Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

08:44, 20. 12. 2018.

| Društvo

Italijanski novinari “dali glas” deci i ženama migrantima sa balkanske rute

Autor:J. A.Izvor:Južne vesti
nasilne granice
Film prikazuje koliko je ženama sa decom teško na putu ka boljem životu; foto: printskrin

Život migranata koji su tokom prošle godine prolazili kroz Srbiju snimila su tri mlada novinara iz Italije, a u dokumentarcu Nasilne granice, koji je pre par dana prikazan u Nišu, daju glas i lik deci i ženama koji su na balkanskoj ruti bili najugroženiji.

Mikele Ajelo, Đorđo Frušone i Valentina Markoni su mladi frilenseri koji su dokumentarcem želeli da "ogole" život migranata u prihvatnim centrima, a glavni cilj im je bio da pokažu kroz šta sve prolaze deca i žene na putu ka novom životu. Frušone Đorđo Frušone iz Italije je jedan od autora dokumentarca; foto: JV

Frušone kaže da su ih snimali prošle godine, u prihvatnim centrima u Preševu, Krnjači i Subotici, kao i u barakama u kojima su nekada živeli kod Železničke stanice u Beogradu. Iako ne može da izdvoji mesto u kome izbeglice najteže žive, Frušone priča da je posebno bilo napeto u Subotici.

Bilo je onih koji idu dalje, koji su na spisku za ulaz u Evropsku uniju, odnosno u Mađarsku i kod njih je strpljenje bilo na ivici, oni su malo bili besni, pogotovo zbog tog sistema koji smo i prikazali u filmu, čekanja, baš su bila duga čekanja za njih i bili su nervozni - navodi Frušone.

Publika kroz film može da sazna više o nasilju nad ženama i decom tokom njihovog putovanja kroz zemlje Balkana, od strane graničnih policija i krijumčara.

Deca i žene su glavni "glumci" u dokumentarcu i oni pričaju svoju priču, a prikazano je kako je biti maloletnik na dugom i neizvesnom putu ili majka sa decom u rukama koja je kilometrima daleko od kuće. Autor kaže i da su hteli da pokažu kako iz ugla deteta i žene izgleda traženje boljeg života i beg od rata. film migranti Dokumentarac je prikazan u niškom EU info kutku; foto: JV

Ja dolazim iz zemlje gde je migrantska kriza veliko političko pitanje i gde je to dosta politički izmanipulisano. Uvek kad se priča o migrantima, priča se brojkama, statistikama, kao da nisu živa bića, a mi smo hteli da im damo lice i glas kako bi bili predstavnici tog problema i krize, da bi se video ljudski odnos i prema nama i prema našem društvu - pojašnjava Frušone.

Film Nasilne granice (Violent borders) je nedavno prikazan u Nišu, a zainteresovani ga mogu pogledati u nastavku teksta. Preveden je na srpski, engleski, italijanski, španski, francuski i nemački jezik.


U "migrantskim sredinama" deca najprihvaćenija

Frušone priča da je njegovo iskustvo koje je stekao tokom rada na dokumentarcu to da u mestima u kojima izbeglice žive nije primetio veliku integraciju sa lokalnim stanovništvom. Ipak, ističe da ima mnogo nevladinih organizacija koje se trude da to promene, najčešće kroz učenje jezika i obrazovanje, a najbolji primer su deca koja se zajedno druže. Tijana Jovic Tijana Jović kaže da su njena iskustva iz Vranja o integraciji stanovništva sa migrantima pozitivna; foto: JV

Tijana Jović iz Grupe za decu i mlade "Indigo", koja je zvanični partner UNHCR-a, a koja se bavi zaštitom dece u prihvatnom centru u Vranju kaže da su najpozitivniji primeri integracije deca u školama, ali da se radi na tome da tako bude i u drugim segmentima.

Mi smo svakodnevno na terenu, naša ciljna grupa su pre svega deca, mladi i njihovi roditelji. Pružamo psiho-socijalnu podršku njima, organizujemo različite vrste aktivnosti, radionica, neformalno-edukativnih, kreativnih, psiho-socijalnih i slično. Trudimo se da doprinesemo što više toj integraciji dece i mladih u sredinu u kojoj se nalaze dok ne krenu dalje ili možda neki žele da ostanu ovde - priča Jovićeva.

Inače, prema podacima UNHCR-a, do marta 2017. godine su žene i deca, kao najugroženija grupa među migrantima, činili polovinu migrantske populacije u Srbiji na putu ka Evropi. Ipak, od početka migrantske krize 2015. godine, žene i deca su uglavnom bili odsutni u medijima koji su izveštavali o krizi.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.