Svemirska istraživanja i Mars: Prve fotografije Crvene planete koje je snimio satelit iz Emirata

Prva fotografija Marsa stigla je u Ujedinjene Arapske Emirate.

Svemirska letelica Houp (Nada), ušla je u utorak u orbitu Crvene planete, čime su Ujedinjeni Arapski Emirati postali su tako prva arapska zemlja koja je učestvovala u naučnim istraživanjima i postavila satelit oko Marsa.

Posle prve stići će još mnogo sličnih pogleda na Crvenu planetu.

Letelica je postavljena u široku orbitu kako bi proučavala vremenske i klimatske promene na planeti.

Houp može da se opiše kao neka vrsta meteorološkog ili klimatskog satelita za Mars.

Oni su tradicionalno postavljeni u blizini planeta kako bi mogli na naprave snimke površine u visokoj rezoluciji i služe kao baza za telekomunikaciju između Zemlje i robota postavljenih na površini.

• Kako je Kina izvela istorijski pohod na Mesec
• Da li će Rusija osnovati sopstvenu svemirsku stanicu
• Lepota svemira od koje zastaje dah - u fotografijama

Fotografija je napravljena uz pomoć posebnog instrumenta sa nadmorske visine od 24.700 kilometara iznad površine Marsa, jedan dan nakon dolaska na Crvenu planetu.

Severni pol Marsa nalazi se u gornjem levom uglu slike. U središtu je Olimpus Mons, najveći vulkan u Sunčevom sistemu.

Pogledajte na istok i možete videti moćni sistem kanjona, Vales Marineris. Deo je pokriven oblakom.

„Prenos prve slike Marsa sa Noud proub je odlučujući trenutak u našoj istoriji i obeležava pridruživanje UAE naprednim državama uključenim u istraživanje svemira", navodi se u tviteru poslu misije.

„Nadamo se da će ova misija dovesti do novih otkrića o Marsu koja će biti od koristi čovečanstvu."

Houp će iz dana u dan sve više prilaziti Crvenoj planeti, zbog čega se naučnici nadaju da će moći da izvrši istraživanja - proučavaće kako se energija kreće kroz atmosferu - od dna ka vrhu, u svim periodima dana, tokom svih godišnjih doba.

Pratiće obeležja kao što su podignuta prašina koja na Marsu u ogromnoj meri utiče na temperaturu atmosfere.

Posmatraće i šta se dešava sa ponašanjem neutralnih atoma vodonika i kiseonika na samom vrhu atmosfere - što su ostaci nekadašnje obilne vode na Marsu.

To će nam pomoći da razumemo kako je nekada topla i mokra planeta postala hladan, prašnjav, isušeni svet kakav je danas.

„Houp" je prva od tri misije koje ovog meseca stižu do Crvene planete.

Dan kasnije je i orbiter Tjanven-1 ušao u orbitu, dok će se Amerikanci pojaviti 18. februara sa još jednim velikim roverom.

Kineski orbiter nosi i rover koji će biti pušten na površinu planete u maju ili junu.

Kako je Houp stigao do Marsa?

U ovom slučaju sve je zavisilo od manevra ulaska u orbitu.

U poslednjih par meseci, inženjeri su skraćivali trajektoriju svemirske letilice tako da stigne do planete precizno u pravom trenutku u prostoru i vremenu kako bi započela kočiono sagorevanje.

Kontrola misije u Svemirskom centru Muhamed Bin Rašid (MBRSC) u Dubaiju dobijala podatke o učinku Houpovih potisnih motora nazad strimom, ali niko nije mogao ništa da učini kako bi intervenisao ukoliko nešto pođe naopako.

Mars i Zemlja su trenutno odvojeni sa 190 miliona kilometara, što znači da radio komandama treba čitavih 11 minuta da stignu do sonde - predugo da bi se bilo šta preduzelo.

Tako da je letelica morala da se osloni na samu sebe kako bi dovršila manevar.

