Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

18:12, 22. 6. 2020.

| BBC News na srpskom

Korona virus: Da li nam stiže drugi talas i kako bi mogao da izgleda

Autor: BBC News na srpskom
Ljudi u šopingu
Getty Images
Ljudi u šopingu u Noriču dok se mere izolacije polako ukidaju u Velikoj Britaniji

Daleko od toga da je korona virus završio svoje. Neke zemlje se i dalje bore sa masovnom epidemijom, ali čak i one koje trenutno kontrolišu virus strahuju od „drugog talasa".

Druga faza Španskog gripa pre jednog veka bila je smrtonosnija od prve.

Da li je drugi talas, dakle, neizbežan? I koliko gadan uopšte može da bude?

Kao prvo, šta je uopšte drugi talas?

Zamislite talase na moru. Broj infekcija raste i onda se ponovo spusti - svaki ciklus je jedan „talas" korona virusa.

A opet, ne postoji nekakva zvanična definicija.

„To nije nešto posebno naučno, kako definišete jedan talas prilično je arbitrarno", kaže za BBC doktor Majk Tildesli, sa Univerziteta u Voriku.

Waves
Getty Images

Neki opisuju bilo kakav skok kao drugi talas, ali to je često samo vijugav prvi talas. To se trenutno dešava u nekim američkim saveznim državama.

Da bi moglo da se kaže da se prvi talas završio, virus bi morao da je stavljen pod kontrolu i da je broj slučajeva značajno opao.

Da bi drugi talas započeo, morali biste da imate postojan skok broja zaraženih. Novi Zeland, koji ima prve slučajeve posle 24 dana bez korona virusa i Peking koji se suočava sa epidemijom posle 50 dana bez virusa nisu u toj situaciji.

Ali neki naučnici tvrde da bi Iran mogao da počinje da ispunjava kriterijume za drugi talas.

Hoće li drugi talas stići u Veliku Britaniju?

Odgovor zavisi skoro isključivo od odluka koje donosimo sami tako da to može da ode u oba pravca.

„Zaista smatram da u ovom trenutku vlada velika neizvesnost… ali da budem iskren, to je nešto oko čega se veoma brinem", kaže doktor Tildesli.

Potencijal očigledno postoji - virus je još tu i nije ništa manje smrtonosan niti zarazan nego što je bio na početku 2020. godine.

Smatra se da je do sada zaraženo svega 5 odsto ljudi u Velikoj Britaniji i da ne postoji garancija da su svi oni imuni.

„Dokazi govore da je ogromna većina ljudi i dalje podložna zarazi tako da, u suštini, ukoliko ukinemo sve mere, vratićemo se tamo gde smo bili u februaru", kaže doktor Adam Kučarski iz londonske Škole za higijenu i tropsku medicinu.

„Bilo bi to kao da ponovo krećemo od nule."

Šta može da pokrene drugi talas?

Preterano ukidanje mera izolacije.

Izolacije su dovele do masovnih blokada širom sveta -neki su ostali bez posla, neki su se razboleli od drugih bolesti, deca nisu išla u škole - ali je virus bio pod kontrolisaniji.

„Najveća zagonetka jeste kako zadržati kontrolu a da se dnevna blokada života svede na minimum", kaže doktor Kučarski.

Niko nije 100 odsto siguran koliko daleko smemo da idemo.

Zbog toga se mere ukidaju u fazama i uvode novi načini kontrolisanja korona virusa, kao što su traženje kontakata i obavezno nošenje maski za lice.

„U Velikoj Britaniji i susednim zemljama, rasplamsavanja žarišta mogla bi da se dese prilično brzo ukoliko se mere ukinu u toj meri da prenos bolesti ne može da se kontroliše", kaže doktor Kučarski.

Ovo je već započelo u Nemačkoj, gde je 650 ljudi bilo pozitivno na test na virus posle izbijanja epidemije u klanici.

To nije veliki problem ukoliko grupe zaraženih mogu brzo da se identifikuju i ukoliko može da se uvede lokalna izolacija i zaustavi širenje virusa.

Inače, to doprinosi drugom talasu.

Južna Koreja, koja je naveliko hvaljena zbog pristupa zaustavljanju korona virusa, morala je ponovo da uvede neka ograničenja zbog pojavljivanja zaraženih grupa.

Hoće li drugi talas biti isti kao prvi?

Nešto bi pošlo ozbiljno po zlu ako bude bio.

Vrednost R-a - broja ljudi na koji je u proseku svaka zaražena osoba prenela virus - bio je tri na početku pandemije.

To je značilo da se virus brzo širio, ali se naše ponašanje u međuvremenu promenilo, uveli smo socijalno distanciranje i teško je zamisliti kako bi R mogao ponovo da bude toliko visok.

Doktor Kučarski kaže za BBC: „Nijedna zemlja neće prosto odjednom ukinuti sve mere i samo se vratiti u normalu."

„Čak ni zemlje bez kontrole nad korona virusom - kao što su Brazil i Indija - nemaju R od 3,0."

Graph
Getty Images

Ukoliko slučajevi opet budu počeli da rastu, biće to relativno sporo.

Međutim, drugi talas bi mogao, u teoriji, i dalje da postane veći od prvog, zato što je mnogo ljudi i dalje podložno zarazi.

„Ali ukoliko slučajevi počnu da skaču, mi uvek možemo ponovo da uvedemo mere da bismo suzbili drugi talas, to je uvek opcija koja nam stoji na raspolaganju", kaže doktor Tildesli.

Kad će se desiti drugi talas? Hoće li se on zimi pogoršati?

Doktor Kučarski kaže da bi lokalna žarišta mogla da se jave „čak i u narednim nedeljama ili mesecima", kako mere budu postepeno ukidane.

Ali to ne znači garantovani drugi talas.

Doktor Tildesli kaže: „Ukoliko se mere budu u značajnoj meri ukinule, mogli bismo da završimo sa drugim talasom krajem avgusta ili početkom septembra."

Zima bi mogla da bude kritično vreme jer se drugi korona virusi lakše šire u to vreme.

Ukoliko jedva kontrolišemo virus, čak i mali sezonski skok mogao bi da dovede do velikog širenja virusa.

„Proleće nam je nesumnjivo pomoglo", kaže profesor Džonatan Bol, virusolog sa Univerziteta u Notingemu.

„Drugi talas je skoro neizbežan, naročito kako se budemo približavali zimskim mesecima."

„Vladin najveći izazov je da se postara da vrhunac ne bude takav da preoptereti zdravstveni sistem."

Hoće li virus oslabiti tako da ne predstavlja više problem?

Jedan argument protiv smrtonosnog talasa jeste da virusi postaju manje opasni kako se menjaju da bi lakše zarazili ljude.

Čak i HIV deluje kao da postaje blaži. U teoriji, virusi će se više širiti ukoliko ne ubiju domaćina i zbog toga oni postaju blaži.

„Ali to nije garantovano, to je pomalo lenja priča koju pričaju neki virusolozi", kaže profesor Bol.

To je takođe nešto što se dešava tokom dugog vremenskog perioda.

Više od šest meseci od početka pandemije nema jasnih naznaka da je virus mutirao tako da se lakše prenosi ili da bude manje smrtonosan.

Profesor Bol dodaje: „Mislim da virusu u ovom trenutku ide veoma dobro. Ljudi često imaju blage ili infekcije bez simptoma, ukoliko može lako da se prenese, onda nema razloga za korona virus da postane blaži."

korona virus
BBC
Banner
BBC

Pratite nas na Fejsbuku i Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Podeli sa prijateljima