Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

00:00, 16. 7. 2013.

Miloš Banđur

Gost: Miloš Banđur, gradski većnik u Nišu
Razgovor vodio Aleksandar Stankov


JV: Kakav je plan Grada Niša za odlaganje otpada? Kako će se otpad u budućnosti odlagati i šta će biti sa vanpijačnom prodajom u Nišu? Moje ime je Aleksandar Stankov, a o ovim i nekim drugim temama razgovaraću sa gradskim većnikom Milošem Banđurom. Gospodine Banđur, ranijih godina niška deponija često je povezivana sa sintagmom “tempirana bomba”. Kakva je situacija danas? Da li je to zaista tempirana bomba?

Ne bih rekao da je deponija tempirana bomba, ali u svakom slučaju, deponija jeste jedan vrlo zapušten problem u ovom gradu. Taj problem godinama nije rešavan i nama je pripala, da kažem, obaveza i čast da taj problem rešimo na jedan duži vremenski period koji podrazumeva period od 30 do 50 godina. Trenutno na deponiji je situacija takva da je polje S4, jedino u funkciji, pred zatvaranjem. Negde šest meseci, eventualno do devet, uz malo više truda do 12, ono može da se eksploatiše, odnosno, na njemu može da se odlaže otpad, a mi u ovom trenutku pripremamo tu privremenu varijantu. Znači, otvaranje polja S5 gde će otpad biti deponovan do izgradnje, odnosno, do stavljanja u funkciju regionalnog centra za tretman i odlaganje otpada, koji je u neposrednoj blizini, na susednoj lokaciji “Keleš”.

JV: Dakle, da pojasnimo: znači, još najviše godinu dana će ova postojeća deponija biti u funkciji? Jel tako?

Postojeća deponija u sadašnjem, da kažem, obliku i obimu, ona ima polja S1, S2 i S3 i i polje S4, koje je trenutno u funkciji, odnosno eksploataciji. Ukoliko napravimo polje S5, a sve govori da ćemo otvoriti polje S5, pre toga moramo da izmenimo taj plan za rekultivaciju i zatvaranje ove deponije, tako da ona može biti u funkciji još 3 godine, sve dok se ne napravi i ne stavi u funkciju regionalni centar, kažem, na susednoj lokaciji.

JV: Govorićemo i o regionalnom centru. Pre toga imam jedno pitanje: Šta se dešava sa projektima eksploatacija biogasa i izgradnje reciklažnog centra na postojećoj deponiji? Znamo da je sa Amestom, kada je u pitanju biogas...

Ono što ja znam i što sam pogledao su papiri potpisani sa Amestom. Oni imaju to ekskluzivno pravo da eksploatišu biogas ili, prosto, samo da ga spaljuju, jer oni dobijaju neke subvencije u EU zbog tog posla. Tako da oni ostaju jedini ovlašćeni za sada, znači, za eksploataciju, odnosno, za spaljivanje biogasa na postojećoj deponiji Bubanj. To je jedna strana priče, druga strana je da je preduzeće Medijana potpisalo pre par godina ugovor sa klasterom Jug, Grad je potpisao neke protokole na tu temu, gde su oni napravili jedno postolje i trenutno je u toku formiranje jednog postrojenja gde će se vršiti sekundarna separacija otpada. Na taj način se smanjuje količina otpada koju treba trajno deponovati, tako da je i to u funkciji, da kažem, produženja životnog veka ove postojeće deponije.

JV: Pomenusmo regionalnu deponiju Keleš. Dokle se stiglo sa realizacijom tog projekta?

Samo da kažem pre toga da, postavili ste pitanje opasnosti od neke eksplozije, deponija se sanira! Znači, sanacija je u toku, postoje biotrnovi, odnosno, kroz njih se vrši, da kažem, otplinjavanje, odnosno, izvlačenje tih... metana i štetnih gasova, tako da ta opasnost, po meni, ne postoji, odnosno, ne bi trebalo da postoji ukoliko je sve odrađeno kako treba, a znam da i republička ekološka inspekcija vrlo često posećuje deponiju, tako da oni imaju, da kažem, svoj nadzor nad čitavom tom situacijom.

JV: Dakle, Nišlije ne treba da strahuju?

