Klimatske promene i tehnologija: Kako bi izgledalo da dobijemo jeftinu energiju
Ovo verovatno čitate na telefonu. Ako ne, izvadite ga iz džepa i pogledajte ga.
Reč je o pametnom telefonu, zar ne? Pomislite samo koliko ga često koristite i na sve one korisne stvari u kojima vam pomaže.
E sad se samo prisetite koliko je vremena prošlo otkako ste kupili prvi pametni telefon?
Desetak godina, najverovatnije malo manje. Nije mnogo. A opet takvih telefona ima svuda: bukvalno svako, svako ima jedan i koristi ga satima svaki dan.
To pokazuje koliko brzo može da se zapati nova tehnologija.
- Šta su klimatske promene? Stvarno jednostavan vodič
- Šest stvari koje nestaju zbog klimatskih promena
- Atenboro upozorava da je nastupila „klimatska kriza“
Originalni ajfon (iPhone) pušten je u promet tek 2007. godine i - koliko god bizarno danas izgledalo - u to vreme se nije smatrao revolucionarnim.
Pogledajte samo ovu naslovnicu časopisa Forbs objavljenu devet meseci nakon što je lansiran ajfon.
Forbes cover 10 years ago. pic.twitter.com/EBlHpdRDsl
— @mikko (@mikko)Forbes cover 10 years ago. pic.twitter.com/EBlHpdRDsl
— @mikko (@mikko) November 12, 2017
I Forbs u tome nije bio usamljen.
Ajfon je bio „samo još jedan takmičar u već veoma prometnom prostoru", prema rečima šefa kompanije koja je pravila blekberije.
Sećate li se njih?
Ne samo da su pametni telefoni pregazili sve druge telefonske tehnologije, već su okrenili naglavačke desetine drugih profesija.
„Ubili" su foto-aparat i omogućili uspon društvenim mrežama i dejting aplikacijama. Desetkovali su tradicionalnu taksi službu.
Kakve to veze ima sa energijom?
Lako je sa naknadnom pameću videti zašto je neka nova tehnologija bila toliko transformativna, ali je mnogo teže unapred predvideti kako će uticati na svet.
Što me dovodi do zelene tehnologije - turbina na vetar, električnih vozila, solarnih panela i akumulatora, tome sličnom.
Ako i dalje mislite da će usvajanje svih ovih novih tehnologija biti skupa muka, grdno se varate.
Zelena tehnologija nalazi se na prekretnici odakle bi mogla da uzleti - baš kao što je to svojevremeno učinio pametni telefon.
I, baš kao i pametni telefon, mogla bi da dovede do revolucije u tome kako radimo stvari, ne samo kako stvaramo energiju.
Zašto je, dakle, pametni telefon prošao toliko dobro?
Njegov uspeh svodi sa na jedinstveno ukrštanje tehnologija.
Prvi put su tačskrinovi, baterije, mreže podataka, kompaktni kompjuterski čipovi, mikro-senzori i još mnogo toga postali jeftini, pouzdani i dovoljno sitni da pametni telefon od 600 dolara bude moguć.
I kako je potražnja za pametnim telefonima rasla, proizvođači su učili kako da tu tehnologiju učine još jeftinijom i boljom.
Nešto slično trenutno se dešava sa zelenom tehnologijom.
Posle višegodišnjeg razvoja, ona postaje sve jeftinija i efikasnija.
Pogledajte video: Čovek koji je energiju vetra doveo na viši nivo
Najbolji svetski sistemi solarne energije sad su „najjeftiniji izvori električne energije u istoriji", saopštila je ovog meseca Međunarodna energetska agencija (IEA) koja analizira energetska tržišta.
„Obnovljiva energija će verovatno ući u energetski sistem brže nego bilo koje gorivo u istoriji", predviđa Spenser Dejl, glavni ekonomista naftnog giganta BP.
A BP je novcem stao iza njegovih izjava.
Ta firma se obavezala da će smanjiti proizvodnju nafte i gasa za 40 odsto u narednih 10 godina i umesto toga ulagati u razvoj poslova sa niskom emisijom ugljenika.
