu. Ako nemate poverenja, onda se teže odlučujete na roditeljstvo - kaže sagovornica.

U vreme kada su predstavnici Vlade i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, zabrinuti da ne "izgubimo zemlju“, javnosti predstavljali mere za podsticaj rađanja, Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom bio je izmenjen po hitnom postupku.

Pošto propisuje da se plata tokom porodiljskog odsustva obračunava kao prosek primanja u poslednjih 18 meseci, porodiljama koje nemaju neprekidni staž te dužine plata je umanjena, jer meseci u kojima su bile bez posla "vuku“ 0 dinara, a ne minimalnu zaradu. Zato se dešava da neke porodilje primaju i manje od 1.000 dinara mesečno.

Prvo dete sam rodila u oktobru 2018. i "zakačio" me taj novi zakon. Sa radnim stažom od 6 meseci, na porodiljskom sam primala 12.000 dinara. Dovoljno možda za pelene - kaže mama iz Niša.

Oštećene su i majke sa visokim primanjima, pošto je mesečna naknada na porodiljskom odsustvu ograničena na tri republičke plate.

Roditelji, porodilje i više udruženja nezadovoljstvo ovom situacijom iskazivali su i protestima, otvorenim pismima i drugim načinima da javnosti skrenu pažnju na problem. Od predstavnika Vlade još krajem 2018. godine čuli su priznanja da Zakon ima manjkavosti, a iz više državnih institucija obećanja da će ponovo biti izmenjen. Ništa od obećanog još nije ispunjeno.

Podeli sa prijateljima
Povezane teme:
Komentari
Poslednji komentari
  • Alisa u zemlji luda!

    15:13 // 30. 10. 2020.

    Neznam šta je ALI ČINI MI SE DA JE SVE MANJE ISKRENE LJUBAVI malo se dece radja jer su iznenada svi postali proračunati, muškarci se ponašaju kao MUŠKE SPONZORUŠE sve je manje pravih dzentlamena i iskrenih tipova godine nisu važne ali tako je, mnogo je razvedenih žena koje su ostavile svoje nadobudne partnere zato što ih varaju udju u brak iz računa pa posle maltretiraju žene posle im žene krive!

    • Iskreni tip

      18:40 // 30. 10. 2020.

      Možda da se malo opismeniš, pročitaš par knjiga, pa onda na posao traženja DŽENTLMANA . Ali svećom, ne tiganjem.

    • Stop

      09:02 // 1. 11. 2020.

      Da nije VAS tako finih i postenih zena, sa kim bi onda mi neverni muzevi varali???

  • JM

    13:56 // 30. 10. 2020.

    Nije tacno, deca se radjaju, ali su im se roditelji doselili u Nis i sad su Nislije. Pa celu Palilulu preplavile registracije Le,Vr,Sc,Vl,Kž. U zadnjih par godina je vise Nislija proterano iz Nisa nego Srba sa Kosova. Koji su razlozi zasto dolaze u Nis i odakle im novac da kupuju stanove i skupe automobile niko ne zna. A sve ove tvorevine zlatnog doba Juru,Leoni,... trebalo je otvarati na jugu.

    • Tačno je!

      17:33 // 30. 10. 2020.

      Tačno tako pokupovali stanove na Somborskom bulevaru rodjene NIŠLIJE izgubile identitet, radna mesta i ostalo, žalosno je ali je istinito napunili distribuciju i državne ustanove!

  • Victor Belicoff

    13:56 // 30. 10. 2020.

    Mortalitet je u porastu, natalitet u opadanju, egzodus mladih za EU i dalje u masovnim razmerama a ove na vlasti zabole uve za sve to jer najbitnije je da imamo penzose i brđane spremne za autobuse, mahanje zastavicama i naravno glasanje! Pogledajte Mađare kako rade i šta rade po ovom pitanju! Pišite malo i o tome. Ova država ima novca ali ima i pijavice, batu Premijerke, batu PreCednika itd itd..

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.