Ja mislim da Nišlije ne treba da strahuju zbog toga.

JV: Dakle, Keleš, dokle se stiglo sa tim projektom?

Keleš … Kao što znate, mi smo već krajem prošle godine dopunili taj regionalni plan, pa je onda na njega saglasnost dalo Ministarstvo resorno. Zatim su Skupštine Opština regiona, znači, članice regiona usvojile taj regionalni plan i samim tim mi sada možemo da krenemo na implementaciju toga regionalnog plana koja pretpostavlja izgradnju regionalnog postrojenja, postrojenja za tretman i lokacije za deponovanje tog ostatka otpada. Mi smo imali početkom ove godine i javnu raspravu na tu temu, odnosno, imali smo, da kažem, obaveštavanje javnosti o svim mogućim tehnologijama koje su ekološki prihvatljive za naš grad i uopšte prihvatljive u ovom trenutku po nekim međunarodnim standardima, tako da ono što sada ostaje, to je da se formira stručna grupa i da se izvrši raspisivanje javne nabavke. Odnosno, da se izabere strateški partner koji će tu da gradi postorjenje.

JV: Dugoročno gledano, kada bi moglo da se očekuje konačna realizacija i početak korišćenja te deponije?

Pa, po onim informacijama koje ja imam, negde za tri godine je realno očekivati da regionalno postrojenje krene sa radom, a ovaj plan koji se pravi za deponiju Bubanj, znači, produženje njenog životnog veka otvaranjem polja S5 ili evenutalno baliranjem otpada, on se na taj način priprema za odvoženje na neku drugu lokaciju ili kasnije korišćenje u okviru regionalnog postrojenja, to takođe planiramo na period od tri godine. Znači, mi planiramo da sa što manje sredstava premostimo taj period koji nam je neophodan za realizaciju, odnosno otvaranje ovog regionalnog centra. I to je ono što smo mi maksimalno mogli da uradimo kada smo 12. jula prošle godine, pre godinu dana došli na ovu poziciju. Jer, jednostavno, proces i planiranje u oblasti upravljanja otpadom je nešto što traje više od pet, šest godina, pa i desetak godina. Znači, potrebno je bilo možda da ne ni ova prethodna, nego neka vlast pre nje u gradskoj administraciji, znači, da vodi računa o tome.

JV: Kako ćemo rešiti problem vanpijačne prodaje? I to se nije rešavalo ranijih godina, izgleda da je Grad ozbiljno rešio da se pozabavi tim problemom?

Mi smo to krenuli da rešavamo takođe negde septembra prošle godine. Znam da smo imali veliki broj sastanaka na tu temu. Svi faktori koji mogu da učestvuju u toj priči su bili prisutni: i tržišna inspekcija i poljoprivredna i komunalna i komunalna policija i predstavnici Opštine Crveni Krst, pošto je ta pijaca nekako najizraženija oko Tvrđavske pijace i u Jadranskoj ulici, predstavnici resorne uprave... I te akcije zaista kontinuirano traju na terenu! Imate noću, recimo, i radnim danima i petkom i subotom, gde ih komunalni policajci i komunalni inspektori obilaze i reaguju u ulici Đuke Dinića. Ja redovno, recimo, od načelnika opštinske uprave Crvenog Krsta dobijam izveštaje na tu temu: i koliko je ljudi upozoreno, i koliko je prekršajnih prijava napisano. Međutim, mi sada imamo jedan objektivni problem tu, a to je da novim Zakonom o trgovini, tržišni inspektori su prestali da deluju na ulici, odnosno, van registrovanih objekata. Komunalni inspektori nisu stekli pravo da obavljaju taj deo posla koji su ranije obavljali tržišni inspektori, zapravo, nisu ga stekli u našem regionu zato što naši komunalni inspektori su trebali 2011. da odu na polaganje jednog stručnog ispita koji bi im omogućio da se i time bave. To tada nije urađeno kada je trebalo. I kada sam ja saznao da taj problem postoji, mi smo krenuli sa prikupljanjem dokumentacije, ne samo za naše gradske komunalne inspektore, nego i za ove iz opština regiona. Skupili smo, znači, prijave i uputili u Ministarstvo. Međutim, nešto je nedostajalo, pa sad vršimo dopunu dokumentacije. I ja se nadam da će vrlo brzo to biti rešeno. Oni, čim budu položili taj ispit, ja garantujem da će efekat biti mnogo veći! Jer, jedno je kada vi imate  samo pravo da napišete prekršajnu prijavu, a drugo kad imate pravo da oduzmete robu koju zateknete.

