Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

17:53, 29. 11. 2020.

| BBC News na srpskom

Veštice i sujeverje: „Spalili su moju pretkinju kao vešticu - tri veka kasnije, sprao sam ljagu s njenog imena“

Autor: BBC News na srpskom
The burning of a witch in Holland, 16th Century Amsterdam
Getty Images

Za jedno malo univerzitetsko mesto, Lemgo u severozapadnoj Nemačkoj ima prilično burnu istoriju.

A ime njegove najprepoznatljivije zgrade, „Kuća načelnika za veštice", može da vam da neki nagoveštaj zašto.

Ona se odnosi na lovca na veštice koji je živeo tamo u 17. veku i vodio poslednja tri talasa suđenja.

U periodu od pedesetak godina koji je započeo 1628. godine, više od 200 žena (kao i pet muškaraca) spaljeno je na lomači samo u Lemgou.

A jedno od imena koje se tu pojavljuje je Margareta Kreveciek.

Witches are burned at the stake in this German illustration from the 16th Century
Getty Images
Procenjuje se da je samo u Nemačkoj pogubljeno 25.000 ljudi zbog sumnje na veštičarenje.

Kreveciek je uhapšena i optužena za vradžbine i pokušaje da nauči jednu devojčicu svojim trikovima u leto 1653. godine.

Ona je izložena torturi priznala bavljenje vradžbinama i spaljena je u nedelju 10. avgusta iste godine. Kao ustupak, vlasti su dozvolile da prvo bude obezglavljena.

I to je bilo sve što se tiče priče o Kreveciek jedno duže vreme.

Ali ta priča se nedavno promenila, zahvaljujući jednom njenom potomku.

Porodična potraga

Penzionisani policajac i strastveni amaterski geneaolog Bernd Kramer otkrio je da njegova supruga Ula ima rodbinske veze sa Kreveciek dok je istraživao svoje porodično stablo.

„Kad smo otkrili da imamo tzv. 'vešticu' među našim precima, odmah sam se uzbudio. Takve stvari predstavljaju blago u mojem istraživanju porodice", rekao je Kramer za BBC.

Bernd and Ulla Brammer hold a booklet showing the name of their ancestor 'witch'
Bernd Brammer
Porodica Kramer veruje da nepravde, naročito one koje su počinili crkva i država, moraju biti ispravljene.

„Moja supruga je odmah pomislila: sirota žena! Ali nismo se uplašili zato što smo iz škole znali da su tokom tih godina u Evropi načinjene mnoge nepravde."

Kreveciek je optužio njen šestogodišnji posinak pošto ga je kaznila batinama.

Krameri, koji žive u Bremerhabenu, tri sada vožnje na sever od Lemgoa, smatrali su da njihova daleka rođaka zaslužuje pravdu bez obzira na to koliko je vremena u međuvremenu prošlo.

I tako, nekoliko vekova kasnije, 2012. godine, oni su podneli zvaničan zahtev gradskim vlastima zatraživši da Kreveciek bude oslobođena svih optužbi.

Pet godina kasnije, ona i sve žrtve lokalnih suđenja vešticama bili su proglašeni nevinim.

Hexenbürgermeisterhaus, Lemgo, built in 1571
Getty Images
Kuća načelnika za veštice u Lemgou je sada muzej posvećen mračnoj prošlosti grada.

„Smatrali smo da je važno da se spere ljaga sa njenog imena zato što svaka nepravda, naročito ako su je počinili država ili Crkva, mora da se ispravi, čak i nakon što je prošlo toliko vremena", kaže Kramer.

„Svaki slučaj koji je izvučen na svetlost dana sprečava da se te nepravde zaborave."

Veliki lov na veštice

Salemska suđenja u Masačusetsu u 17. veku poznata su širom sveta, ali Evropa je zapravo bila mesto neuporedivo masovnijeg lova na veštice.

U Salemu je 200 osoba optuženo da su veštice, a 20 je izgubilo živote.

U današnjoj Nemačkoj, broj pogubljenja koji se smatra da je izvršen kreće se oko 25.000.

Na mestu današnje Švajcarske, na primer, bila su pobijena čitava sela.

Visitors spend Halloween in Salem, US state of Massachusetts, October 2019
Getty Images
Suđenja u Salemu su poznata širom sveta, ali lov na veštice u Evropi u 17. veku bio je neuporedivo veći.

Procenjuje se da je u Evropi između kraja 16. i poznog 17. veka pogubljeno između 40.000 i 60.000 ljudi.

