Vučja jazbina: Hoće li renoviranjem Hitlerovog štaba nastati nacistički zabavni park

Zabit skrivena u gustoj šumi, zaštićena obližnjim jezerima i močvarama - Vučja jazbina u Poljskoj bila je bezbedni štab Adolfa Hitlera u Drugom svetskom ratu.

Čak u tolikoj meri da je nacistički diktator u prostranom tajnom kompleksu proveo 850 dana između 1941. i 1944. godine, pre nego što se povukao u bunker u Berlinu.

Sada poljsko državno Šumsko gazdinstvo oblasti Srokovo, koje je zaduženo za ovu lokaciju, sprovodi veliko renoviranje Vučje jazbine kako bi ona privukla što više turista.

Portparol oblasti Sebastijan Trapik rekao je za BBC da šumari „čine sve što je u njihovoj moći" da zadrže „traženu ozbiljnost i poštovanje prema istorijskoj istini" u ovom ruševnom kompleksu.

• Tatu majstor Aušvica – i njegova tajna ljubav
• Pismo koje je otkrilo tajni život Jozefa Mengelea
• Holokaust: Zašto se potomci preživelih Jevreja vraćaju u Nemačku

Ali kritičari tvrde da bezosećajne „atrakcije" kao što su amaterske dramatizacije sa ljudima obučenim u nacističke uniforme mogu to da pretvore u neku vrstu neukusnog Diznilenda.

Svi nemački ojačani betonski bunkeri, minska polja i kamuflaža na kraju nisu poslužili kao zaštita od pobunjenih oficira koji su pokušali da ubiju Hitlera u Vučjoj jazbini 20. jula 1944.

Neuspeli atentat čini ovu lokaciju još fascinantnijom za posetioce danas.

Hitler je preživeo eksploziju bombe iz aktovke samo sa laškim povredama, uglavnom zahvaljujući masovnom konferencijskom stolu od hrastovine.

Bomba je ubila četvoricu ljudi - trojicu oficira - a ranila njih više od 20. Zaverenici iz nemačke vojske, predvođeni pukovnikom Šenkom Grafom fon Štaufenbergom, po kratkom postupku su uhapšeni i pogubljeni.

Trapik kaže da je „prioritet" sada da se na lokaciji uradi dramatizaciju scene bombardovanja, uključujući „simbolične figure u prirodnoj veličini koje bi predstavljale sve koji su tada bili prisutni".

Nacisti su detonirali masivne eksplozivne naboje kako bi uništili na desetine bunkera i drugih postrojenja kad je sovjetska Crvena armija krenula da nadire 1945. godine.

Decenijama je u komunističkoj Poljskoj šuma rasla iz ruševina, a mahovina prekrivala ogromne betonske blokove.

Vučja jazbina (Wolfsschanze)

• Hitlerov štab za Operaciju Barbarosa, nacističku invaziju na Sovjetski Savez pokrenutu 22. juna 1941. godine, kad je komunističku državu napalo više od tri miliona nemačkih vojnika
• Hitler je proveo najveći deo rata u ovom štabu - u tadašnjoj Istočnoj Pruskoj - od juna 1941. do novembra 1944. godine
• Imala je oko 200 postrojenja, uključujući dve avionske piste i železničku stanicu, koju su štitila minska polja i protivavionski mitraljezi
• U štabu su Hitler i njegovi najbliži saradnici donosili ključne odluke u kampanji da unište Sovjetski Savez i evropske Jevreje (Holokaust)
• Italijanski fašistički diktator Benito Musolini i drugi pripadnici Sila osovine posetili su Hitlera ovde
• Lokacija, koja se prostire na više od 250 hektara, važan je izvor prihoda za Jezersku oblast Mazurije, park prirode koji zavisi od turizma.

Upravnici lokacije sada obnavljaju i podižu turističke objekte, ali taj trud bi mogao da im se obije o glavu ukoliko bi ohrabrio nacistička hodočašća.

Tu su novi info pult, novi parking i ulazna zgrada, a planira se i izgradnja hotela i restorana.