JV: Govorili ste i na ovoj godišnjoj konferenciji nedavno, 12. jula, kad je bila i godišnjica rada gradske vlasti, o nekim izmenama, gradskim odlukama o komunalnom redu. Da li tu postoji neki problem?

Da! Ja sam vrlo razočaran radom pojedinih gradskih uprava, a mogu da kažem da sam delimično razočaran i radom nadležne uprave, odnosno resorne uprave. Neki rezultati u radu te uprave se vide tek dolaskom zamenika načelnika koji je pre par meseci postavljen. Mi smo septembra prošle godine doneli zaključak na Gradskom veću i objavili ga na sva zvona da očekujemo da se pripremi odluka o komunalnom redu, da ona bude usvojena i da nadležnosti komunalne policije i komunalne inspekcije budu precizirane i, da kažem, povećane. Međutim, i pored nekoliko mojih intervencija prema Upravi, i pored nekoliko intervencija na samim kolegijumima Gradskog veća, Uprava se nekako nonšalantno odnosi prema tom problemu i evo, ni do dan - danas, odluka o komunalnom redu nije pripremljena.

JV: Dosta ste aktivni i oko Toplane. Znamo da su tamo finansijski problemi veliki. Dugovi građana, tj. dugovi prema Toplani uopšte su preko milijardu dinara visoki. Prema Jugorosgasu, Toplana duguje 720 miliona...

Ne, to je stara informacija! Na današnji dan, Toplana duguje Jugorosgasu 468 miliona dinara. Planirano je, prema protokolu sa Rusima, da se 81 milion izmiri u julu. Mi smo do 12.jula ,odnosno Toplana, izmirila već 30 miliona, tako da se i ta stvar odvija u skladu sa nekom planiranom dinamikom. Ono gde se ja pomalo bojim, to su mogućnosti Grada da svoj deo iz Protokola završi onako kako treba! Mi smo se obavezali da 23 miliona uplatimo Toplani u julu mesecu, ali budžetske aproprijacije to ne dozvoljavaju! One dozvoljavaju samo negde milion i po dinara! A to ima uzrok, odnosno, korene u jednom, da kažem, lošem planiranju budžeta, odnosno, lošem planiranju stalnih troškova u okviru budžeta koji su bukvalno prepisani iz ranijeg perioda.

JV: Jeste li vi učestvovali u kreiranju budžeta?

Pa, ja jesam učestvovao! Ja sam i kada se budžet pripremao i pre pripreme budžeta i u samoj pripremi i posle toga govorio o tome i rekao sam da će stalni troškovi biti veliki problem, tj. nerealno planiranje stalnih troškova. Oni su planirani negde sa 70 % realnih, da će tu biti veliki problem prilikom plaćanja! Čak i da imate novac, vi morate da napravite rebalans, da bi nešto platili!

JV: Dosta ste aktivni na raznim poljima, ovako, gradskim, a ne znam da li je moguće da ne primate platu u gradu, kao gradski većnik?

Pa, ja primam platu na fakultetu. Znači, to je plata koja je bila i ranije. E, sad, u Gradskom veću primam samo honorar! Znači, ja sam na honorarnom radu u Gradskom veću i primam, ja mislim da je to negde polovina plate gradskog većnika. To je negde … Ta cifra se menjala, sad je negde oko 65 hiljada dinara.

JV: Vi ste profesor na dva fakulteta, ako ja imam dobre informacije?

Ja sam nastavnik na Univerzitetu u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici, to je znači Fakultet tehničkih nauka i to je Alfa Univerzitet u Beogradu. Za njih sam radio doktorske studije iz oblasti infoaamcionih tehnologija.

JV: Koliko je teško obavljati sve te poslove? Da li je moguće stići sve na vreme?

