Jak i opojan miris lavande već nekoliko godina dočekuje svakog ko prođe putem iz Novog Sada ka Fruškoj gori.
Ta aroma mediteranske biljke, ove nedelje je izostala.
Zamenili su je smrad, paljevina i miris dima.
Polje lavande, u mestu Bukovac, površine nepunog hektara u potpunosti je izgorelo.
„Osećaj kada stojiš tamo, udišeš i gledaš prostranu livadu je neprocenjiv.
„Za mene je ovo velika tuga, jer sam emotivno vezan baš za ovu njivu", kaže Branko Švonja, vlasnik plantaže za BBC na srpskom.
- Mladić sadi novu šumu u selu kod Čačka da bi „proizvela kiseonik za sve nas"
- Zašto svakog leta dolazi do šumskih požara
- U fotografijama: Kako je korona pomogla baštama širom sveta
Uzrok požara nije poznat, ali Branko sumnja da je „podmetnut iz obesti i ljubomore."
Slučaj je prijavio novosadskoj policiji, a tamo mu je rečeno da je u toku predistražni postupak.
Lavandu je zasadio pre osam godina i do sada, njegova mala plantaža koja se godinama širila, postala je popularno turističko mesto.
Emotivan gubitak veći i teži
Da vatra guta cvetna polja lavande primetili su meštani Bukovca.
Pozvali su vatrogasce i Branka, koji živi u Novom Sadu.
Požar je lokalizovan, ali je šteta, kako kaže, ne samo materijalna već i emotivna.
Izgubiće minimum dva miliona evra, ali je emotivni gubitak veći i teži.
„To mi je prvenac, sve je mojih ruku delo, ovaj posed imao je dušu", priča Švonja.
Mesto susreta
Branko Švonja je kao dvadesetogodišnjak odlučio da se bavi poljoprivredom, posebno lekovitim biljkama.
Izabrao je lavandu, jer je jedna od samoniklih biljaka sa prostora Dalmacije u Hrvatskoj odakle je poreklom njegova porodica.
„Lavanda ipak ima višestruku namenu, tako da sam se odlučio za ovo ljubičasto bilje", kaže on.
U posao je ušao, kako sam kaže, srcem.
„Jednostavno sam odlučio da probam, a tada nisam znao ljude koji se time bave u Srbiji", dodaje.
Vođen tom idejom krenuo je u potragu za zemljištem, gde će zasaditi seme plana.
Tako dolazi do njive u Bukovcu koju mu kupuje majka, zbog čega ga je situacija sa požarom dodatno pogodila.
„Na toj površini sreli su neki daleki rođaci koji su godinama bili bez kontakta, deca su dolazila da im pričamo o značaju lekovitog bilja, a bilo je i nekoliko prosidbi", priseća se Švonja.
U knjigu posetilaca upisalo se i osoblje ruske i indonežanske ambasade dodaje on.
Otkud lavanda na Fruškoj gori?
Nekada vinski region, Fruška gora bila je i plodno tlo za samonikle eterične biljke, objašnjava Milica Aćimović sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.
Iako je, kako kaže, za razvoj vinove loze potrebna mediteranska klima, planinski basen u Vojvodini joj je pogodovao.
„Kako se menjala klima tako su i mediteranske biljke, između ostalog i lavanda, počele da se gaje i na ovim prostorima", dodaje ova naučnica.
Lavanda potiče sa Sredozemlja i u svetu se gaji kao ukrasna i eterična biljka.
Postoji 39 vrsta ali su samo tri komercijalne: engleska lavanda, klas i španska lavanda.
U Evropi se gaji u Bugarskoj, Francuskoj, Španiji, Grčkoj i Turskoj.
Proizvodnja eteričnih ulja na jadranskoj obali vezuje se za Hrvatsku.
- Sadnja drveća - najveći svetski poduhvati
- Knjaževac: „Drveće se ne asfaltira“
- Drveće „najbolje rešenje" za klimatske promene
Gde se sve koristi ulje lavande?
Branko Švonja bavi se uzgojem, preradom, obradom i prodajom proizvoda od lavande kozmetičkim i farmaceutski industrijama.
Najpoznatiji proizvod od lavande jeste ulje.
Milica Aćimović ističe da se to ulje najviše koristi u kozmetičkoj industriji (sapuni, parfemi, losioni za brijanje).
Druga primena joj je u farmaceutskoj industriji - za zarastanje rana ili smanjenje stresa.
Lavanda može da se sadi u rano proleće ili jesen, ali Branko Švonja smatra da je jesen bolje godišnje doba jer ima dovoljno vlage.
Počinje da cveta početkom juna i tada se ne dira cvet, kako bi se sačuvalo što više eteričnog ulja, pojašnjava ovaj Novosađanin.
Koliko je interesovanje za poljima lavande govori i to da su neki posetioci dolazili s prvim zracima sunca, kaže on.
„Kada god bi video taj prizor, srce bi mi bilo puno, jer sam tu lavandu i zasadio kao opšte dobro".
Branko Švonja kaže da ovo nisu prve neprilike.
Pored zapaljenog polja, on je zasadio još jedno.
„Dan posle falilo je 350 sadnica, a zasađeno je dvadeset put više", priča on.
Nije navikao, ali je svestan da su obe njive pored puta i da nema kamera da se sve to nadgleda, te ga ovakve stvari ne iznenađuju.
Ali, požar jeste.
„Očekujem da će nadležni odraditi deo svog posla i da ćemo naći počinioca", nada se ovaj novosađanin.
Možda vam bude zanimljiv i ovaj video
Pratite nas na Fejsbuku, Tweets by bbcnasrpskom i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
12. 12. 2024.
Možda ograde mogu da se iskoriste za nove zatvore....trebaće...
Dušan iz Durlan čitalac