Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

08:45, 2. 2. 2021.

| BBC News na srpskom

Amerika i Njujork: Od osam stotina žitelja Novog Amsterdama do osam stotina jezika danas

Autor: BBC News na srpskom
Njujork
Cindy Ord

„Njujork nije mrtav grad, ali živi na aparatima", kaže Majkl Hendriks, sa Instituta za slobodno tržište na Menhetnu.

Da, Majklov komentar se odnosio na privrednu krizu izazvanu pandemijom korona virusa, ali je bio pravu i Frenk Sinatra kada je pre pre više od 40 godina pevao kako cipele skitnice žele da zakorače pravo u srce Njujorka i kako želi da se probudi u gradu koji ne spava.

Broj stanovnika Njujorka opada od 2016. godine. Opet, kada sedite zavaljeni u fotelju i maštate u koji grad biste se preselili Njujork vam je... na kom mestu?

„Njujork je sve što sam očekivala i više od toga, ovo je grad koji ne spava, njegova ravnodušnost odiše dobrotom," kaže za BBC na srpskom Kavita Čerian, koja je u Njujork došla iz Nju Delhija pre deset godina.

Ko spava, taj propušta život

Njujork se, možda, više ne može pohvaliti najvećim zgradama na svetu i godinama se već takmiči za pažnju (ali i novčanik) turista sa Parizom, Londonom i Dubaijem.

Ali Njujork je i dalje među najatraktivnijim gradovima na svetu, pokazuju sve ankete koje mere privlačnost svetskih metropola.

Istorija ovog grada počinje holandskim kolonijalnim poduhvatom iz 17. veka.

Novi Amsterdam, naselje koje su osnovali holandski trgovci krznom, na južnom delu poluostrva Menhetn, gde se danas nalaze park Bateri i Vol strit, dobilo je status grada 2. februara 1653.

Tokom tri i po veka, od varošice sa 800 stanovnika, Njujork je narastao na najveći američki megalopolis u kome, prema popisu iz 2019, živi 8.336.817 ljudi.

Više od 35 odsto stanovnika Njujorka rođeno je van SAD, a u gradskoj opštini Kvins se govori najviše svetskih jezika na jednom mestu.

Modno snimanje na Bruklinskom mostu
BBC
Modno snimanje na Bruklinskom mostu

Kada je prvi put posetila Njujork kao turista, „sa 34 godine, kad sam već bila formirana ličnost," Tanji Krstevski ovaj grad je delovao kao „jedna konstantna ekskurzija".

U Srbiji je radila kao snimateljka u filmovima i reklamama, a već tri godine predaje kameru na fakultetu Tiš skul ov arts (NYU Tish School of Arts), koji pripada prestižnom Njujorškom univerzitetu.

Osećanje da će nešto propustiti bilo je dominantno tokom prve dve godine života u ovom gradu prepunom različitog sadržaja.

Novim stanovnicima Njujorka je teško je da nemaju očekivanja od ovog grada pre dolaska, „pošto je Njujork bar sto godina besomučno zamišljan kroz modernu kulturnu industriju," kaže grafički dizajner i umetnik Aleksandar Maćašev, stanovnik Njujorka od 2008. godine.

„Koliko god ga zamagljivale, te glazirane medijske slike su integralni deo grada i ne možete tek tako da ih odlepite."

Fascinacija, tipično rezervisana za turiste, pristutna je i kod mnogih Njujorčana, smatra on.

„Znam ljude koji su ovde proveli čitav život a i dalje su ushićeni razgledničkim prizorima, a od pogleda kroz prozor vam zavisi i stanarina."

Dostupnost umetnosti na svakom koraku, sjajna ponuda koncerata i knjižara, biciklističke staze, Central park i lokalne „komšijski negovane bašte u Ist vilidžu" i neposrednost ljudi su ono što Maćašev izdvaja kao prednosti života u ovom gradu.

Central park
BBC
Central park

Energija grada, mogućnost upoznavanja sa neobičnim ljudima koji se bave najrazlitičijim profesijama, najbolji barovi i restorani na svetu su stvari koje čine život u Njujorku uzbudljivim za Kavitu Čerijan.

Korona je zaustavila sve to.

Tokom marta i aprila 2020. Njujork je bio najveće žarište korona virusa u Sjedinjenim Američkim Državama.

Tanja Krstevski svoj sadašnji život u gradu u kome većina sadržaja sada zatvorena opisuje kao „monaški".

Andrea Vilhelm je napustila stan u Njujorku u avgustu prošle - i nije sigurna da li će se ikada vratiti.

Tridesetogodišnja programerka volela je život u Njujorku - gledala je predstave na Brodveju, uživala je u šetnjama parkovima.

Gotovo pet godina plaćala je poreze i stanarinu u Njujorku, iako je putovala na posao u drugu državu.

Ali pandemija ju je izmučila.

„Rekla sam sebi, 'Grad će se oporaviti. Do jula će biti u redu.' Ali, jednostavno, nije bilo u redu ", kaže ona.

„Uopšte nisam planirala da odem", dodaje ona.

„Bila je to potpuna promena."


I ♥ NY

Izraz ljubavi prema Njujorku, jedan od najpoznatijih logotipa na svetu, delo je grafičkog dizajnera Miltona Glejzera.

Nastao je 1997. u okviru kampanje promocije turizma u Njujorku.

Glejzer nije očekivao da će kampanja trajati dugo, zbog čega je ovaj logotip kreirao pro bono.

„Cenim njegovu ravnotežu između impozantnosti i nenametljivosti," kaže Aleksandar Maćešev.