Istovremeno je britanski premijer Boris Džonson najavio ulaganje vredno 160 miliona funti u razvoj vetroparkova, sa ciljem da više od polovine britanske potražnje za električnom energijom do 2030. godine bude pokriveno iz energije vetra.
Dobro ste pročitali - ulaganje u priobalski vetar iznosiće svega 160 miliona funti, dok nova nuklearna elektrana u Hinkli Pointu, u Somersetu, košta najmanje 22,5 milijardi.
Kako je moguće da je energija vetra toliko jeftina? Zato što britanska vlada neće plaćati nove turbine na vetar već će to činiti privatni sektor.
U Velikoj Britaniji, priobalski vetar uskoro će postati profitabilan bez državnih subvencija.
I zaista, graditelji će uskoro možda morati da plaćaju pristup našem kontinentalnom pragu.
Pomislite samo šta to znači.
Vlade više neće morati da nude podsticaje kompanijama da bi gradile novu tehnologiju za obnovljivu energiju, već će one plaćati nama za privilegiju da to čine.
Ali to je samo početak.
Šta će se desiti kad se čitav svet zaista obaveže na smanjenje emisije ugljenika?
Evropska unija se već obavezala na plan po kom će uložiti više od jedne milijarde evra u podsticaje za zelenu energiju.
Kina tvrdi da je takođe za to.
Na zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku ovog meseca, kineski predsednik Si Đinping dao je bezuslovno obećanje da će Kina smanjiti emisiju uljenika na neto nulu do 2060. godine.
Japan i Južna Koreja su se ove nedelje obavezali na nultu neto emisiju do 2050. godine, a Džozef Bajden, koji je nedavno pobedio na američkim predsedničkim izborima, ima slične ambiciozne planove za smanjenje emisije ugljenika.
I Bajden i EU upozorili su da će uvesti takse kako bi kažnjavali zemlje koje nisu smanjile emisiju, nego dozvoljavaju prodaju proizvoda koji emituju previše ugljenika.
To će biti snažan podsticaj ostatku sveta da sledi njihov primer.
Ali čak i ako to ne učine, imaćemo Ameriku, Kinu i Evropu - pola svetske emisije i više od polovine svetskog BDP-a - obavezane da će smanjiti emisiju ugljenika.
To znači još više ulaganja u vetar, solarnu energiju, akumulatore, električne automobile, elektrolizu, hvatanje i skladištenje ugljenika i svaku drugu zelenu tehnologiju koja vam padne na pamet.
Baš kao i sa pametnim telefonima, to postaje začarani krug.
Pogledajte video: Da li su električni automobili zaista „zeleni"?
Krivulja učenja
„Ono što smo do sada viđali zove se krivulja učenja", kaže Spenser Dejl.
„Što više proizvodite nešto, bolji ste u proizvodnji toga."
Kako se količina solarnog i kapaciteta vetra udvostručila, pa je još jednom udvostručena, troškovi su postojano opadali - što je dokumentovao zagovornik čiste tehnologije Ramez Nam.
„A u ovom trenutku čini se da nema nikakvih naznaka da ta kriva učenja splašnjava", kaže Dejl.
Ako je on u pravu, onda će troškovi nastaviti da padaju, načinivši obnovljivu energiju sve konkurentnijom, što će zauzvrat dovesti do više ulaganja i više tehnologije obnovljive energije.
Shvatili ste poentu.
Izvedimo sada jedan misaoni eksperiment.
Veliki izazov u vezi s obnovljivom energijom je ono što u ovom poslu zovu „isprekidana proizvodnja" - činjenica da ne dobijate nikakvu energiju ukoliko sunce ne sija ili vetar ne duva.
To je veliki problem. Niko ne želi da mu nestane struja.
Pogledajte video: Prvi električni fića iz Severne Makedonije
RethinkX, američka ekspertska grupa specijalizovana za otvorena razmišljanja o budućnosti raznih poslovnih oblasti, navodi da moramo da promenimo čitav naš mentalni sklop u vezi s tim kako se generiše energija.
Navikli smo se da se brinemo o troškovima premašivanja kapaciteta - proizvođenja više energije nego što nam je potrebno.
To je zato što je gorivo koje se koristi za generisanje energije skupo.
Kod obnovljivih izvora energije nije tako. Jednom kad ih izgradite, energija koju generišu iz vetra ili sunčeve svetlosti stiže nam bukvalno besplatno.