Hartmut Hegeler je protestantski pastor u gradu Uni, na sat vremena vožnje od Kelna. Od 2010. godine, on je pomogao da se oslobode optužbi stotinak žrtava lova na veštice u Nemačkoj.

„Za mene je to pitanje kredibilnosti moje vere. Isus Hrist je i sam bio optužen, mučen i pogubljen, a mi hrišćani verujemo da je on bio nevin", rekao je otac Hegeler za BBC.

„Ove žrtve lova na veštice proživele su iste stvari, optužene su, mučene i pogubljene iako su bile nevine."

Ali on kaže da suština ove borbe nije samo u prošlosti - ona se vodi i protiv „nasilja i marginalizacije" koji se i dalje dešavaju u svetu danas.

„Veštica" sa devet godina

A girl is depicted on the floor during a witch trial in Salem
Getty Images
Deca su takođe osuđivana zbog vradžbina i spaljivana na kocima.

Otac Hegeler kaže da je jedan slučaj koji je najviše ostavio utisak na njega bio slučaj Kristine Tajpel, devetogodišnje devojčice pogubljene u maju 1630. godine u severnom selu Oberkirhen.

Kristina je počela da govori ljudima da je veštica i da je učestvovala u veštičjem piru - noćnom plesu sa đavolom - zajedno sa 15 drugih ljudi: osam muškaraca, šest žena i još jednom devojčicom, Gretom Halman.

Postoje spekulacije zašto je Kristina počela da priča tu priču, a mnogi istoričari sugerišu vezu između zlostavljanja ovog deteta ili neke druge vrste traume.

Vlasti su dale da su ona i 15 ljudi koje je imenovala uhapse i izlože torturi. Onda su oni imenovali neke druge ljude. Održano je sedam suđenja u periodu od tri meseca.

Na kraju je na lomači spaljeno 58 ljudi - uključujući Kristinu, njenu maćehu, Gretu i njene roditelje.

The village of Oberkirchen in Germany
Getty Images
Selo Oberkirhen je takođe poznato po suđenjima osumnjičenim vešticama.

„Ne postoje nikakvi zapisi o mučenju ove devojke, ali možete samo da zamislite koliko bi se devetogodišnja devojčica uplašila samo kad su joj pokazali instrumente za mučenje", kaže otac Hegeler.

Bila je uobičajena praksa pokazati osumnjičenima instrumente kojima ćete biti mučeni tokom prvobitnog „prijateljskog" saslušanja.

Brutalni oblici telesne kazne, koji su uključivali razapinjanje i držanje nekog budnim danima, korišćeni su u naknadnim saslušanjima.


BBC je razotkrio zlostavljanje dece u verskim školama u Sudanu:


Uobičajena tehnika zvala se potapanje: optužena veštica bila bi vezana za stolicu i potopljena u vodu.

Ukoliko bi isplivala, koristila je veštičju magiju da ostane na površini - i onda bi bila spaljena na lomači.

A ako bi potonula, bila bi proglašena nevinom osobom koja je „umrla nesrećnim slučajem".

„Nezajažljiva" požuda

Witches sabbath, 1508 (private collection)
Getty Images
Istoričari ukazuju na opsednutost lovaca na veštice da kažnjavaju navodno polno opštenje veštica sa đavolom.

Iako su i muškarci izvođeni na sud i pogubljivani za veštičje vradžbine, ogromna većina žrtava - 85 odsto ili više - bile su žene.

One su često bile optuživane za „seksualno opštenje sa đavolom".

„Maleus Malefikarum", vodič za lov na veštice iz 15. veka, stavio je veliki naglasak na „nezajažljivi" seksualni apetit žena, opisavši ih kao stvorenja koja „ne znaju za umerenost ni u dobroti ni u poroku".

Kler Mičel, pravnica koja predvodi nedavno pokrenutu kampanju u Škotskoj, kaže da element mizoginije iz tog vremena ostaje veoma prepoznatljiv i danas.

„Ono što je veoma moderno je što se optužbe da ste veštica i dalje koriste kao metod društvene kontrole i progona žena i dece do današnjih dana", kaže ona za BBC.

Njena kampanja zahteva pomilovanje, izvinjenje i podizanje spomenika u čast osuđenima prema Škotskom zakonu o vešticama, koji je na snagu stupio 1563. i ostao na snazi sve do 1736. godine.

Lilias Adie reconstruction
Dundee University
Lilias Adije umrla je u zatvoru 1704. godine pod sumnjom na veštičarenje.

