Vranje postaje žarište organizovanog kriminala zbog trgovine narkoticima i ljudima

Zbog značajnog porasta šverca migranata i trgovine drogom, ali i umešanosti državnih službenika u organizovane kriminalne aktivnosti - Vranje postaje žarište kriminala u nastajanju u Srbiji, piše Globalna inicijativa protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (GITOK). Za to navode više primera iz prethodne dve godine.

Pišu da se od 2019. godine ime jednog grada sa juga Srbije sve češće pojavljuje u medijskim i policijskim izveštajima o trgovini drogom i švercom migranata, a u izveštaju kroz primere dokazuju svoju tezu - da je Vranje žarište kriminala u nastajanju.

O Vranju kažu da je na ruti poznatoj po trgovini ljudima, blizu Kosova i Bugarske, ali i Severne Makedonije, da je ekonomski ugrožen, a da se iz donedavno ozloglašenog mesta zbog trgovine drogom Velikog Trnovca, većina kriminalnih aktivnosti premestila u grad, koji postaje čvorište šverca kanabisa i kokaina po dobro utvrđenim rutama iz susedne Severne Makedonije i Kosova.

U trgovinu narkoticima umešani i državni službenici; foto: MUPBar jedna grupa iz Vranja se dovodi u vezu sa crnogorskim klanom Škaljari, glavnim igračem u trgovini kokainom. Zapravo, jedan slučaj iz 2019. godine stavio je Vranje na mapu. U martu 2019. rumunska policija otkrila je pakovanje sa 1 kg kokaina koji je navodno ispao iz kombija. Prateći ovaj trag, oni su otkrili oko 1,8 tona kokaina sa nivoom čistoće od 90%. Droga je bila umotana u balone u prevrnutom čamcu na obali Crnog mora, oko delte Dunava. Procenjena vrednost zaplenjenog kokaina iznosila je 600 miliona evra, ali je takozvana ulična vrednost dva do tri puta viša kada se pomeša i sa drugim supstancama. Koliko je to novca - celokupan godišnji budžet Beograda u 2019. iznosio je nešto više od milijardu evra - piše u izveštaju.

Dalje pišu da je rumunska policija uhapsila dve osobe, obojica su bili vozači kamiona iz Vranja. Istraga je pokazala da je kokain poreklom iz Brazila, da je u Rumuniju ušao morem preko Turske i trebalo je da stigne putem do Srbije, a plan je bio da se potom distribuira na tržište zapadne Evrope, pre svega Belgije, Holandije i Španije.

U julu 2020. rumunski tužioci podigli su optužnicu protiv 14 ljudi, uključujući Rumune, Špance i Ukrajince, kao i ozloglašenog libanskog narko-bosa. Neki od uhapšenih bili su ronioci koji su bili stručni da povrate drogu bačenu iz brodova - navode u tekstu.

Planirani kupci su navodno bili "Balkanski kartel" iz Srbije, navode, ali su ipak samo dva vozača kamiona iz Vranja optužena i nijedan od njihovih srpskih šefova.

Mediji su izveštavali da je dvojicu vozača navodno unajmio neko ko je imao veze sa Davorom T. za koga se govori da je iz Vranja, ali živi u Moskvi, a povezivan je sa trgovinom narkoticima u prošlosti.

Postoje glasine da je bio umešan i u krađu velike pošiljke kokaina 2014. godine u Valensiji u Španiji, što je pokrenulo podele u organizovanoj kriminalnoj grupi u Kotoru, a rezultiralo krvavim obračunom između Škaljara i Kavača, kada je ubijeno skoro 50 ljudi od 2015. godine. Mediji izveštavaju da je Davor T. podelio troškove pošiljke 2019. sa Igorom Dedovićem, vođom klana Škaljari. Dedovića su ubili naoružani ljudi u januaru 2020. godine u a restoran u Atini - podsećaju iz ove organizacije.

Ističu i da je od 2018. godine policija u Vranju najmanje dva puta bila umešana u krivične aktivnosti.

2018. godine drugi kriminalac iz Vranja, koji nije povezan sa klanom Škaljari, uhapšen je sa 47 kilograma kanabisa. U njegovoj grupi bilo je i policajaca, a aktivno je trgovala kanabisom od Kosova do Subotice na severu Srbije, odakle je droga švercovana preko granice u Mađarsku - ističu.

Policijski inspektor iz Vranja je uhapšen u julu 2019. godine, a u njegovoj kući je pronađen 21 kilogram kanabisa. On je navodno pokušao i da sredi da se jedan od vozača kamiona, koji je bio uključen u isporuku kokaina, iz Rumunije preseli u Srbiju.

Tužioci iz Vranja podigli su optužnicu protiv policijskog inspektora u oktobru 2019. Viši sud u Vranje mu je šest puta produžavao pritvor. Ipak, decembra iste godine Apelacioni sud u Nišu ga je pustio iz pritvora. Sumnja se da se novac od droge u Vranju "pere" otvaranjem hotela, kazina, kompanija, restorana i kafića - zaključuju se i zveštaju GITOK-a.

Vranje i čvorište za šverc migranata

GITOK piše i o krijumčarenju migranata kroz Vranje, jer je ovaj grad na jugu, zaključju, postao čvorište za šverc migranata iz Severne Makedonije prema Beogradu i dalje prema Hrvatskoj ili Mađarskoj, Ipka, pišu da je to manje organizovano od trgovine drogom.

Krijumčarenje migranata problem; foto; Uprava carinaU tome najviše pomaže lokalno stanovništvo, jer oni prevoze migrante kroz Srbiju.

Migranti, uglavnom mladići iz Sirije, Pakistana i Avganistana, obično traže "veze za odlazak" izvan centra Vranja kako bi izbegli da budu otkriveni. Prevoz se dogovara ličnim sastancima, putem mobilnih telefona i na društvenim mrežama. Migranti teže da ostanu u gradu, ponekad i mesec dana, dok se ne napravi kritična masa i onda se kreću kao grupa. Ovo sugeriše da njihovo kretanje organizuju krijumčari. I najčešće krivično delo u i oko Vranja se odnosi na prevoz migranata putničkim vozilima. Većina slučajeva se odnosi na migrante koji su pokupljeni u blizini Preševa i kreću se ka severu - ističu.

Takođe napominju da postoje sumnje da krijumčari dobijaju od 500 do 600 evra po osobi za prevoz migranata iz Severne Makedonije u Srbiju.

Vozači koji su uhvaćeni na delu obično su mladi muškarci srpske ili albanske nacionalnosti, koji često koriste lažne registarske tablice.

Značajan porast šverca migranata i trgovine drogom, kao i očigledna umešanost nekih službenika za sprovođenje zakona u organizovanim kriminalnim aktivnostima, pokazuju da Vranje postaje žarište organizovanog kriminala - zaključuju.

Globalna inicijativa protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (GITOK) je organizacija sa sedištem u Ženevi čiji je osnovni cilj borba protiv organzovanog kriminala i inovativni pristup u borbi protiv ove pošasti.