Pa, mogu da vam kažem da malo posao na fakultetu trpi zbog posla u Gradskom veću, tako da sam određene obaveze prebacio na kolege koje uvek izađu u susret, pa ili održe predavanje, ili održe konsultacije i pomognu kad treba. Pošto posao na fakultetu ne zahteva puno vreme, ali zahteva vreme za odlazak i povratak, tako da ja kad ne moram da odem, ja to malo prebacim na kolege koji uskoče i pomognu.

JV: Po preuzimanju funkcije gradskog većnika, mi smo pisali nekoliko tekstova o tome, pa su posle preneli i ostali mediji, imate sudski proces koji je u toku.

Da.

JV: Dokle se stiglo s tim?

Pa, sve što se o tome zna i što ja znam, vi ste objavili. Znači, poslednja vest je da je Apelacioni sud u Nišu ukinuo presudu suda iz Kosovske Mitrovice i to je sve što ja znam. Štaviše, ja sam o rezultatu suđenja saznao iz Južnih vesti. Ja nikakav papir još ni dan - danas nisam dobio, ali čujem, advokat mi je rekao da je to stiglo u Kosovsku Mitrovicu u Osnovni sud.

JV: Kakav je proces dalje? Trebalo bi... to je ponovno vraćeno, jel tako, na ponovno suđenje.

Pa, to je vraćeno, ali ja sad ne znam šta će tu da se dešava s obzirom da, po nekim sporazumima sa međunarodnom zajednicom, oni trebaju dole da ugase... Mi smo dužni dole da ugasimo neke institucije, ja mislim baš i one iz oblasti pravosuđa, tako da ja zaista ne znam! Ja mislim da malo ljudi zna šta će sa sa tim dešavati u nekoj budućnosti. Ali, u svakom slučaju, osoba koja je mene, da kažem, više puta ovako klevetala i slala krivične prijave na osnovu kojih je i bio taj proces, je osuđena za klevetu pred sudom u Kraljevu negde krajem decembra prošle godine, tako da ja imam neku satisfakciju sa te strane!

JV: Jedno pitanje naših gledalaca na sajtu, kad smo objavili da ćete biti naš gost, je sledeće, citiram: “Da li gospodin većnik oseća moralnu obavezu da podnese ostavku obzirom da se sudski proces vodi protiv njega?”

Taj sudski proces se vodio protiv mene i pre nego što sam postao većnik, tako da ne znam što bih sada podnosio ostavku. Ja svoj posao u Gradskom veću obavljam izuzetno odgovorno, izuzetno transaprentno, tako da svako može da proveri to šta ja radim, kakvi su rezultati moga rada. Ne vidim zaista... Ja znam da je to što je dole urađeno prema meni, znači, iz političkih pobuda. Postoji jedna politička konotacija svega toga, tako da potpuno mirno spavam po tom pitanju!

JV: I za kraj jedno pitanje. Ono što je meni, da kažem, ovako, zanimljivo kad prisustvujem sednicama Gradskog veća, vi ste jedan od retkih većnika koji često ima na razne teme da nešto kaže, a da bude, da kažemo, ili u suprotnosti sa ovom većinom. Otkud takav stav i da li je možda gradonačelnik baš mislio na vas i neke ostale većnike kad je rekao da upravo to poneko neslaganje oko nekih i pojedinih tema je urodilo plodom da neke odluke budu bolje?

Znate kako, ja se zaista politikom bavim iz krajnje čistih namera i nisam spreman da ćutim, ako smatram da nešto nije u redu, da nije ispravno i da nije pošteno. Uostalom, ja sam univerzitetski nastavnik, smatram da sam intelektualac i da je dužnost svakog intelektualca da kaže šta misli, pa makar to bilo u suprotnosti i sa onim ko u tom trenutku ima većinu.

JV: Hvala na gostovanju.

Hvala i vama.

JV: Gledali ste još jednih “15 minuta”. Prijatno!

  • Milos-Bandjur-2.JPG

    Banđur: Mirno spavam!

    Niški gradski većnik Miloš Banđur kaže da ne vidi zašto bi podnosio ostavku zbog sudskog procesa koji se vodi protiv njega, nakon što je i Apelacioni sud ukinuo presudu i vratio na ponovno sudjenje.

    detaljnije