Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

13:54, 22. 6. 2020.

| BBC News na srpskom

Smrt Džordža Flojda: Zašto ima tako malo presuda protiv američkih policajaca

Autor: BBC News na srpskom
Police officers face off with demonstrators during protests over the Minneapolis arrest of George Floyd, who later died in police custody, in Dallas, Texas, USA, 30 May 2020. (EPA)
EPA
Zaštita policajaca posle kršenja zakona je veoma kontroverzna tema u Americi

Procenjuje se da policija u Americi svake godine ubije oko 1.200 ljudi, ali u oko 99 odsto slučajeva policajci na kraju nisu optuženi ni za kakav zločin.

Usred pritiska javnosti, protesta i nemira koji su usledili posle stradanja Džordža Flojda od ruke policije u Minesoti, ovog puta došlo je do podizanja optužnice.

Jedan policajac je optužen za ubistvo Flojda, klečanjem na njegovom vratu, u gradu Mineapolisu 25. maja.

Trojica drugih policajaca koji su bili prisutni optuženi su za pomaganje i saučesništvo u zločinu. Sva četvorica će se pojaviti pred sudom u ponedeljak 8. juna.

Demonstranti se nadaju da će Flojdova smrt dovesti do radikalne promene kako se zakon primenjuje na policajce koji ubiju na dužnosti, zato što je ovaj slučaj u velikoj meri izuzetak od pravila.

Ogromna većina američkih policajaca koji ubiju nikad nisu optužena - a kamoli osuđena - za bilo kakav zločin, zbog pravne zaštite koju uživaju prema američkom zakonu.

Zaštite od krivičnog gonjenja

A protester speaks with an LAPD officer during a demonstration over the death of George Floyd in Hollywood, California on June 2, 2020. (AFP)
AFP
Ubistvo Džordža Flojda izazvalo je niz protesta širom Amerike

Projekat Mapiranja policijskog nasilja dokumentovao je 7.666 poznatih policijskih ubistava počinjenih u SAD između 2013. i 2019. godine - što je 92 odsto ukupnog broja takvih ubistava, kažu aktivisti.

U samo 99 slučajeva podignute su optužnice protiv policajaca - to je oko 1,3 odsto od ukupnog broja. I samo 25 završilo se presudom.

Klark Nili, potpredsednik Krivičnog prava pri Institutu Kejto u Vašingtonu, rekao je za BBC da je „ekstremno retko" za tužioce da podižu optužnice protiv policajaca, kao što se to desilo u Flojdovom slučaju.

On kaže da tužioci moraju da sarađuju sa policajcima, oslanjajući se na njih da razotkriju slučajeve i posle svedoče na sudovima. A policajci smeju da koriste silu sa smrtnim ishodom, a da pri tom ne čine krivično delo.

Žrtvama i rodbini preostaje opcija da tuže za odštetu u građanskim parnicama, ali Nili kaže da su za tu opciju „vrata sudova često zatvorena" zbog principa „kvalifikovanog imuniteta".

On štiti državne službenike od krivičnog gonjenja ukoliko prekrše nečija prava, sem ukoliko ne postoje „jasno definisana prava" koja štite žrtvu.

Ali ono što se smatra zakonskim presedanom praktično onemogućuje da se državni službenik tuži za odštetu, tvrdi Nili.

„Gledanje kroz prste"

Demonstrators reflections are seen in the glasses of a US Capitol police officer during a protest in front of the United States Capitol in Washington, DC, on June 2, 2020.
AFP
Policajci uglavnom imaju zaštitu od krivičnog gonjenja.

Ejmi Korbit se 2014. godine zatekla usred policijske potere nakon što je čovek nezakonito ušao u njeno zadnje dvorište.

Naoružana policija je upala za njim, naredivši da šestoro dece koje se u tom trenutku igralo tamo zalegne na zemlju.

Kad se pojavio Ejmin pas Brus, jedan od policajaca je reagovao tako što je pucao dvaput bez upozorenja - uprkos tome što pas nije predstavljao nikakvu pretnju po policajce, prema sudskim spisima.

Iako su meci promašili psa, jedan je pogodio Ejminog desetogodišnjeg sina Dakotu, koji je ležao pola metra dalje.

Dečak je preživeo, ali mu je ostala stravična rana na nozi i psihološka trauma.

Sudovi su odbacili njene pokušaje da tuži policajce rekavši da „nije postojalo jasno utvrđeno pravo da ona bude izuzeta od slučajne primene sile tokom hapšenja".

Police cars block a street during a protest in New York sparked by the death of George Floyd, 2 June 2020
Getty Images
Aktivisti traže da se promene u odnosu prema policajcima

Još jedan slavan slučaj je onaj Malaike Bruks, koja je triput omamljena tejzerom, izvučena iz kola, položena licem uz zemlju i stavljene su joj lisice pred njenim 11-godišnjim sinom, uprkos tome što je bila u osmom mesecu trudnoće.

Zaustavljena je zbog vožnje pri brzini od 51 kilometra na sat u zoni u kojoj je ograničenje brzine 30 kilometara na sat, ali je odbila da potpiše kaznu, iz straha da će time priznati krivicu.

Njena tužba odbačena je na sudu zbog nedostatka „jasno određenih prava" za to kako se koristi tejzer. Pristala je na vansudsko poravnanje u vrednosti od 45.000 dolara deset godina kasnije.

„Apsolutno je neverovatno u kakvim će sve situacijama sudovi progledati policajcima kroz prste", rekao je Nili.

„Svodi se praktično na politiku nepostojanja odgovornosti za pripadnike snaga reda i mira."

Pravda za Flojda

A man walks past a graffiti on a wall depicting a portrait of George Floyd in Berlin"s Prenzlauer Berg district on May 30, 2020.
AFP
Flojdovo ubistvo izazvalo je burne reakcije širom sveta.

Nili kaže da bi kvalifikovani imunitet mogao da oteža Flojdovoj porodici da dođe do pravde.

„Ukoliko ne budu mogli da nađu slučaj u kom je sud doneo odluku da je neustavno devet minuta držati koleno nabijeno u nečiji vratni deo kičme, dok taj neko ne izgubi svest i na kraju umre, onda doktrina kvalifikovanog imuniteta praktično kaže da ne možete da tužite, zato što nemamo takav zabeležen slučaj u istoriji."

BBC se obratio američkom Udruženju nacionalnih policijskih službenika (NAPO) tražeći komentar, ali uprkos ponovljenim pozivima, odgovora nije bilo pre objavljivanja ovog teksta.

Predsednik udruženja Majkl Makhejl prethodno je komentarisao Flojdov slučaj rečima: „Ono što se desilo Džordžu Flojdu je nečuveno.

Ne postoji zakonsko opravdanje, ne postoji opravdanje samoodbranom niti moralno opravdanje za ponašanje tog policajca."

Ovaj stav zauzeli su i političari.

„Predugo su crna i smeđa tela bila profilisana, nadzirana, hapšena, linčovana, mučena i ubijana od ruke policajaca", tvitovala je poslanica Masačusetsa Ajana Presli, pre usvajanja rezolucije koja osuđuje policijsku brutalnost od 29. maja.

„Ne smemo više da dozvolimo da ove nepravde sa smrtnim ishodom prolaze nekažnjeno."

. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]