Ova grupa je nedavno vodila kampanju za tri spomen ploče koje su otkrivene na obalskom putu kulturne baštine oko istorijskog sela Kulros.

Spomenik odaje počast 380 žena iz lokalnih zajednica koje su bile zatočene, mučene, obešene i potom spaljene.

Prošle godine su obelodanjeni planovi za podizanje nacionalnog spomenika na mestu ukopa Lilijas Adi, žene koja je umrla u pritvoru 1704. godine, dok je bila primoravana da prizna da je imala seks sa đavolom.

Adino lice je rekonstruisao uz pomoć kompjutera tim istraživača predvođen doktorom Kristoferom Rajanom sa Univerziteta u Dandiju.

On je rekao: „Kad rekonstrukcije stigne do spoljnjeg sloja kože, to je pomalo kao da ste se upoznali sa nekim i on počne da vas podseća na ljude koje znate."

„Nema ničeg u priči o Lilijas što bi sugerisalo da bi se danas prema njoj ophodili drugačije nego kao prema žrtvi strašnih okolnosti."

„Panika od satanizma"

King James VI of Scotland, who went on to be the James I of England
BBC
Kralj Džejms Šesti smatrao je sebe stručnjakom na temu veštičarenja i napisao je knjigu Demonologija 1597. godine.

Škotska „panika od satanizma" započela je nakon što se Kralj Džejms VI, koji je sebe smatrao stručnjakom za ovu temu i čak napisao knjigu o okultnom, suočio sa posebnom teškom olujom tokom prelaska okeana na putu do kuće iz Danske.

On je za loše vreme okrivio vradžbine i naredio opsežni lov na veštice.

Optuženo je skoro 4.000 ljudi, a pogubljeno 2.600.

Mičel se priseća jednog konkretnog slučaja koji ju je šokirao: žena sa ostrva Orkni, kod severoistočne obale Škotske, koja se zamerila ribaru u svom selu.

Jednog dana on je bio na pučini kad ga je zadesila oluja.

„On je rekao da je, kad je izašao na more, video foku. I on veruje da ga je ta foka pogledala a on je stekao utisak da je ta foka ona, kao veštica", kaže Mičel.

„Oni su tada počeli da veruju da ona ima moć da se pretvara u različite životinje. I to je bilo dovoljno: pogubljena je."

Ispravljanje istorije

Campaigners in Culross, Scotland, holding a flag that reads, "Remembering accused witches of Scotland@
Kathryn Rattray
Kler Mičel (desno) kaže da je ljudima „stalo do toga da budu pravilno zastupljeni".

Ali ispravljanje istorije nije lako, čak i kad se radi o očiglednoj nepravdi.

U Nemačkoj, otac Hegeler kaže da su neke lokalne vlasti odbile da dopuste rehabilitaciju iz straha da će priča o vešticama ukaljati reputaciju mesta i naškoditi turizmu.

Nemački verski lideri su izrazili podršku njegovoj borbi, ali kažu da bi Crkva trebalo da se usredsredi na aktuelne probleme, kao što su izbeglička kriza i siromaštvo.

Aktivisti iz Irske nastavljaju da se zalažu za spomen-ploču žrtvama suđenja vešticama u zemlji.

Ali Mičel kaže da su skorašnje inicijative da se sruše statue ljudi povezane sa robovlasništvom „moćan znak da je ljudima stalo do istorije".

„Njima je stalo da budu pravilno zastupljeni u savremeno doba i ne žele da im se uvaljuje priča iz nekog drugog vremena."

Visitors walk through the Salem Witch Memorial in Salem, Massachusetts on Sep. 26, 2019
Getty Images
Žrtvama progona navodnih veštica podignuti su spomenici i spomen-ploče u Evropi i Americi.

Za Kramere, otkrivanje sudbine njihove pretkinje oživelo je njegovo traganje za samim sobom koje je započelo kad je Bernd napunio 15 godina.

„Moja baka je bila Jevrejka i imala je mnogo sreće što je preživela u svoje vreme. Moji pradeda i prabaka nisu bili te sreće", kaže on.

On je proveo pet godina tražeći mesto na kom su položeni posmrtni ostaci njegovog dede.

Godine 2001, skoro šest decenija od smrti njegovog dede, pronašao je masovnu grobnicu blizu Berlina. To iskustvo ga je obeležilo za čitav život.

„Proveo sam dva sata tamo, zureći u njegov grob. Dok sam ga tražio, sve vreme sam razmišljao o užasnim stvarima koje ljudi umeju da urade drugim ljudima."


Pratite nas na Fejsbuku i . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Podeli sa prijateljima