„To zaokrugljeno puno srce, oblost American Typewriter tipografije, i to što je jednostavan rebus."

Logotip je postao kulturna ikona, krasi majice, razglednice, šolje, razne druge suvenire.

„Ne treba zaboraviti da ovakvi znakovi nisu poznati samo zbog svojih formalnih likovnih karakteristika, nego i zbog moći koja stoji iza njih.

„Iako je nastao sedamdesetih u vreme i zbog najgore regionalne krize, on je izuzetno poznat i zato što je simbol svetskog centra, u bogatoj državi jedne od najmoćnijih zemalja na svetu," zaključuje Maćašev.

Originalna skica Glejzerovog rada nalazi se u njujorškom Muzeju moderne umetnosti.

Milton Glejzer je preminuo u junu 2020. u 91. godini.


Skupoća, površnost, usamljenost i pacovi

Od bankrota grada 1975, visoke stope kriminala tokom osamdesetih godina 20. veka do titule jednog od najbezbednijih velikih gradova na svetu, Njujork je doživeo dramatične promene u prethodnih pedeset godina.

Za promenu imidža grada od zloglasnog ka sigurnom, ali i porast troškova života odgovoran je gradonačelnik Rudolf Đulijani, koji je upravljao gradom od 1994. do 2001.

Njujork
BBC

Sličnu politiku je nastavio gradonačelnik Majkl Blumberg, objašnjava Aleksandar Maćašev, „koji je mrtav ozbiljan izjavio kako mu Menheten nije dovoljno gusto izgrađen."

Dodaje da su „gradovi sve manje ljudske naseobine, a sve više mašine za generisanje profita".

Kao primer navodi kvartove poput Vilijemsburga ili Hadson jardsa, koji su pretvoreni u „igrališta za bogate".

Na sličan način je napuštena pruga pretvorena u Hajlajn park „neprobojni kanjon okružen najskupljim nekretninama u gradu".

Hajland park
BBC
Hajland park

Ogromne stanarine za minijaturne stanove su najveća mana Njujorka, tvrdi Kavita Čerijan.

Njoj se takođe čini da previše mogućnosti koje grad nudi znači da je teško pronaći osobu sa kojom ćeš to podeliti.

Slično razmišlja i Tanja Krstevski.

„Sve je napravljeno da živiš brzo, da menjaš partnere, da se ne vezuješ ni za koga, teško napraviti pravo prijateljstvo, iako su svi jako ljubazni."

Posle tri i po godine života u Americi, Tanjin glavni utisak je da i pored šarolikosti Njujorka, sveprisutan rasizam nije zaobišao ni ovaj grad.

„Turisti uglavnom odlaze u sređene krajeve poput Vilijamsburga, a retko ko će otići u Fletbuš u Bruklinu.

„U kvartovima u kojima žive crnci na svakih 100 metara je prodavnica alkohola, prosto se vidi da njima nisu davane iste šanse."

Demonstracije pokreta Životi crnaca su važni nisu zaobišle ni Njujork u junu 2020.

Koni ajlend
BBC
Koni ajlend

Samodovoljnost grada u koji ceo svet želi da dođe primetna je kod mnogih njegovih žitelja.

Maćaševu smeta parohijalost oličena u stavu „ostatak sveta nas ne zanima pošto ionako dolazi kod nas."

„I nezaobilazno kulturtregersko mitologizovanje grada od Doroti Parker (pesnikinje koja je ovekovečila boemski život u Njujorku tridesetih) do Fren Libovic (spisateljice, komentatorke i junakinje aktuelne Netfliksove serije Zamisli da je to grad)".

„Na pacove sam se, doduše, navikao," kaže kroz osmeh.


Glamurozne devojke, sumnjivi taksisti, jevrejski humor i druge filmske slike

Toponimi Njujorka biće prepoznatljivi i onima koji nikada nisu posetili ovaj grad, zahvaljujući televiziji i filmu.

Karijere Vudija Alena, Martina Skrosezea i Spajka Lija, između ostalih, neodvojiva su prikazivanja ovog grada na filmu.

Devojke u Njujorku ne doručkuju kroasan i kafu ispred čuvene zlatare Tifani poput Holi Golajtli u filmu Doručak kod Tifanija, ali milioni žena širom sveta su i danas opčinjene klasikom Blejka Edvardsa iz 1961.

Ovo je samo jedan od prikaza grada u kome svi traže ljubav i ostvarenje snova, što je kasnije uspešno eksploatisano u seriji Seks i grad.

„Život u Njujorku nije tako glamurozan, iako je serija klasik - u njoj se ne vide problemi koje ljudi imaju kad žive u ovom gradu," kaže Kavita Čerijan.

Serija Devojke, milenijalski pogled na ljubav i život u Njujorku, po njoj mnogo bolje predstavlja svakodnevnu borbu mladih stanovnika Njujorka.

Film braće Safdi Nebrušeni dragulji iz 2019. sa Adamom Sendlerom u glavnoj ulozi, predstavlja savršen presek Njujorka danas, tvrdi Tanja Krstevski.

Priča o draguljaru, zavisniku od klađenja, kome uterivači dugova dišu za vratom, precizno opisuje Njujorčane, stereotipe o njima i njihov način života.

Maćašev je posegnuo za klasikom snimljenim 1954.

Po njemu, Hičkokov Prozor u dvorište je možda najnjujorškiji film zbog otvorenog voajerizma, stisnutog ambijenta, sedenja na požarnom stepeništu, blizine ljudi i suseda, a najviše zbog očigledne artificijelnosti pošto uopšte nije sniman u Njujorku nego na pažljivo konstruisanom filmskom setu.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Podeli sa prijateljima