Besplatna aplikacija vodi posetioce po lokaciji, a oni mogu da pogledaju i film o istorijatu ovog nacističkog štaba. Izloženi su i delovi vojne opreme.

Ovo mesto svake godine poseti skoro 300.000 turista, većina Poljaka i Nemaca. Osnovna ulaznica košta četiri dolara.

Istorijske dramatizacije sada su popularne u Poljskoj, ali angažovati glumce da poziraju u nacističkim uniformama pokazalo bi se kao još kontroverznija ideja od statičnih nacističkih figura koje je zamislio Trapik.

Vodeći poljski istoričar rata, profesor Pavel Makcevic, rekao je da bi takav potez bio „sulud i skandalozan".

On je za BBC izjavio da „ožiljke koje je ostavio rat treba sačuvati i predstaviti kao lekciju, kao upozorenje."

„Izložbe treba da objasne istoriju, da kontekstualizuju mesto, ali ne i da ga potpuno zasene."

Trapik kaže da postoje planovi za istorijske dramatizacije, počev ovog leta sa postavkom Operacije „Ostra Brama", kad je Poljska domaća vojska porazila nemački Vermaht u Viljnusu 1944. godine.

Ta poljska pobeda bila je, doduše, kratkog veka, budući da su snage Sovjeta koje su čistile sve pred sobom u pravcu zapada brzo zavele komunističku strahovladu.

Ogromni bunkeri obrasli žbunjem

Novinar BBC-ja Džim Vajt piše:

Poseta Vučjoj jazbini pruža jezivi uvid u nemačku ratnu mašineriju. Ogromni bunkeri pravljeni su iznad zemlje sa betonskim zidovima debelim osam metara - toliko čvrstim da SS trupe nisu uspele da ih sruše 1945. godine tokom povlačenja, iako su upotrebile tone dinamita.

Neki leže oboreni, drugi su manje-više netaknuti, mada imaju velike pukotine.

Turisti mogu da uđu među njih i šetaju se kasarnom, u uslovima koji su malo manje zdravi i bezbedni neko što bi neki britanski izletnici smatrali normalnim.

Table sa obaveštenjima su retke i jednostavno nema dovoljno objašnjenja na engleskom.

Iz nekih bunkera džiklja drveće i žbunje, a u delovima šumskih staza iz zemlje vire komadi gvožđa.

Od zgrade u kojoj je Hitler preživeo pokušaj atentata ostao je samo betonski pod. Deluje fantastično - i prilično nestvarno - stajati na mestu gde se dotični događaj odigrao.

Vučja jazbina je mesto na kom su nacisti donosili ozloglašene odluke o Holokaustu i pokolju civila u Varšavi, i zato istorija tu mora biti predstavljena s osećajem iz poštovanja prema brojnim žrtvama, ustvrdio je profesor Makcevic.

On je upozorio da ne sme da se napravi „morbidni Diznilend, koji bi promovisao neku vrstu fascinacije nacističkom Nemačkom i Hitlerom."

Profesor Makcevic je opisao poljski trend za istorijskim dramatizacijama kao „moralno sumnjiv". Među njih spadaju:

• Bedzin, 2010: rekonstrukcija nacističke deportacije Jevreja 1943. godine iz geta Bedzin u logore smrti
• Radimno, 2013: Glumci obučeni kao ukrajinski nacionalisti zapalili su lažne kolibe poljskih seljaka u dramatizaciji masakara oko Volina između 1943 i 1944. godine, u kojima je stradalo čak 100.000 poljskih civila

Moderna interpretacija bolne istorije postavlja problematična pitanja dobrog ukusa i morala.

Mladi posetioci udaljeni su od tih mračnih događaja, tako da istorija mora da se učini realnom i pristupačnom za njih.

Vučja jazbina je izuzetno mesto, koje Poljaci doživljavaju kao ožiljak na prelepom mazurskom pejzažu.

Ali cake za zabavljanje turista rizikuje da poljska stradanja u ratu pretvore u sprdnju.