RethinkX ističe da će to za energiju učiniti isto što su internet i pametni telefoni uradili za podatke.
Pre trideset godina postojao je ugrađeni fizički trošak svakog odštampanog dnevnog lista ili slikane fotografije.
Sad kad je sve digitalno, jedino ograničenje za to koliko čitamo ili koliko slika postavljamo na Instagram je broj sati u našem danu.
RethinkX tvrdi da umesto da prosto zamenimo postojeća postrojenja za proizvodnju fosilnog goriva solarnim i postrojenjima na vetar - i onda brinemo o troškovima popunjavanja tih velikih rupa isprekidane proizvodnje - treba samo da gradimo sve više i više i više solarnih i postrojenja na vetar, možda čak nekoliko puta više od kapaciteta postojeće električne mreže.
Ne zaboravite, što ih više gradimo, to su oni jeftiniji.
Dok god ih razvučemo po dovoljno širokoj oblasti, uvek ćemo imati energije.
A ono malo preostalih rupa možemo da popunjavamo akumulatorima ili drugim elektranama.
I evo u čemu je suština. Po sunčanim i vetrovitim danima imaćemo ogroman višak električne energije praktično ni za kakve dodatne troškove.
Šta možete da učinite s ogromnom količinom jeftine energije?
Svakako ćete želeti da je iskoristite za pravljenje još turbina na vetar i solarnih panela.
Ali šta je s elektrolizom vode radi proizvodnje vodonika koji može da greje domove, omogućuje pogon za kamione i brodove ili pravi čelik?
Možete da napajate mašine da izvlače ugljen dioksid iz atmosfere.
A šta je s postrojenjem koje će praviti avionsko gorivo sa nula neto ugljenika iz tog vodnika i ugljen dioksida?
Ili postrojenjem za desalinizaciju kako bi se navodnjavale pustinje?
RethinkX čak sugeriše da bi višak energije mogao da se koristi za rudarenje kriptovaluta.
Poenta je u sledećem: troškovi energije ključno su ograničenje za bukvalno sve što radimo.
I tako će se najverovatnije pojaviti nove industrijske grane koje će iskoristiti to izobilje energije.
One će očigledno morati da plate nešto za to blago, a to će značiti da će energija koja greje vaš čajnik i puni vaša električna kola takođe postati jeftinija.
- Električna vozila daleko od srpskih puteva
- Zašto volimo i mrzimo električne trotinete
- Šta (ni)smo uradili da sačuvamo planetu
Svet mogućnosti male emisije ugljenika
Naravno, još smo daleko od ove utopije.
Sva je prilika da se ova vizija neograničene, praktično besplatne energije neće ostvariti - bar ne u desetogodišnjem vremenskom okviru kao što neki predviđaju.
Puki fizički zahtevi izgradnje toliko nove infrastrukture znači da će biti potrebno vreme da bi se uspostavili lanci dobavljanja neophodnih materijala, a moglo bi da bude ograničenja i u tome koliko solarne i energije vetra neke zemlje mogu da proizvedu.
Ali glavna poenta i dalje stoji: na delu su moćne sile koje smanjuju troškove tehnologija obnovljive energije i izvrću naglavačke tradicionalni narativ o dekarbonizaciji.
Suprotno onome što nam se obično govori, prebacivanje na energiju niske emisije ugljenika ne mora da bude tegobna obaveza koja će nas osiromašiti i učiniti nam živote manje uzbudljivim.
Umesto toga, ona bi mogla da nam otvori čitav svet novih mogućnosti, novih poslova i načina zarađivanja za život.
I, štaviše, sve bi to moglo da se desi prilično uskoro.
Spenser Dejl citira eminentnog nemačkog ekonomistu Rudija Dornbuša koji je rekao: „U ekonomiji, stvarima treba duže da se dese nego što ste mislili, a onda se dešavaju brže nego što ste mislili da mogu."
A ako ne verujete u to, samo pomislite na sve one promene koje je vaš pametni telefon omogućio svetu.
Pratite Džastina Tweets by BBCJustinR .
Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
26. 4. 2024.
“Ne može brže, jurimo 30!”
Bata Raka iz Niš Čitalac