„Ali mi imamo sistem zaštite u slučaju greške koji može da kompenzuje svaki problem nastao tokom sagorevanja, tako da mislim da smo u dobrom položaju da ulazak u Marsovu orbitu bude izveden uspešno" rekla je pre misije inženjerka propulzije Aješa Šarafi.

• Sedam minuta užasa - kako će izgledati sletanje na Mars
• Kako preživeti godinu dana u svemiru

„Houp" nosi otprilike 800 kilograma goriva.

Šest potisnih motora koji su učestvovali u 27 minuta dugom manevru potrošilo oko polovinu te mase.

Ubrzo nakon što se motori pogase, svemirska letelica nestaje iza Marsa dok se njegova trajektorija bude spajala sa planiranom prvobitnom orbitom.

Posle uspešne misije u utorak, nema sumnje da nas čekaju uzbudljivi naučni podaci u danima koji dolaze.

Šta će Houp tačno raditi?

Pratiće obeležja kao što su podignuta prašina koja na Marsu u ogromnoj meri utiče na temperaturu atmosfere.

Posmatraće i šta se dešava sa ponašanjem neutralnih atoma vodonika i kiseonika na samom vrhu atmosfere.

Postoji sumnja da ovi atomi igraju značajnu ulogu u tekućoj eroziji Marsove atmosfere u kojoj učestvuju energetske čestice koje odlaze od Sunca.

To se uklapa u priču o tome zašto planeti nedostaje veći deo vode koju je očigledno imala u istoriji.

Da bi sakupila svoje opservacije, Houp će zauzeti orbitu blizu ekvatora koja se nalazi na udaljenosti od planete između 22.000 kilometara i 44.000 kilometara.

• Raketa nove generacije: Kako će izgledati džinovska NASA letelica
• Zašto nam veštački sateliti zaklanjaju pogled na svemir
• Amerika ga je deportovala - da bi pomogao Kini da stigne u svemir

To znači da ćemo rutinski dobijati spektakularne slike čitave Crvene planete.

„Svaka slika Marsa koju ćemo dobiti biće legendarna, ali prosto ne mogu da zamislim kakav će biti osećaj dobiti tu prvu sliku čitavog Marsa jednom kad se nađemo u orbiti", rekao je ranije Sara Al Amiri, državna ministarka Emirata za naprednu tehnologiju i predsednica Svemirske agencije UAE-a.

„A za mene će to biti i dobijanje tih naučnih podataka i kad naš naučni tim bude počeo da ih analizira i pronalazi artefakte koji nisu bili otkriveni ranije."

Uzbuđenje širom zemlje je opipljivo.

Zgrade se osvetljavaju crvenim.

UAE računa na to da će ova misija biti inspiracija za njenu omladinu i arapsku omladinu uopšte da odaberu naučne kurseve u školi i više obrazovne nivoe.

Misija je pokrenuta pre šest godina da bi dostigla vrhunac u vreme zlatne godišnjice UAE-a (Federacija je osnovana 2. decembra 1971. godine).

Budući da je tek nedavno počela da šalje satelite oko Zemlje (2009), UAE nije imala dovoljno znanja i veštine da sama pokrene međuplanetarnu misiju.

Emirati su se stoga obratili brojnim američkim istraživačkim ustanovama kako bi ih angažovali u mentorskoj ulozi.

Ove američke ustanove uključuju Koloradski univerzitet u Bolderu; Državni univerzitetu u Arizoni; i Kalifornijski univerzitet u Berkliju.

„Bilo je zabavno na ličnom nivou, bilo je zabavno na tehničkom nivou, a predstavljalo je i ogromno ispunjenje videti kako svačije personalne sposobnosti rastu", rekao je Pit Vitnel, programski direktor „Houpa" pri Laboratoriji za atmosfersku i svemirsku fiziku u Koloradu.

„Sada su nastala lična prijateljstva koja će trajati dugo posle ove misije."

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]